Закључци са округлог стола

УДРУЖЕЊЕ СИНДИКАТА ПЕНЗИОНЕРА СРБИЈЕ

Председништво

Београд, октобар 2013.

 

 

 

З А К Љ У Ч Ц И

 

 

 

          Удружење синдиката пензионера Србије, у жељи да помогне опоравку синдикалне сцене у Србији и да свој допринос заустављању пада синдикализма, организовало је 30. септембра 2013. године "округли сто" на тему СИНДИКАТИ ДАНАС - ШТА И КАКО ДАЉЕ на коме су учешће узели многи научни и јавни радници као и познаваоци синдикалне проблематике.

          Имајући у виду да се у влади Србије припремају законски пројекти који се односе на свет рада и "реформу пензијског система", а чији је циљ умањивање досадашњих права запослених и пензионера, учесници Округлог стола су закључили да одговарајућа радна група обави разговоре са представницима свих синдикалних централа у Србији како би се солидарним акцијама и заједничким снагама синдиката дао енергичан одговор на поменуте законске иницијативе.

 

 

          И. СПОРАЗУМЕВАЊЕ И УЈЕДИЊАВАЊЕ СИНДИКАТА

 

          1. У Србији су механизми и институције равноправног социјалног дијалога између послодаваца, синдиката и представника власти заљуљани из темеља. Правог социјалног дијалога нема, а да ли ће га бити у блиској или даљој будућности зависиће од више фактора.

         

2. Изузетно је важно да синдикати саберу расуту радничку и друштвену енергију како би били још јачи, толико јаки да могу власнике предузећа и послодавце натерати на поштовање европских стандарда. Синдикати морају показивати и демонстрирати своју снагу, (што не значи да ће је увек и у свакој прилици употребити), како би натерали социјалне партнере да са њима преговарају.

На антисиндикално деловање државе, послодаваца, присталица неолиберализма и свих оних који се залажу за умањивање колективних права запослених (укључујући у то и право на колективно преговарање) мора се реаговати истог тренутка када се те појаве догоде.

 

          3. Стратегија оних снага које су супростављене синдикатима често се  састоји у томе да подстакну сукобе како између, тако и унутар синдиката. Због тога синдикати морају одржавати критичку дистанцу чак и према програмски блиским странкама уколико желе да сачувају минимум јединства. Предуслов за међусиндикалну сарадњу је непристајање на утицај или контролу било које политичке странке или коалиције.

 

4. Солидарност и сарадња у одбрани основних интереса јачаће преговарачку моћ синдиката. Тиме се стварају услови да у међусобним односима синдиката превладавају методе консултовања, усаглашавања и координације. Од повремених сукоба између различитих синдиката и централа никада нису имали користи ни синдикално чланство нити запослени. Напротив, корист из тих свађа увек је извлачио неко трећи – или послодавци или власт. Међусобни спорови и сукоби, воде ка стању немоћи и синдиката и запослених.

    Позитивни ефекти могу доћи до изражаја само ако се успостави минимум синдикалног јединства и узајамни фер односи. Заједнички наступ у областима попут радног законодавства, заштите основних синдикалних права и побољшања радних и животних услова не може довести у питање "програмску" и акциону различитост и самосталност.

          Синдикати се морају договарати, споразумевати и уједињавати. Руководства различитих синдикалних централа морају се потрудити на смиривању страсти између централа које су се до сада профилисале инсистирајући на оним питањима око којих се може пронаћи заједнички интерес.

          Нужна је искреност у заступању аутентичних интереса запослених, док ће склоност ка демагогији и популизму слабити синдикате. Ради се о томе да ће и на синдикалном тржишту моћи да прође само квалитет.

           Синдикална сцена Србије треба да се окрене ка већем споразумевању, заједништву и акционом јединству - јер то је неминовност. Синдикати нису и несмеју бити непријатељи, они су партнери на истом задатку.

 

5. Синдикална вођства у гранским и струковним синдикатима морају пронаћи начин уласка у приватни сектор како би привукли запослене у малим фирмама. Такође, морају осмислити и механизме за функционисање постојећих синдикалних организација или повереника у приватним, односно приватизованим предузећима.

          Будућност синдикализма у Србији зависи пре свега од тога да ли ће постојеће синдикалне централе у Србији, умети да отклоне своје највеће недостатке.

          Поједине привилеговане и уљуљкане синдикалне врхушке од одбора синдикалне организације у предузећу, па навише – морају се суочити са чињеницом да су и саме на тржишту и у утакмици за поверење чланства. Нико није незаменљив на месту на коме се сада налази.

Ако се синдикати не прилагођавају окружењу, ако се и даље буду уситњавали... упашће у процесе окоштавања, у ритуалне активности без реалних садржаја, што ће их до краја удаљити од интереса чланства. То може довести до читаве серије унутрашњих сукоба и подела које ће се, по правилу, завршавати кризом поверења у одређену синдикалну централу или грански синдикат.

Свет се мења, због чега су неминовне и одговарајуће промене у синдикатима како би могли опстајати као снага на коју могу рачунати чланови, снага способна за равноправни социјални дијалог, онакав какав се одвија у модерним европским државама. Запослени и незапослени, они који тек траже посао, али и пензионери очекују од синдиката конкретне акције, а они их могу предузети само ако су на прави начин организовани, оспособљени, брзи, флексибилни, модерни и финансијски моћни.

 

ИИ. НАЈВАЖНИЈЕ ФУНКЦИЈЕ И ЗАДАЦИ СИНДИКАТА

 

А. Синдикати морају упорно и стално заступати садашње интересе радника и свих запослених, независно од обећања која им нуде политичари или послодавци, а која ће се наводно остварити у будућности.

Б. Синдикати морају штитити и заштитити раднике и све запослене од сваке злоупотребе, шиканирања и једностраних одлука послодаваца, уз настојање да се очува и по могућству повећа утицај запослених на процес доношења одлука које су од значаја за рад и услове рада.

          Ц. Синдикати морају дати максимални допринос у решавању проблема незапослених, као и за егзистенцијално збрињавање најсиромашнијих категорија становништва, истрајавањем на доношењу социјалних програма и других мера социјалне политике.

Д. Синдикати морају поспешивати процесе демократизације друштва залагањем за социјално праведну тржишну економију.

Е. Синдикати морају бити део заједничког фронта за просперитет Србије, фронта који би обухватио све демократске потенцијале, са циљем да Србија прихвати европске и светске стандарде, чиме би се обезбедио економски развој и пуна запосленост грађана Србије.

                                                         

ИИИ. ПОВЕЋАВАТИ КАПАЦИТЕТЕ СИНДИКАТА

 

          Синдикати морају повећавати своје капацитете како би постали реална друштвена снага какву очекују актуелни, али и потенцијални чланови. Светску кризу која полако пролази (уз нашу домаћу кризу која изгледа непролазно) прате и проблеми у синдикатима баш у време када су најпотребнији запосленима.

 

          Јасно се уочава неколико група могућих стратешких активности које би синдикатима повећавале снагу и моћ, подизале углед и обезбеђивале бољи рејтинг и веће капацитете.

 

Прву, најшире прихваћену, представља преговарачка активност, јер социјални дијалог нема алтернативу.

          Другу групу оснажујућих стратешких активности чине: покретање иницијатива и предлагање закона, али и организовање протеста и штрајкова.

          Трећу, стратешку активност чине боља међусиндикална сарадња и акционо јединство, медјународна синдикална сарадња као и сарадња са појединим синдикатима блиским НВО.

          Четврта група, која је можда и примарна и од које би требало поћи у подизању капацитета односи се на отклањање мање видљивих, али бројних унутрашњих проблема у гранским  синдикатима и синдикалним централама.

 

          И на крају, учесници округлог стола на тему "СИНДИКАТИ ДАНАС - ШТА И КАКО ДАЉЕ" предложили су синдикалним централама да превазиђу досадашње нетрпељивости и да, у интересу света рада, за почетак формирају некакво стално међусиндикално тело, (нпр. синдикални савет, синдикални форум, међусиндикалну скупштину, синдикални фронт, синдикални парламент...) на коме би се договарале и координирале активности централа и гранских синдиката, усклађивале синдикалне акције, разматрала и педлагала прихватљива законска решења.

          Једно од могућих законских решења је и да се у предлогу измена Закона о раду промене или елиминишу рестриктивне одредбе којима је до сада било регулисано питање чланства у синдикатима, јер та област треба да буде регулисана највишим актима или статутима самих синдиката. (Ово се односи на пољопривреднике, раднике који су изгубили посао, оне који су у служби запошљавања евидентирани да траже посао, људе који раде на повременим или привременим пословима, пензионере, младе који раде преко студентских или омладинских задруга...)

          То би ојачало синдикалну сцену Србије и повећало капацитете синдиката, почело враћати поверење запослених у синдикате и оснажило њихову моћ у односима према социјалним партнерима.

 

  • Штампа