ФЕРПА И ПЕНЗИОНЕРИ

ФЕРПА - Европска федерација пензионера и старих лица спроводи на територији Европске уније јединствено истраживање о положају пензионера и старих лица, како би тај положај био осветљен са више кључних страна. Наша организација, као пуноправни члан ФЕРПА, спровела је потребна истраживања, чије смо резултате проследили Федерацији а исте ћемо објављивати у овом и наредним бројевима нашег Информатора.

Добијене податке ћемо користити и као аргументе за преговоре са властима, како би се побољшао свеукупни положај пензионера и старих лица у Србији.

Истраживања која смо обавили, спровели су високостручни професионалци, професори универзитета и доктори наука у областима које су нам биле потребне.

Извршни одбор

----------------------

 

Упитник FERPA о здрављу старих особа

Здравље је више од одсуства болести или неспособности, то је фундаментално људско право и стање потпуног физичког, психичког и социјалног благостања (према дефиницији која се налази у преамбули конститутивног акта Светске здравствене организације из 1948. године). Добро здравствено стање је омогућено одржавањем функционалних капацитета особе који обезбеђују да старији достигну жељени ниво благостања.

Међутим, важно је напоменути да опште благостање зависи од здравственог (и свих других) система једне земље који одређују мере и инфраструктуру потребне да се обезбеди здравље за све, и да се друштво и држава изборе са болестима. У стварности, то како људи живе, њихова финансијска ситуација, становање, образовни ниво, окружење, социјални контакти и друге тзв. „детерминанте здравља“ одређују стање здравља појединаца (њихових породица и целокупне заједнице), посебно када они достигну зреле године свога живота и када оду у пензију.

Када је у питању здравље старијих особа (оних преко 60 година живота), неколико важних чињеница би требало имати на уму:

 

- Између 2015. и 2050. године, удео старијих од 60 година у светској популацији ће се скоро удвостручити (од 12% на 22%);

- До ове, 2020. године број људи старијих од 60 година  ће премашити број деце до пет (5) година старости;

- До 2050. године, 80 одсто старијих особа ће живети у неразвијеним или средње развијеним земљама што ће значајно утицати на њихово сиромаштво и социјалну укљученост;

- Становништво данас стари много брже него у прошлости, и

- Све земље у свету су данас суочене са велим изазовима како да припреме своје здравствене и социјалне системе и прилагоде их овим демографским променама.

Важно је напоменути да је посебно европски континент суочен са старењем становништва. Очекивано трајање живота на рођењу је продужено на 78 година у 2015. години, при чему оно расте за особе женског пола и износило је 81. годину, док опада мушкарце и износило је 75 година 2015. Пројекције демографа показују да ће европско становништво старије од 65 година  порасти од 12 одсто колико је износило 1950. године на 36 одсто 2050. године. Ипак, иако је дуговечност, добро здравље и благостање основа европског просперитета, оно ствара бројне социјалне и финансијске проблеме када се удружи са ниским стопама фертилите.

FERPA као Европска федерација пензионисаних и старијих особа и наjрепрезентативније удружење које представља ове популационе групе у Европи је поставила унапређење њиховог здравственог стања високо на лествицу својих приоритета. Направили су упитник којим прикупљају податке о карактеристикама земаља чланица који се односе на финансирање система здравствене заштите и његову организацију, врстама здравствених установа, здравственим радницима и организацији кућне неге и помоћи, показатељима здравственог стања старијих особа и злостављања и занемаривања старих. Удружење синдиката пензионера Србије је послало попуњен упитник 26. фебруара 2020. године и овде представљамо сажете одговоре на постављена питања.

 

Здравље старих особа и пензионера у Републици Србији

Здравствени систем Републике Србије је заснован на практично потпуном обухвату становништва здравственом заштитом. Око 96 одсто становника је осигурано и они имају право на здравствену заштиту, док су неосигуране особе оне које немају стално место боравка или не уплаћују доприносе за здравствено осигурање. Једна већа група осигураних уплаћује доприносе из свог личног дохотка (око 70% средстава у фонду се прикупља на овај начин) а другу групу осигураних чине они за које доприносе уплаћује држава из буџета (то су угрожене особе без прихода или са минималним приходима).

Републички фонда за здравствено осигуранње (РФЗО) обезбеђује здравствене услуге осигураницима које се односе на све превентивне услуге, ванболничко и болничко лечење, лекове (само оне са тзв. „позитивне листе“ РФЗО), здравствену заштиту током трудноће и порођаја и рехабилитацију.

У стварности, РФЗО је већ дуги низ година у дуговима без довољно финансијских средстава да финансира сва права из здравствене заштите прописана законима, док држава не уплаћује довољно средстава у фонд срезмерно броју становника чију здравствену заштиту финансира из буџета. То ствара дуге листе чекања за поједине дијагностичке и терапијске процедуре, чекање на прегледе специјалиста и субспецијалиста и угрожава квалитет пружене здравствене заштите становницима. Србија троши око 300 евра по становнику за здравствену заштиту и по том показатељу здравствене потрошње је при самом дну европских земаља.

Важно је напоменути да значајан део трошкова за здравствену заштиту пада на терет становника. Осигураници из свог џепа плаћају партиципацију у државном сектору за велик број здравствених услуга: лекове, неке дијагностичке услуге, болничко лечење, ортопедске справе и помагала и рехабилитацију. Истовремено би требало напоменути да су неке популационе групе ослобођене плаћања партиципације (деца, старији од 65 година, особе са минималним приходима и друге рањиве популационе групе - инвалидне особе, оболеле од тешких болести и други). Пуну цену здравствених услуга особе плаћају у приватном здравственом сектору, сем за неке услуге  за које је РФЗО склопио уговоре са приватницима, али је број тих услуга мали. Плаћају пуну цену и осигураници за лекове који нису на листи РФЗО. Србија је при врху европских земаља према плаћању из џепа грађана за здравствену заштиту и тај проценат последњих година стално расте.

У Србији постоји и приватно здравствено осигурање али је неразвијено и са малим бројем осигураника (углавном су то особе бољег осцијално-економског статуса и млађе особе). Због потпуног обухвата становника здравственим осигурањем становници су немотовисани да се приватно или добровољно осигурају. Они који желе већи стандард услуга, а то су углавном имућнији уплаћују за овај облик здравственог осигурања.

Када се посматра организација здравствене службе у Србији, постоји добро развијена мрежа здравствених установа на три нивоа: ниво примарне здравствене заштите обухвата мрежу домова здравља (њих 157) са здравственим станицама и амбулантама који се оснивају за територију једне или више општина и обезбеђују услуге опште медицине, здравствене заштите деце предшколског и школског узраста, здравствене заштите жена, кућну негу и лечење, поливалентне патронаже, превентивне и ургентне стоматологије, лабораторијске и рендген услуге и услуге физикалне медицине и рехабилитације. Неки домови здравља обезбеђују и услуге специјалиста интерне медицине, кардиолога, офталмолога и других.  Други ниво здравствене заштите (секундарна здравствена заштита) су специјалистичке услуге и болничко лечење (у општим и специјалним болницама) а трећи ниво или терцијарна здравствена заштита пружа високоспецијализоване услуге на клиникама, институтима и у клиничким центрима.

Приватни здравствени сектор располаже великим бројем специјалистичких амбуланти, дијагностичких центара, неколико домова здравља и малим бројем болница који се налазе углавном у урбаним центрима.

Кућна нега и лечење су у Србији организовани у домовима здравља путем посебне службе у којој раде тимови лекара и медицинских сестара и техничара. Занимљиво питање у упитнику се односило на то да ли постоје посебни материјални подстицаји или олакшице члановима породица да се брину о оболелим члановима у кући. У Србији таквих подстицаја нема. Служба поливалентне патронаже домова здравља такође обезбеђује кућне посете породиљама са новорођеном децом и хронично оболелим болесницима.

Важно је напоменути да су са озбиљним проблемима суочени хронично оболели зависни од туђе неге и оболели у терминалним стадијумима болести, а то су углавном стари. Нема довољно здравственог кадра да им пруже ове услуге, нити довољно постеља за палијативну негу и лечење, као ни геријатријских постеља у општим болницама за збрињавање акутно оболелих старих особа. Такође нема развијеног невладиног сектора (НВО), посебно у мањим местима који би обезбеђивао социјалне и здравствене услуге старијим суграђанима па су стари и њихове породице упућени на приватни здравствени сектор, где су те услуге  изузетно скупе, па релативно мали број људи може да их приушти. Посебно су угрожене старије особе, нарочито жене у руралним подручјима којима здравствене услуге најчешће нису уопште доступне.

Србија је неколико последњих година суочена са озбиљним недостатком здравственог кадра, посебно лекара специјалиста и медицинских сестара, који је настао делом због забране запошљавања у јавном сектору, а делом миграцијама у развијене земље узроковане ниским платама, преоптерећеношћу и лошим условима рада.

Посебно питање у упитнику се односило на превентивне услуге. Оне су прописане законом и доступне су свима. Организују се масовни превентивни прегледи викендом за широки спектар услуга. Законом је обавезно рано откривање карцинома дојке, грлића материце и дебелог црева, мада са малим обухватом становништва због ниског нивоа свести целокупног становништва о значају превенције за здравље.

И на крају, посебно завређује пажњу злостављање и занемаривање старих особа: физичко, психичко и социјално – посебно финансијско. Иако не постоји јединствена база података о злостаљању, ове податке посебно прати Министартсво унутрашњих послова, Министарство здравља и Министартсво за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Оно што је видљиво, бољи су протоколи за помоћ особама које трпе злостављање, унапређено је законодавство и међусекторска сарадња, а већа је и пажња јавности која се односи на породично насиље, посебно насиље над женама које су најчешће жртве злостављања и занемаривања. О насиљу над старим особама се још увек недовољно говори и оно није довољно видљиво.

У закључку се може рећи да становништво Србије убрзано стари и да је већ сада међу најстаријем у  Европи. Стари и пензионери су посебно угрожена популациона група када је њихово здравље у питању што захтева бољу организацију здравственог и социјалног система како би се изашло у сусрет њиховим потребама и обезбедила неопходна подршка и помоћ самачким старим домаћинствима и породицама за њихову негу и лечење. Такође је важно да се обезбеди довољно места за институционални смештај у домовима за старе, као и довољно геријатријских постеља и постеља за палијативну негу.

Проф. др Снежана Симић

Члан Председништва Удружења

синдиката пензионера Србије