АНКЕТА-ПРЕЛИМИНАРНА АНАЛИЗА

ШТА СУ ПОКАЗАЛИ РЕЗУЛТАТИ АНОНИМНЕ АНКЕТЕ КОМИТЕТА ЖЕНА УДРУЖЕЊА СИНДИКАТА ПЕНЗИОНЕРА СРБИЈЕ?

Утицај смањења пензија на ваш живот?

                Потреба да се уради оваква анкета проистекла је из питања какав је „Утицај смањења пензија на ваш живот?“.Анкета је била анонимна да би се елиминисало застрашивање, као облик насиља над старим особама. Анкета је контеплативно сазнање (непосредно) а не спекулативно (посредно) сазнање. Квантитативно сређени одговори за подручје Републике Србије, укупно 1.705 упитника, говоре пре свега о великој заинтересованости  пензионера, не само за сопствено егзистенцијално питање, него и питање економског безнађа младих. Без одговора је било само 3%, што указује да су старије особе (пензионери) свесни о сопственој дискриминацији. Прикупљање мишљења ове веома специфичне групе –"Vоx populi" је урађено са буџетом од 0 динара, волонтерски на срамоту државних институција. Није било никаквих донација од стране политичких партија или невладиних организација. Сакривање истине кроз проток времена нагриза вечност сваке друштвене неправде према старима. Упитник од 15 питања је попунило 1.705 пензионера – у Београду 987 упитника (58%), север Србије - Војводина 166 упитника (10%), остатак Србије 495 упитника (29%), без  одговора 57 упитника (3%). Укупно 70 општина. Према доступним подацима код 90% пензионера, један или два члана пензионерске породице има 7 - 10 евра дневно за све трошкове. Да ли је ово апсолутно тачно, јер код нас постоји као у медицини PIA FRAUS (добронамерно прикривање истине), јер не постоји имовинска карта. Одмах се поставља питање ко манипулише, чинећи дискриминацију унутар пензионера са појмом "прогресивног смањења дела пензија" као и дискриминацију према запосленима у државним установама.

            СЗO (Светска здравствена организација) види насиље као водећи проблем здравства у читавом свету. СЗО је у Женеви, 2002. обрадила "Насиље као универзални проблем" где је VII поглавље посвећено "Насиљу над старима". Корени, природа и типологија насиља су у директној вези са Универзалном декларацијом о људским правима (УН 1948.). Сама дефиниција насиља је комплексна  јер задире у питање морала, културе, религије, идеологије итд. Корени насиља су биолошки, социјални, економски, политички и културни. Типологија – насиље може бити интерперсонално, над самим собом и колективно. Природа насиља је физичка, сексуална, психолошка и напуштени људи (усамљеност).  Колективно насиље може бити социјално, економско, политичко, ратови,  репресија и угрожена људска права.

          

  Наша анкета у 15 питања указује на  последице прогресивног умањења дела пензија у погледу на  основне животне потребе  сваке старе особе (пензионера). Пре свега старе особе су високо ризична група са више болести у себи, праћених депресијом, анксиозношћу и страхом.

            Занемареност, сироматштво, смрт брачног друга и алкохолизам су најчешћи разлози суицида. Нажалост ми имамо високу стопу самоубистава. У Србији има 280.000 самачких домаћинстава, а 300.000 старих живе потпуно сами.  Старе особе су изложене огромном, не само економском него и етичком притиску, јер највиши  морални приоритети су начини на који се распоређују оскудна материјална средства, нарочито унутар породице. Код пензионера који живе у заједници у 83.1% случајева је осиромашен породични буџет, а у 63.6% случајева издржавају чланове породице. СЗО указује да свако умањење  пензија има озбиљне  последице. Анкета указује  да је  квалитет живота (услова) у погледу исхране, културе, климатско бањског опоравка  и др. у преко 80% случајева  драстично умањен. Наравно да утицај смањења пензија у негативном смислу има значајан утицај на куповину лекова (помагала) у 85.2% одговора.

            Наша даља истраживања ће бити много детаљнија, јер животна подршка  није иста у руралној или урбаној средини. Шта указује податак да на 300.000 пензионера у Београду долази око 650 геронто-домаћица? У Србији брига о старима је традиционално породична обавеза, што је веома значајно, само у 35,7% одговора се наводи да су поремећени односи у породици, што је веома добро. Вероватно је и то један од разлога да је  осећај усамљености  код наших испитаника заступљен у  само 49.8%, јер је живот у породици најбоље решење. У западним цивилизацијама је он много виши, шира породица је веома угрожена, живи се у мегалополисима, деца немају своју улицу а одрасли немају присан однос са комшијама. То се компензује  веома развијеним системом  Домова за старе.. Ми нажалост немамо довољно смештајних капацитета за старе. Питање квалитета услуга је спорно као и квалитета стручне неге. На питање о негативним  последицама економског сиромаштва на саму болест, у 70.2% је добијен потврдни одговор. Сигурно да је то субјективни осећај, јер развој болести, лечење и исход су сложено питање.

            Геронтологија као друштвена наука, која се бави социјалним положајем старих особа (пензионера), као и геријатрија  као биолошка наука  (медицина) су веома развијене у нашој земљи. Научна и стручна мисао се годинама негује на домаћем и међународном плану.  Србија спада у пост-комунистичке земље, земље после ратова, земље у транзицији. Постоји осиромашење значајних делова друштва, велики одлив  младих квалитетних кадрова, висока незапосленост, недостаје стабилност и социјална сигурност.  Старе особе су свесне реалности живота, али осећај друштвене дискриминације је високо заступљен  са 75.8% потврдних одговора. Ово је веома комплексно питање, али нема правог одгвора. Национална стратегија о старењу донета је за период 2006 - 2015. година. Урађена је веома добро, али се не спроводи (IX Међународни Конгрес у Врњачкој Бањи, 16 - 18. мај 2014.). Не треба заборавити да је овај закључак Конгреса  донесен пре одлуке о прогресивном смањењу дела пензија! Није чудо да се у нашој анкети ПУПС као заштитник пензионера у негативном смислу доживљава у 84.6% одговора.  Одлука Владе о смањењу пензија нема подршку пензионера у 89.9% одговора. То је истина, јер анонимност анкете омогућава  слободан одговор. Старе особе постављају питање како интегрисати превенцију насиља кроз социјалну и образовну политику, ако постоји економска претња и застрашивање од болести, немоћи и старости. Страх од старости се везује за непокретност, несамосталност, нестабилност и неконтролисане физиолошке функције.

            Када је рађена ова анкета, били смо свесни утицаја демографских и миграционих токова на Србију, свесни смо – коефицијента зависности старих (КЗС).  Продужетак живота у Србији се бележи од 1950. до данас. Проблем старења становништва се озбиљно разматра у свету и у многоме превазилази проблеме везане за пензију, здравство или зависност старих особа.

            У САД се стимулише рад пензионера са великим искуством у областима где нема довљно стручног кадра. Посебно се анализирају групе старије од 85 година, које ће све више користити медицинске и социјалне услуге.

            УСПС добило је подршку и похвалу за свој рад на међународном плану ФЕРПЕ (Синдикат пензионера Европе), Синдикати пензионера Француске, Италије, Белгије и др. Ни  у једној од тих земаља не постоји политичка партија пензионера. Интересе пензионера заступају леве партије и Синдикати а пре свега Институције државе. На регионалном плану и шире, не само земље бивше Југославије, УСПС је већ неколико пута организовало међународне састанке. Представници УСПС активно учествују на међународним и регионалним састанцима, а целокупна активност је волонтерска.

            Ако су све декларације, закони, етичке норме, историјски подаци, и стручна сазнања само декларативни приступ трећем добу, онда је то хипокризија, руше се темељи основних вредности а то су знање и рад. Старење је биолошки незаустављив процесс, пожелимо свима мирну старост.

                                                                                                                           Проф. др Михајло Митровић

                                                                                  потпредседник УСПС