ПРОСЕЧНА ПЕНЗИЈА = ПОТРОШАЧКА КОРПА?

ПОВОДОМ НАЈАВЉЕНОГ ПОВЕЋАЊА ПЕНЗИЈА У 2021. ГОДИНИ

Ових дана, у медијима можемо пратити надметање синдикалних централа са Владом Србије и представницима послодаваца о висини минималне месечне зараде. Уз све разумевање за све што је привреди урадила епидемија вируса короне, ипак је мучан утисак оставила одлука Владе, да ни идуће 2021. године они који примају најмању зараду неће достићи ниво најмање потрошачке корпе. Већ данас им је  јасно какав ће живот водити идуће године.

 

Пензионери су по већ старој провереној  пракси "заборављени".

Заправо нису. Речено им је 5,9 одсто увећања пензије по основу усклађивања пензија у складу са швајцарском формулом, и то је то.

Није поменуто да пензије када падну испод 50 одсто просечне плате, треба ванредно усклађивати - повећавати. Заборављено?

Да ли је заборављено?

А сада ново питање за све који одлучују о пензијама:

Када ће пензионери који примају просечну пензију достићи такву куповну моћ да могу да напуне минималну потрошачку корпу? Ако знамо да је просечна пензија 27.775 динара, а минимална потрошачка корпа 37.000, какав закључак можемо да извучемо из тога. Какав ће бити живот већине пензионера наредне 2021. године. Мислим да о томе не треба ни да пишемо. То би била књига са преко милион страна.

Да се подсетимо:

Најнижа пензија у Србји износи 15.113 динара и њу прима  118.000 пензионера. 122.590 паора - прима пензију која износи 11.881 динар. Од 1.696.630 колико је пензионера на списку ПИО фонда укупно 999.819 корисника свих категорија прима пензију до просечног износа од 27.775 динара.  Готово читав милион.

Међутим, на списку ПИО фонда је готово 200.000 корисника који морају да се задовоље пензијом нижом од најнижег законског износа. То значи да они примају мање од 15.000 динара. Око 100.000 најстаријих, према статистици, добија испод 10.000 динара. А не треба заборавити и оне који не примају ништа. Има и таквих и то не мали број.

Цифре показују да више од 1.000.000 пензионера прима пензију мању од просечне или некако добаце до фамозних 27.000. А укупно гледано око  1.300.000 нема никакву шансу да ће својим месечним примањима напунити минималну потрошачку корпу.

Они су свесни да ће и следеће 2021. године живот провести у сиромаштву. Да неће моћи да саставе крај са крајем и да ће у периоду од 10. до 10. у месецу морати да се одрекну много чега.

Каква год  да је формула у питању, швајцарска, руска, кинеска, пензионери Србије су осуђени на доживотно сиромаштво и беду.

Сва обећања да ће се ниво пензија и ванредно повећавати, како би се пензионерима омогућио макар мало бољи и лагоднији живот, остала су само празна обећања.

Спасиоци Србије, пензионери којима је без питања, четири године исплаћивана умањена пензија у процентима од 2 до 25 одсто, као и они којима пензија није умањивана, осуђени су на доживотни пост, најчешће на води.

Да ли је могуће да су заборављене ударничке значке, пруге, путеви, фабрике и градови, хиљаде литара зноја који су уграђени у темеље ове земље, да би данашње генерације имале пристојан живот.

Пензионери не траже много. Живот без дискриминације сваке врсте, понижавања, подсмевања. Пристојан живот.

Живот достојан човека!

Могу ли се пензионери томе надати у Србији у догледно време, пре него што овај свет промене бољим.

Могло би се и то догодити, када би пензионерима било враћено све оно што им је одузето у претходним годинама и деценијама. Када би пензиони фондови били раздвојени, као што су некад били. Када би се тачно знало шта је ко зарадио. И када би се вратило све оно што је из ПИО Фонда ненаменски потрошено. Када би се сада из ПИО Фонда исплаћивале само пензије. Када се новац не би трошио ненаменски. Када би бање ПИО Фонда радиле профитабилно и додатно пуниле касу Фонда. Када би у Народној скупштини интересе пензионера заступао неко други, а не издајнички ПУПС, који се од партије пензионера претворио у династичку породичну странку, која води бригу како да што боље обезбеди породицу Кркобабић и друге малобројне чланове. Када би ...

Много је тога, чиме би се могао побољшати положај пензионера, али нешто недостаје. Недостаје воља људи на одговорним положајима, да досадашњу неодговорну, дискриминаторску политику према пензионерима промене.

Лакше је овако. Дати обећање. Време прође. Не уради се ништа. Обећање се заборави.

А пензионери?

Па њима су године, месеци и дани и тако избројани!

Ваљда неће још дуго да оптерећују, даве и смарају све око себе причом како су они радили и како су покрадени.

Али, док смо ту, још живи, морамо поставити себи јединствен циљ - просечна пензија = минимална  потрошачка корпа!

За почетак!

 

У Београду, 16. 9. 2020.

Љубиша Бабић

генерални секретар УСПС