МИ СТОЈИМО ПОСТОЈАНО! КАО КЛИСУРИНЕ...

Испраћамо и 2020. годину. Било, не повратило се. Нека нам Нова 2021. донесе остварење свега за шта смо се борили у протеклим годинама, плус здравље, срећу и успех

Као и увек до сада, 1. јануар нам доноси Нову годину. А са њом нове наде, нова хтења, изазове, очекивања, нов полет и елан за борбу за бољи живот, против дискриминације, занемаривања, крађе. На првом месту здравље, а потом све остало.

Како нам је протекла 2020. година. Да ли имамо разлога да је се сећамо по добру. Биће ту пуно различитих мишљења. Аналитичари ће свакако добро претрести сваки догађај. Статистичари ће одрадити свој део посла. А шта је нама остало? Сећање, незадовољство, бес, разочарање.

Кад погледамо за шта смо се залагали протеклих година, у јеку важних активности, дописивања са Владом и Скупштином, са министрима и министарствима, Не-Уставним судом и другим институцијама у Србији, планирањем и организовањем протеста... - а онда, дошла је Корона.

Мистериозни вирус који је блокирао све. Од активних пензионера, врло активне организације, у којој су се увек могле чути нове идеје за остваривање већих права и бољег живота, тај мистериозни вирус, претворио нас је у пасивне посматраче, блокирао нам све наше планове, зауставио дружење, прекинуо комуникацију. И све што нам је остало, то је - електроника. Облик комуницирања који нашој генерацији и није баш близак. Сви по нешто набадамо, сви по нешто знамо, малобројни знају све или скоро све, а већина скоро ништа.

Ипак, ми стојимо постојано,

као клисурине,

као сведоци времена, какво је било, какво је сад, а знамо и шта ће бити. И то је проблем. Једино људи који познају историју, могу са прилично великом прецизношћу да предвиде каква ће бити будућност.

Историја је учитељица живота, и без ње, нема ни садашњости ни будућности.

Зато је важно да стојимо постојано. Да сведочимо о времену које је прошло, да укажемо шта данас не ваља, да би сутра могло да буде боље онима који ће сутра живети.

То је велика обавеза и одговорност.

Нећете веровати, али ми смо светлост на крају тунела, генерацијама које долазе после нас. Од нас зависи како ће они живети.

Зато, нема повлачења - нема предаје!

Корона ће ускоро бити побеђена, а на нама је да наставимо са места на коме смо били заустављени!

Љубиша Бабић

генерални секретар УСПС