УПИТНИК О ЕНЕРГЕТСКОМ СИРОМАШТВУ

1. Да ли у вашој земљи постоје норме у вези са енергетским сиромаштвом?

На једно овако сложено питање немогуће је одговорити са ДА или НЕ. Енергетско сиромаштво у Србији нијенормирано али је кроз низ мера од стране државе, обухватило  категорије становништва према којима се спроводи. Први полазни параметар у мерама које се спроводе је дефинисан у социјалном статусу појединца кроз минималну зараду и пензију али не и кроз имовинску карту појединца или читаве породице.

 

2. Да ли постоје институције социјалне помоћи?

Институције социјалне помоћи постоје али су мере које се спроводе у овој области недовољне и нису адекватне, тим мерама се не утврђује ниво енергетског сиромаштва. Одређене категорије социјално угроженог становништва имају бенефите у прикључцима на електро енергију и број киловата за месесчну потрошњу. Повољнију могућност за набавку енергената, дрва и угља.

 

3. Ове мере спроводе центри за социјални рад са сиромашним и угроженим категоријама у сарадњи са институцијама, Електропривредом, трговинама за набавку огрева и општинским комисијама које се баве социјалним питањима.

 

4. Енергетски пројекти постоје у више области и финансирају се од стране државе и једног мањег броја предузећа.

У Србији је донешен Национални акциони план за спровођење електро енергетске и ефикасности а у Београду постоји Фонд из кога се финансирају пројекти. Мере које се предузимају су: смањење потршње електричне енергије у индустријским погонима, смањење потрошње у домаћинствима и увођење нових стандарда у грађевинарству.

- Потрошња енергије је у Србији двоструко већа у односу на просечну потрошњу у 35 земаља ОЕЦД-а.

- Око 60% финалне енергије троши се у сектору грађевине (за грејање објеката)

- По јединици друштвеног производа Србија троши 2,5 пута више енергије од светског просека.

 

5. Процена броја особа, пензионера и старијих лица која су погођена енергетским сиромаштвом не постоји.

 

6. База података на ову тему није формирана али из одређених статистичких података може се формирати слика о енергетском сиромаштву појединих категорија становништва. 

 

7. Србија има обавезу да у наредном периоду, рок је померен до 2025. године, оствари уштеду финалне енергије од 9% у односу на потрошњу из 2008. године. Ове мере уштеде ће довести до:

- Мање енергетске зависностина 

- Смањења загађености

- Дирктно ће утицати на побољшање животних услова

- Неће довести до смањења квалитета живота

 

8. Србију чека дуг пут до неких европских просека у овој области. Све мере за унапређење енергетске ефикасности обухваћене су законским прописима а то подразумева и финансијску помоћ и оштрију контролу у трошењу тих средстава.

 

Сугестије наше организације ФЕРПИ:

Удружење синдиката пензионера Србије и у овој области има стручни капацитет за отворени дијалог у свим сегментима. Отвореног дијалога нема, стручна јавност није заинтересована за ту врсту дијалога па све то отежава наше деловање у овој области како практично тако и теоретски.

Наш приступ овој обаласти из упитника који је обрађен је и стручан и отворен за конкретне предлоге и мере. ФЕРПА као организација може за ову област да планира још стручнији приступ и организује у Србији тематску распарву о енергетској ефикасности. Термин енергетско сиромаштво је превише оштар, у региону постоје сигурно земље које су енергетски сиромашније од Србије или ми то не знамо.

инж. Златан Маринковић

Дима Величковић