БУЈОШЕВИЋ НЕ СХВАТА ПЕНЗИОНЕРЕ

Пише: Миле Делић,

пензионер из Европског удружења пензионера и старијих лица

Подсетићу, синдикална удружења пензионера су од 2015. године организовала више од двадесет протеста због неуставног, нехуманог и накарадног закона о отимању дела пензија од „богатих“ пензионера и због тајног Закључка Владе којим обавезује Фонд ПИО да распрода своју имовину као да је то Алајбегова слама, али за Бујошевића и РТС то није била вест осим што је то спорадично споменуто када смо протест завршавали испред Бујошевићевог замка.

Лично сам се неколико пута испред тог замка преко разгласа обраћао Бујошевићу, Ненаду Љ. Стефановићу и Оливери Ковачевић са молбом да нам омогуће једносатну разговорну емисију о проблемима свих пензионера а посебно оних погођених пљачкашким законом, али резултат нисмо постигли. Своје речи парафразирам по сећању: „Драгане Бујошевићу, док си имао своју емисију на једној телевизији, говорио си да није српски ћутати, сада када имаш своју телевизију, ћутиш ко риба“.

Јесте Оливера Ковачевић приредила једну емисију поводом а после протеста пензионера, али нам је у њој нанела поприличну штету јер је поред једног организатора протеста – Миће Вујасиновића – позвала и двојицу функционера ПУПСа – Белобрковића и Шпановића – за које је знала да ће говорити против протеста а и сама је током емисије адвокатисала против протеста.

За Бујошевићеву РТС није била вест ни када је на једном од протеста говорила гђа Карла Кантоне – генерална секретарка ФЕРПА (Европске федерације синдиката пензионера и старих лица) – која је пре тога председници српске Владе упутила писмо у ком указује на проблеме пензионера и старих лица и на штетност примене пљачкашког закона.

Бујошевић, очито не схвата проблеме које доноси старост и овисност о пензији коју по швајцарском моделу а без швајцарске економске моћи обећава министар сумњивог знања и још сумњивијег морала, кога је оспорила академска заједница.

То је област која заслужује опширну расправу квалификованих стручњака а на политичарима је само да прихвате закључке и задатке. У програму РТС више нема полемичких емисија у којима би умне главе изнеле своје ставове без обзира на политичку опредељеност. Ако у централном дневнику од 30 минута 10 оде на АВ, онда то није информативна емисија него рекламни блок у коме АВ говори о чему год жели, без обзира на тематику и питања, и на стуб срама разапиње оне које сматра најопаснијим противницима и који му долазе у кошмарне снове.

Говорне емисије о стању у држави углавном бира АВ по својој жељи и потреби а понекад и питања која треба да му постави водитељ. Вредност једне медијске куће чине новинари и квалификовани коментатори а не људи из власти и техника.

Миљенко Смоје, бард југословенског новинарства јасно је рекао: „Новинар ако жели бити новинар, мора бити бар мало у опозицији.“ Он је то остао и у најтежем времену у свом Сплиту и целој Хрватској због чега је страдао и после смрти јер је морао бити сахрањен скоро илегално али је и даље остао на ногама.

Гордана Суша, такође бард југословенског новинарства каже: „Ако не желиш да мењаш свет, немој ни да се бавиш новинарством.“ Свет се мења утицајем и притиском на власт а не подилажењем истој.

 Нови пензионерски протест је не само вероватан него потпуно известан а ја једва чекам да видим како ће нас Драган Бујошевић дочекати испред своје тврђавице.

Поздрављам све који ме подржавају и оне који ме аргументовано демантују и оспоравају!

 

  • Штампа