Закључци са округлог стола

УДРУЖЕЊЕ СИНДИКАТА ПЕНЗИОНЕРА СРБИЈЕ

Председништво

Београд, октобар 2013.

 

 

 

З А К Љ У Ч Ц И

 

 

 

          Удружење синдиката пензионера Србије, у жељи да помогне опоравку синдикалне сцене у Србији и да свој допринос заустављању пада синдикализма, организовало је 30. септембра 2013. године "округли сто" на тему СИНДИКАТИ ДАНАС - ШТА И КАКО ДАЉЕ на коме су учешће узели многи научни и јавни радници као и познаваоци синдикалне проблематике.

          Имајући у виду да се у влади Србије припремају законски пројекти који се односе на свет рада и "реформу пензијског система", а чији је циљ умањивање досадашњих права запослених и пензионера, учесници Округлог стола су закључили да одговарајућа радна група обави разговоре са представницима свих синдикалних централа у Србији како би се солидарним акцијама и заједничким снагама синдиката дао енергичан одговор на поменуте законске иницијативе.

 

 

          И. СПОРАЗУМЕВАЊЕ И УЈЕДИЊАВАЊЕ СИНДИКАТА

 

          1. У Србији су механизми и институције равноправног социјалног дијалога између послодаваца, синдиката и представника власти заљуљани из темеља. Правог социјалног дијалога нема, а да ли ће га бити у блиској или даљој будућности зависиће од више фактора.

         

2. Изузетно је важно да синдикати саберу расуту радничку и друштвену енергију како би били још јачи, толико јаки да могу власнике предузећа и послодавце натерати на поштовање европских стандарда. Синдикати морају показивати и демонстрирати своју снагу, (што не значи да ће је увек и у свакој прилици употребити), како би натерали социјалне партнере да са њима преговарају.

На антисиндикално деловање државе, послодаваца, присталица неолиберализма и свих оних који се залажу за умањивање колективних права запослених (укључујући у то и право на колективно преговарање) мора се реаговати истог тренутка када се те појаве догоде.

 

          3. Стратегија оних снага које су супростављене синдикатима често се  састоји у томе да подстакну сукобе како између, тако и унутар синдиката. Због тога синдикати морају одржавати критичку дистанцу чак и према програмски блиским странкама уколико желе да сачувају минимум јединства. Предуслов за међусиндикалну сарадњу је непристајање на утицај или контролу било које политичке странке или коалиције.

 

4. Солидарност и сарадња у одбрани основних интереса јачаће преговарачку моћ синдиката. Тиме се стварају услови да у међусобним односима синдиката превладавају методе консултовања, усаглашавања и координације. Од повремених сукоба између различитих синдиката и централа никада нису имали користи ни синдикално чланство нити запослени. Напротив, корист из тих свађа увек је извлачио неко трећи – или послодавци или власт. Међусобни спорови и сукоби, воде ка стању немоћи и синдиката и запослених.

    Позитивни ефекти могу доћи до изражаја само ако се успостави минимум синдикалног јединства и узајамни фер односи. Заједнички наступ у областима попут радног законодавства, заштите основних синдикалних права и побољшања радних и животних услова не може довести у питање "програмску" и акциону различитост и самосталност.

          Синдикати се морају договарати, споразумевати и уједињавати. Руководства различитих синдикалних централа морају се потрудити на смиривању страсти између централа које су се до сада профилисале инсистирајући на оним питањима око којих се може пронаћи заједнички интерес.

          Нужна је искреност у заступању аутентичних интереса запослених, док ће склоност ка демагогији и популизму слабити синдикате. Ради се о томе да ће и на синдикалном тржишту моћи да прође само квалитет.

           Синдикална сцена Србије треба да се окрене ка већем споразумевању, заједништву и акционом јединству - јер то је неминовност. Синдикати нису и несмеју бити непријатељи, они су партнери на истом задатку.

 

5. Синдикална вођства у гранским и струковним синдикатима морају пронаћи начин уласка у приватни сектор како би привукли запослене у малим фирмама. Такође, морају осмислити и механизме за функционисање постојећих синдикалних организација или повереника у приватним, односно приватизованим предузећима.

          Будућност синдикализма у Србији зависи пре свега од тога да ли ће постојеће синдикалне централе у Србији, умети да отклоне своје највеће недостатке.

          Поједине привилеговане и уљуљкане синдикалне врхушке од одбора синдикалне организације у предузећу, па навише – морају се суочити са чињеницом да су и саме на тржишту и у утакмици за поверење чланства. Нико није незаменљив на месту на коме се сада налази.

Ако се синдикати не прилагођавају окружењу, ако се и даље буду уситњавали... упашће у процесе окоштавања, у ритуалне активности без реалних садржаја, што ће их до краја удаљити од интереса чланства. То може довести до читаве серије унутрашњих сукоба и подела које ће се, по правилу, завршавати кризом поверења у одређену синдикалну централу или грански синдикат.

Свет се мења, због чега су неминовне и одговарајуће промене у синдикатима како би могли опстајати као снага на коју могу рачунати чланови, снага способна за равноправни социјални дијалог, онакав какав се одвија у модерним европским државама. Запослени и незапослени, они који тек траже посао, али и пензионери очекују од синдиката конкретне акције, а они их могу предузети само ако су на прави начин организовани, оспособљени, брзи, флексибилни, модерни и финансијски моћни.

 

ИИ. НАЈВАЖНИЈЕ ФУНКЦИЈЕ И ЗАДАЦИ СИНДИКАТА

 

А. Синдикати морају упорно и стално заступати садашње интересе радника и свих запослених, независно од обећања која им нуде политичари или послодавци, а која ће се наводно остварити у будућности.

Б. Синдикати морају штитити и заштитити раднике и све запослене од сваке злоупотребе, шиканирања и једностраних одлука послодаваца, уз настојање да се очува и по могућству повећа утицај запослених на процес доношења одлука које су од значаја за рад и услове рада.

          Ц. Синдикати морају дати максимални допринос у решавању проблема незапослених, као и за егзистенцијално збрињавање најсиромашнијих категорија становништва, истрајавањем на доношењу социјалних програма и других мера социјалне политике.

Д. Синдикати морају поспешивати процесе демократизације друштва залагањем за социјално праведну тржишну економију.

Е. Синдикати морају бити део заједничког фронта за просперитет Србије, фронта који би обухватио све демократске потенцијале, са циљем да Србија прихвати европске и светске стандарде, чиме би се обезбедио економски развој и пуна запосленост грађана Србије.

                                                         

ИИИ. ПОВЕЋАВАТИ КАПАЦИТЕТЕ СИНДИКАТА

 

          Синдикати морају повећавати своје капацитете како би постали реална друштвена снага какву очекују актуелни, али и потенцијални чланови. Светску кризу која полако пролази (уз нашу домаћу кризу која изгледа непролазно) прате и проблеми у синдикатима баш у време када су најпотребнији запосленима.

 

          Јасно се уочава неколико група могућих стратешких активности које би синдикатима повећавале снагу и моћ, подизале углед и обезбеђивале бољи рејтинг и веће капацитете.

 

Прву, најшире прихваћену, представља преговарачка активност, јер социјални дијалог нема алтернативу.

          Другу групу оснажујућих стратешких активности чине: покретање иницијатива и предлагање закона, али и организовање протеста и штрајкова.

          Трећу, стратешку активност чине боља међусиндикална сарадња и акционо јединство, медјународна синдикална сарадња као и сарадња са појединим синдикатима блиским НВО.

          Четврта група, која је можда и примарна и од које би требало поћи у подизању капацитета односи се на отклањање мање видљивих, али бројних унутрашњих проблема у гранским  синдикатима и синдикалним централама.

 

          И на крају, учесници округлог стола на тему "СИНДИКАТИ ДАНАС - ШТА И КАКО ДАЉЕ" предложили су синдикалним централама да превазиђу досадашње нетрпељивости и да, у интересу света рада, за почетак формирају некакво стално међусиндикално тело, (нпр. синдикални савет, синдикални форум, међусиндикалну скупштину, синдикални фронт, синдикални парламент...) на коме би се договарале и координирале активности централа и гранских синдиката, усклађивале синдикалне акције, разматрала и педлагала прихватљива законска решења.

          Једно од могућих законских решења је и да се у предлогу измена Закона о раду промене или елиминишу рестриктивне одредбе којима је до сада било регулисано питање чланства у синдикатима, јер та област треба да буде регулисана највишим актима или статутима самих синдиката. (Ово се односи на пољопривреднике, раднике који су изгубили посао, оне који су у служби запошљавања евидентирани да траже посао, људе који раде на повременим или привременим пословима, пензионере, младе који раде преко студентских или омладинских задруга...)

          То би ојачало синдикалну сцену Србије и повећало капацитете синдиката, почело враћати поверење запослених у синдикате и оснажило њихову моћ у односима према социјалним партнерима.

 

Реформа ПИО фонда

Округли сто
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
Округли сто
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
Организатор и издавач
УДРУЖЕЊЕ СИНДИКАТА ПЕНЗИОНЕРА СРБИЈЕ
Дечанска 14/VII, 11000 Београд
За издавача
Милорад Вујасиновић
Штампа и припрема
„ВЕДЕС”
Тираж
400 примерака
Београд,
2014.
Округли сто
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ
СИСТЕМА И ИМОВИНА
ФОНДА ПИО
Београд, 2014.

5
САДРЖАЈ
Милорад Вујасиновић
Р Е Ч - Д В Е О Н А М А ������������������������������������������������������������������������������ 7
Марија Тодоровић
У В О Д Н O И З Л А Г А Њ Е ������������������������������������������������������������������������ 9
Миладин Ковачевић
РЕФОРМА ПИО СИСТЕМА ИМА ВИШЕ ПРАВАЦА ������������������������� 15
Вук Огњановић
ФОНД ТРЕБА ДА ФУНКЦИОНИШЕ КАО
ПОСЛОВНА ОРГАНИЗАЦИЈА ������������������������������������������������������������������ 21
Славенко Гргуревић
КАПИТАЛИЗАЦИЈА ПИО ФОНДА
НЕМА АЛТЕРНАТИВУ ��������������������������������������������������������������������������������� 24
Владимир Дедић
НОВИ ЗАКОН О ПИО НЕ РЕШАВА
ПРОБЛЕМ ПЕНЗИЈА ������������������������������������������������������������������������������������� 30
Наталија Перишић
НАПРАВИТИ ОДРЖИВ СИСТЕМ ������������������������������������������������������������ 34
Живомир Тешић
СТАЊЕ ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНЕ
ПИО ФОНДА ДАНАС, УЗРОЦИ ТАКВОГ СТАЊА,
ШТА И КАКО ДАЉЕ ������������������������������������������������������������������������������������� 37
Мирјана Јовановић - Томић
ПЉАЧКАЊЕ ПО ЗАКОНУ* ������������������������������������������������������������������������ 41
6
Мирјана Драгаш
ОСВРТ НА ПРОБЛЕМЕ И ИМОВИНУ ПИО ФОНДА ������������������������ 45
Милан Ненадић
ПРЕДЛОЗИ ЗА ДАЉУ РЕФОРМУ
ПЕНЗИЈСКОГ СИСТЕМА СРБИЈЕ ������������������������������������������������������������ 49
Рајко Косановић
РЕФОРМА СИСТЕМА ПЕНЗИЈСКОГ И
ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА ����������������������������������������������������������������� 54
Никола Обрадовић
ПРОМЕНЕ СУ УСПОРИЛЕ НЕГАТИВНА
КРЕТАЊА, АЛИ ИХ НИСУ РЕШИЛЕ ������������������������������������������������������ 64
Александар Ћирић
СИНДИКАТ, ТРАНЗИЦИЈA И РЕФОРМА
ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА ���������������������������������������������������������������������������� 68
Бранко Месаровић
ЗА ПРИНЦИПИЈЕЛАН ОДНОС ПРЕМА ПЕНЗИОНЕРИМА ���������� 73
Драгана Панић
ДОБРОВОЉНИ ПЕНЗИЈСКИ ФОНДОВИ У СРБИЈИ ������������������������� 77
З А К Љ У Ч Ц И ���������������������������������������������������������������������������������������������� 79
Фискални савет Србије
Анализа предлога Радне групе Управног
одбора за реструктурирање ПИО фонда �������������������������������������������������� 81
Управни одбор републичког фонда
за пензијско и инвалидско осигурање
СТРАТЕГИЈА УПРАВЉАЊА ИМОВИНОМ РФ ПИО ������������������������� 87
7
Милорад Вујасиновић
председник Удружења синдиката пензионера Србије
Р Е Ч - Д В Е О Н А М А
Поштовани учесници и представници средстава информисања,
желим да Вам се захвалим што сте у оволиком броју дошли на Округли
сто који се одржава у организациији Удружења Синдиката пензионера
Србије на тему: ‚‘Реформа пензионог система и имовина ПИО фонда‘‘.
Пре свега, дозволите ми да вас укратко упознам како је настало
Удружење синдиката пензинера Србије, која су основна начела и
досадашње предузете активности.
На 14. Конгресу Савеза самосталних синдиката Србије, донет
је предлог да се по угледу на европске синдикате формира Синдикат
пензионера Србије. Оснивачка скупштина Удружења одржана је 8.
априла 2013. године, а годину дана касније примљени смо за колективног
члана Савеза самосталних синдиката Србије од ког иначе добијамо
комплетну логистичку подршку.
Основна начела Удружења су решавање системских питања која се
тичу пензионера, заштита стечених права пензионера и покушај да се
лица у пензији приближе својим бившим радним организацијама преко
новооснованих удружења синдиката пензионера.
Од оснивања покренули смо низ питања која су од интереса за
пензионере а и шире.
Средином 2013. године имали смо разговор са Пореском управом
везано за закон који је Скупштина Србије донела на предлог Пореске
управе. Радници који су годинама радили, а није им уписан радни
стаж, након 10 година губе право на пензију, што је погубно. Такође смо
разговарали о положају пензионера инвалида као једној од категорија
која се налази у најтежем стању до сада.
Округли сто
8
Још пре годину дана указали смо на потребу имовинске социјалне
карте за грађане која се може направити са постојећим кадровима уз
врло мало средстава. Предлог смо доставили Влади и њеном тадашњем
председнику Ивици Дачићу.
У жељи да допринесемо опоравку, јачању и јединству синдикалне
сцене у Србији, у октобру 2013. године организовали смо Округли сто
„Синдикат данас и како даље“.
Постали смо чланови Европске конфедерације Синдиката пензионера
и старијих лица - ФЕРПА. Такође смо примљени у регионалну
организацију синдиката бивших република и покрајина, где се
расправља о питањима која се тичу пензионера на регионалном нивоу.
Сви чланови удружења свој рад обавља волонтерски без икакве
надокнаде, користећи своје искуство, знање и спосбности да укажу и
покушају да реше многе проблеме везане за пензионисана лица.
Данашњи Округли сто водиће наша колегиница и другарица Марија
Тодоровић, искусна експерткиња, некадашња председница синдиката
старе Југославије, два пута министарка рада и социјалне политике,
некадашња председница Управног одбора Фонда ПИО, а данас потпредседница
нашег удружења.
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
9
Марија Тодоровић
потпредседница УСПС
У В О Д Н O И З Л А Г А Њ Е
Хвала лепо, обрадовали сте ме што сте у овом броју и овом саставу
данас са нама, верујући да ћемо заједнички доћи до идеја које могу
да помогну у предлозима за реформисање пензијског и инвалидског
осигурања. У овом саставу можемо заиста доћи до идеја које могу
помоћи стручним екипама, које наравно раде и имају свој концепт
новог закона а да ћемо ми допринети колико можемо. Један од колега
новинара је сада малопре питао шта нећемо прихватити у предлозима
за реформу. Рекла сам ‚‘кад видимо текст закона, односно предлога
измена, онда ћемо моћи да се изјашњавамо шта не бисмо прихватили, а
шта можемо да прихватамо‘‘.
Ситуација је врло озбиљна. Чињеница је да старих има све више а
да је младих који се запошљавају све мање, значи да је незапосленост
велика и да је сада стање такво да се не можемо надати да се то брзо може
разрешити. Значи наш основни предлог и идеја јесте да подстакнемо све
чланове владе у напорима да оживе привредну ситуацију и да се повећа
број запослених. То је већ допринос реформи пензијског система. Вас је
овде доста који познајете све активности у свету и у Европи, у вези са
изменама пензијског система. Све државе имају пензију и кад се каже у
оној шали на телевизији да ће да укину пензијски систем, то је само шала.
Ни једна држава наравно није укинула систем пензијског осигурања, ни
једна држава није занемарила бригу о старима.
Скупштина УН је донела у том смислу Резолуцију. Планирано је да
се поново одржи заседање скупштине УН, где ће се разговарати о бризи
о старима. Пензије су један од начина те бриге. У Европи све државе
такође имају систем инвалидског и пензијског осигурања, истина
Округли сто
10
различитих типова, нема две државе да имају исти систем, нема неког
универзалног рецепта за систем пензијско-инвалинског осигурања
који гарантује одрживост и редовну исплату. Значи принуђени смо да
мислимо о нашој тренутној ситуацији, на који начин те проблеме да
покушамо да решавамо.
Популациона политика вероватно мора да изрони у први план јер је
на последњем попису показано да је у Србији мање становника него што
је било на претходном попису. Показало се да спадамо међу најстарије
државе у Европи. ‚‘Старимо‘‘ убрзано јер младих нема довољно.
Следећа ствар је подизање образовног нивоа у контексту доприноса и
јачања елемената здравствене заштите, значи јачања елемената заштите
становништва, па и старих.
Препоруке УН-а и свих других организација и Међународне
организације рада иду на смањивање сиромаштва, јер се показало
да је међу старима највећи број оних који се налазе испог границе
сиромаштва.
Смањење дискриминације у односу на старе - то је оно кад се каже
нпр. ‚‘добро докле ће ови пензионери да иду градским саобраћајем и
само праве гужву‘‘, а заборављају да баке и деке иду да чувају унучиће
и обављају друге послове. Неопходно је обезбедити сигурне приходе за
старе генерације а то су пензије.
Демографске промене кажу да се за генерацију која се налази у
периоду од 65 до 69 година у Јапану очекује да живи још 21 годину, у
Шведској још 19 година, у САД-у 18 година, код нас тек 15 година. Значи
нисмо у ситуацији да можемо да се хвалимо дуговечношћу. Неопходно
је обезбедити социјално збрињавање старих, организован прихват
када у породици не могу да бораве до краја живота. Домова за старе
има недовољно а и скуп је боравак а приватни домови још увек нису на
нивоу који би гарантовали социјалну сигурност корисника.
Стопа сиромаштва код те генерације је у 2010. години била 9,2, а у
2008. години је била 6,1. Значи и то се погоршава.
Уживаоци пензија чине 24% становништва. Како изгледа садашња
популација пензионера (подаци су коришћени из месечног билтена
фонда ПИО).
Однос просечне пензије и зараде био је: 2001. године - 74% у
односу на просечну зараду, 2013. године просечна пензија у односу
на просечну зараду била је 53%. Старосна пензија, (знамо да имамо
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
11
старосне, инвалидске и породичне пензије) чини 59% од просечне
зараде, инвалидска 19%, а породична 21%. Предвиђено је усклађивање
пензија. Сви који су пензионери то знају да је то прошле и ове године
било 0,5% с тим да ће у октобру бити 1% с тим да ће бити у октобру 1% (а
сада се најављује смањивање пензија од 10-25%). То је значајно смањило
стандард људи који се називају старим и који се налазе у овој етапи
живота. Смањена је могућност обезбеђивања здравствене заштите и
лекова. Познато је да за лекове пензионери издвајају више него за храну.
За пензије се сада издваја 14% бруто друштвеног производа, али у
том износу је и здравствено осигурање пензионера, издвајање за тугу
негу и помоћ, за телесно оштећење и друго.
Са пуним стажом сада има 46% пензионера (то је било 35 или 40
година). Код самосталних делатности је 40%, код пољопривредних
делатности је 1,6%. Просечан стаж мушкараца садашњих пензионера је
35 година, жене 31 година, самосталних 34, код жена 30, пољопривредних
осигураника пензионера је 18 година просечан стаж, 15 година за жене.
Старосна структура старосних пензионера је 77 година, у
самосталним делатностима 72, код пољопривредних осигураника 78.
Дужина коришћења пензије, код запослених мушкараца 17 година, 19
година код жена, код самосталних 12 година мушакрци, 10 година жене,
а код пољопривредних осигураника 14 година мушкарци, 16 жене.
Очекивана дужина живота у популацији је за мушкарце 72, за жене
76 година, али пензионери у мушкој популацији умиру у просечно 77
години живота, значи живе дуже него што је очекивана година живота
у популацији, а жене пензионерке умиру просечно у 75 години живота,
самосталци 75 мушкарци, 71 жене, а пољопривредни произвођачи 80
мушкарци, 77 жене. Значи дужина живота пензионера је у женској
популацији краћа него код мушкараца пензионера, да не кажем да су
мушкарци продужили свој живот радећи, а жене су га брже потрошиле.
Просечна пензија је 58% од просечне зараде. Најнижа пензија
пољопривредника је 10 хиљада а њих има 180 хиљада.
Међународна организација рада је 2009. године организовала
Конференцију о пензијским реформама у Србији, где је прецизирирала
још једанпут и поновила циљеве реформе. Први циљ реформе
пензијског система је стварање услова за социјалну сигурност старих
људи. Тада је констатотовано да не постоји један универзални добар
систем пензијског осигурања који можемо да препишемо као Закон и
Округли сто
12
да текуће финансирање у другим земљама, као што је и код нас, имало
проблема услед дефицита у Фонду. Да су све друге државе и које имају
капитализовани систем имале проблема са дефицитима у фонду,
укључујићи и Швајцарску и САД за неколико стотина милиона евра
или милијарди, да је одрживост система свуда доведена у питање. Једино
државе које имају већи број запослених могу да кажу да им је мало
лакше, а државе као што је наша (један пензионер : један запослен). Где
је толико велика незапосленост имају и велике проблеме.
Шта се подразумева под реформом пензијског система? Оно што је
мене љутило у предизбодној кампањи је што су сви говорили да су у
свим областима потребне реформе, нико не говори у чему се састоје
те реформе, нико не говори шта те реформе конкретно мењају, шта
подржавају, али у пензијском систему се то може прецизирати. Значи
сасвим је сигурно да реформе подразумевају повећање доприноса.
Сада је допринос повећан за 2%, то ће сигурно значити много, али опет
без повећања запослености то је кап у мору. Други правац је смањење
давања, значи односа пензија које се исплаћују, што практично значи
смањење пензија. То смањење је већ урађено оваквим усклађивањима 0,5
% или 1% или подизањем старосне границе. Поставља се питање докле
се може ићи са смањењем пензија када сада највећи број пензионера
прима до 25 хиљада динара месечно. А да не говоримо о томе да има
много занимања која не могу да се обављају у годинама дубоке старости.
Шта је решење? Ми смо овде додали у наслову овог Округлог стола и
„Имовина Фонда“. Имали смо одмах реакције Фонда (Управног одбора
и Стручне службе), зашто смо то повезали, кад тај текст који сте ви
добили није нигде усвојен. То је предлог радне групе, Управни одбор га
није усвојио и менаџери Фонда нису га усвојили. Ми смо рекли: само да
упознамо учеснике данашњег Округлог стола и да покушамо да разбијемо
илузију коју многи имају да ће имовина Фонда да реши финансијску
одрживост Фонда у смису исплате пензије. Ми смо хтели да се уверимо
да то за Фонд не могу бити велика средства за исплату пензија, шта год
да се ради са имовином осим да се прода. Ми смо на становишту да се
не продаје имовина Фонда, него да се мора очувати и честитамо онима
који су то до сада сачували. То значи да улагања у имовину Фонда у
протеклом периоду није бачена, није растурена. Концепт је био да се
граде рехабилитациони центри који ће у превентивном смислу да смање
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
13
ивалидност, да допринесу очувању здравља, да допринесу очувању
здравља популације. Тако је урађено, значи средства нису пропала.
Многи ће да кажу да су средства фонда пропала али не заборавите
од 1990. године да смо имали ратове, санкције, бомбардовање, да
је продавана имовина и привредни ресурси, значи све то је наша
стварност. Ми смо стајали на становишту да сада не вреди говорити
‚‘неправда‘‘, него треба... Зато смо вас позвали као мислеће људе да се
сконцентришемо на идеје које би могле да допринесу да се овај чвор
разреши. Оно што је сигурно имовину Фонда не треба продавати.
Очигледно је по мом мишљењу да у овој демографској ситуацији без
подизања привредне активности и повећања запослености, ту у ствари
коначног или трајног решења нема. Ми смо позвали као учеснике овог
Округлог стола и Фискални савет и Министарство за рад, Министарство
за финансије, Министарство за привреду и локалну самоуправу.
Фискални савет нам је послао допис анализа коју су радили на основу
материјала предлога радне групе и рекли да то можемо да користимо,
Ви ћете добити њихово мишљење. Из Министарства за рад нам је ту
наш драги Неша, из Министарства финансија нико се није ни јавио,
из Министарства за привреду нико се није ни јавио, из Министарства
локалне самоуправе нико се није јавио. Они ће као министри у Влади
вероватно одлучиватио реформи пензијскоф система. Ја лично сматрам
да ми морамо да се залажемо да стручни људи, који су у стању да изврше
анализу услова у којима наш систем може да опстане, да се направи
стратегија, условно да кажем развоја овог система, да се омогући да
се то реализује, што се буде предлагало као решење и ми ћемо у том
случају дати подршку. Ми нисмо организација која може да спречи
да се не деформише овај систем даље, али можемо да кажемо да се уз
вашу помоћ и уз ваше учешће дође до решења која ће бити у том смислу
позитивна. Захваљујем вам што сте се одазвали и захваљујем на напору
да ћете допринети да дођемо до најбољих решења. Ја бих вас замолила
да се пријавите.
П.С. У међувремену (после одржавања Округлог стола а пре објављивања
ове брошуре) „експресно“ су усвојене измене Закона о ПИО са
неочекиваним „решењима“.
Округли сто
14
1. подигнута је (изједначена) старосна граница за одлазак у
пензију за жене иако жене пензионерке умиру раније него мушкарци.
2. уведено је трајно „кажњавање“ осигураника са 40 година
уплаћеног радног стажа ако немају Законом прописане године живота.
Да ли је законодавац свестан да то вуче на решење тзв. Социјалне
пензије где је једини услов за пензију навршене године живота и 15
година стажа. Како може да се игнорише „уплаћен“ допринос за 40
година и да се пензија на основу тога одређена умањује само због
недостајућих година живота а да се бар претходно не провери колико
година се прима пензија са навршених 40 година радног стажа.
3. управљање Фондом је препуштено само држави, јер Управни
одбор ПИО фонда има 4 члана које именује држава (од укупно 7) а
сви остали због којих Фонд и постоји: осигураници, послодавци и
пензионери имају по једног члана Управног одбора. Тај члан Закона
ступа одмах на снагу!!!!!!
4. текст Закона о индексацији (усклађивању) није мењане али су
на снази одредбе „мењане по потреби“ а сада се лицитира колико
ће бити смањене пензије од 1. јануара 2015. године, иако се зна
колико год смањивали пензије то не може покрити дефицит Фонда
ни државе. Међутим, ништа се не предвиђа да се наплате дугови за
ПИО нити да се у процесу реструктурирања или стечаја предузећа
Фонд намири као сваки други поверилац. Нећемо коментарисати
све измене Закона о ПИО на основу поменутих види се да ни овога
пута није учињен ментални и стручни напор да реформе ПИО буду у
правцу уважавања Резолуције ОУН о старима, МОРА-а, транзиције
која поштује приватну својину (личну уплату) и др.
5. постојеће измене Закона о ПИО не поштују Уставну одредбу и
преамбулу постојећег Закона о ПИО да се наш систем ПИО заснива на
генерацијској солидарности и уплаћеном доприносу а „кажањавање“
за недостајуће године живота крши оба ова принципа.
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
15
Миладин Ковачевић
сарадник Макроекономских анализа и трендова
РЕФОРМА ПИО СИСТЕМА ИМА ВИШЕ ПРАВАЦА
Овде наступам као сарадник Макроекономских анализа и трендова,
месечног форума економског института и Привредне коморе Србије и
као неко ко често пише у Макроекономским анализама и трендовима
заједно са другим коауторима и нарочито у том контексту о реформи
самог пензионог система и посебно наравно ПИО фонда, мисли се на
овај велики ПИО фонд државни.
Не бих трошио време на све чињенице везане за питања одрживости
пензионог система и пензионог фонда јер је о томе уводничарка, госпођа
Марија подробно све рекла, оно што је меродавна чињеница, много
пута истакнута и образложена, па и на овим форумима на којима је
било речи. Светска банка је још 2010. године имала презентацију једне
студије под насловом: “Учинити више са мање”, истакнуто је наравно да
је постојећи систем неодржив. Реформе су наравно започете 2001.
године, 2002. године заправо, оне су дале резултате, међутим ти
резултати су били привремени, и ако се осврнемо на последње анализе
Светске банке и анлитичке и студијске текстове Међународног
монетарног фонда, онда се види да су неодрживи овакви пензиони
системи овакви какви јесу са изворима прихода које имају и у целој
Европи, па чак и у средњој Азији, дакле има један текст са почетка ове
године Светске банке који носи наслов: “Инверзна пирамида, пензиони
системи се суочавају са демографским изазовима у Европи и централној
Азији”. Између осталог у поменутом часопису Макроекономска анализа
и трендови, ми смо пренели једну компилацију, један сиже поменитог
текста и унутар тога описали актуелни тренутак у Србији. Дакле да се
вратим на саму чињеницу неодрживости постојећег система, наглашавам
Округли сто
16
посебно ПИО фонд. Дакле питање је шта чинити, то је питање које је и
уводничарка рекла и наравно, каже се да је на крају једини излаз
повећање запослености и раст бруто домаћег производа, дакле,
еконосмки раст уопште. Морам признати да тај аргумент и та врсте
перспективе редовно наглашава и у стручним круговима, међутим
проблем са том дијагнозом је тај што се ту вртимо у кругу, што је то
један circulus vitiosus, у коме се у ствари не сагледава шта је узрок, а шта
последица. Дакле нема раста без претходне реформе, а у тој реформи,
ако говоримо о реформи система јавног сектора и најважније карике, а
то је пензиони систем. Без реформе те карике неће бити раста, нити ће
бити раста запослености, нити га може бити. Да то сведем на врло
баналну причу. Постојећи пензиони систем, односно постојећи расходи
у јавним финансијама за пензије, захватају више од трећине укупних
расхода у буџету. Самим тим, они праве велику дисторзију функције
самога буџета. Буџет не може онда да финансира структуру, нити може
да делује стимулативно на ширем плану подстицаја у економији, не
само то, него је онда та јавна потрошња тако велика да не може да
релаксира ни фискалне обавезе. Оно што јесу помињали, а тога смо
били сведоци у непосредном времену, а то је неопходност релаксације
фискалних обавеза, пре свега, кад је реч о тзв. факторима производње,
а ту су рад и акгажовани капитал, па ако је реч о раду, онда је то
релаксација онога што се иначе у овим студјама међународних
финансијских институција назива порески клин. Порески клин то су
порези плус допринос на плате, то је сада код нас негде око 64-65% и то
је оно што је у нашим околностима, значи околностима слабе
ликвидности наше економије превелики терет и то је оно што гуши целу
економију и оно што тера економију у сиву зону и то је оно што
онемогућуује пропулзију на тржишту рада тј. онемогућује запошљавање,
значи било би пожељно наравно релаксирати тај порески клин, спуштати
доприносе, али са друге стране треба одржати социјалну функцију
пензионог система, Фонда, дакле ту треба смислити неку компензацију.
Оно што нисмо чули од досадашњих предлога претходне Владе одакле
би дошла та конпензација. Било је идеја да се релаксира порески клин,
било је идеја да се сасвим укине здравствени допринос али нисмо чули
одакле би дошле те компензације. Опет се говорило о томе да би то
требало буџет да taj терет преузме, али ту као да се не разуме да је буџет
саставни део укупних јавних финансија, да су укупне јавне финансије
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
17
по среди и ту би се наравно сложио са Фискалним саветом који каже да
се не може изоловано посматрати ни реформа ПИО система и ПИО
фонда, ни питање пореских релаксација. Или пак већег пореског
оптерећења због социјалних функција државе, пре свега, због пензионог
система. На том месту бих се сложио али ћу сада рећи где се не слажем
са Фискалним саветом у потпуности. Међутим, пре тога бих хтео да
кажем и то да ја видим, могу рећи: “ми видимо”, ако реферишем овај
форум “Макроекономске анализе и трендови” имамо следеће правце
решавања тог тешког питања реформе Пензионог фонда и самим тим
реформе ПИО система. ПИО систем је, ако гледамо то шире, ако се
сећате први стуб, то је ово што имамо, па други стуб и трећи стуб. Други
стуб је као што знате одбачен, одбачен је чак и од стране Фискалне
стратегије из 2013, прошле године јер се сагледало да то у нашим
околностима није реално и у другим земљама није дало резултате, а
трећи стуб се развија еволутивно, он се развија са развојем тржишта
капитала и наравно да он треба у будућности да преузме знатан део те
социјалне функције. Да али за сада смо ослоњени на постојећи како се
то каже “pay as go” систем на дакле, државни фонд и наравно ту морамо
да видимо како да побољшамо његове перформансе и како да се он
одржи са једне стране, да омогући егзистенцијални основ генерације у
трећем добу, пензионера дакле, али да има и неке друг функције, рецимо
на финансијском тржишту, а да се опет еманципује од Буџета тј. у
знатној мери или да се обезбеди један процес еманципације од Буџета,
да у знатној мери олакша терет трансфера из Буџета ка Фонду. Ја ту
видим два основна правца. Један је реструктурирање самог управљања
имовином и постојећим финансирањем самог фонда. Ту спада ово што
је поменуто и у документу и у папиру Фискалног савета и оно што се
налази у поменутој стратегији управљања имовином ПИО фонда, то
измештање одређених пензионих расхода ПИО фонда и унапређење
управљања имовином и самим фондом.. И овде бих се ја сложио са
оценом Фискалног савета, да ово није довољно за преокрет тренда раста
оптерећења самог Буџета финансирањем пензија али није безначајно у
системском смислу. Наиме, питање управљања имовином и питање
номиналног располагања имовином је питање будуће промене статуса
самога Фонда, како би он рецимо постао ограничено инвестициони
фонд и како би се створили услови да он партиципира кроз реформу у
јавној имовини и правима у најширем смислу у предстојећој
Округли сто
18
реструктурацији читавог јавног сектора, а реч је и о неким јавним
правима. Дакле, то је један правац, а други правац је стратешки правац
саме реформе ПИО система и промене статуса Фонда. Не бих се
задржавао на реформи постојећег финансирања Фонда. Да ли је
неопходно или није измештање (неких) расхода из Фонда. Нешто о томе
говори Фискални савет. Са моје тачке гледишта то би било неопходно
просто да се рашчисте неки односи унутар ширег реформског захвата у
укупном јавном сектору, без обзира што то нема последице на укупне
јавне финансије. Сад би се осврнуо на то шта значи стратешка реформа.
Кад је реч о стратешкој реформи онда имамо три елемента, у ствари
имамо два елемента, о овој реституцији имовине, односно о унапређењу
управљања имовином смо већ причали, то би припадало пре форми
унапређења постојећег управљања Фондом и постојећим побољшањем
финансирања. Дакле два елемента ове стратегије трансформације самог
Фонда и решавања на дуг рок проблема финансирања пензија и
растерећења јавних финансија и очувања социјалне функције пензионог
система. Та два елемента јесу са једне стране тзв. параметарске реформе,
оне су наглашене и у фискалној стратегији донетој крајем прошле
године, о њима говори и ММФ у својим препорукама. Поменућу из јула
прошле године оно што они зову изабране теме, састављено од стране
Мисије ММФ-а за Србију. Посебна тема је реформа пензионог система.
Ту спада прилагођавање пензија које је већ на делу, о чему је већ нешто
казано, прилагођавање методом тзв. индексације, значи делимичним
праћењем инфлације, касније по завршетку примарне консолидације
јавних финансија делимично и са растом зараде итд. Друга параметарска
мера која се препоручује јесте изједначавање старосне границе за жене
и мушкарце, подизање старосне границе за једне и за друге и трећа је
увођење такозваног фактора за стимулисање односно спречавање
превременог пензионисање и то ништа није спорно, те мере нису спорне
али наравно и Светска банка наглашава у тексту који сам поменуо са
почетка ове године, да у будућности то неће бити довољно. Светска
банка каже да се морају потражити додатни извори финансирања. Ако
се гледа постојећи фискални систем, каже се онда да је могуће подизати
ПДВ, међутим ту се и код нас опет дошло до границе, ПДВ са овим 24%
тешко би се могао даље подизати, ми се ту налазимо у бруто домаћем
производу на највишем месту у Европи. Као што рекох тај порески клин
и онако осујећује пропулзију на тржишту рада, а гура и у сиву економију,
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
19
па се не може ништа учинити у смислу подизања доприноса. Остаје нам
да размишљамо онда у једном правцу већег оптерећења јавних права и
имовине. То је онда питања сада креирања једног инструментарија који
би дао могућност пензионом фонду да партиципира у власништву над
јавним предузећима, јавним добрима и посебно над градским
грађевинским земљиштем и градским рентама. То би онда значило један
правац креирања, односно конституисања тзв. земљишних фондова и
убирања одређених ренти. Неке ренте које су један облик употребе
јавнога добра, јавних права у земљама развијеног запада, као што је
градска рента, код нас нису уопште присутне, сем делимично кроз неку
тзв. локацијску ренту али сад не бих улазио у тај комплекс ствари. Ми
имамо разрађену стратешку визију те врсте, односно боље речено
писали смо о томе али то је правац, дакле идемо ка имовини, ренти,
правима, правима заузећа простора где се могу кроз делимичну
партиципацију у структури власништва креирати додатни извор
прихода, и то доста издашан извор прихода за пензиони фонд. Он би у
тој мери онда могао да се полако еманципује од Буџета односно да
ослобађа Буџету одређена средства која из Буџета сада долазе кроз
трансфере и да се преокрене тај тренд све већег захватања у Буџету, а да
истовремено одржи довољну ликвидност за алиментирање пензија са
једне стране, а са друге стране, он би са временом могао да учествује на
финансијском тржишту. То је капитализација како је ја видим али то је
место где се ја не слажем са Фискалним саветом који каже да смо
закаснили, да би та капитализација значила велика средства, код њих се
мисли на финансијска средства али ја не говорим о финансијским
средствима, овде се не ради о финансијским средствима. Ради се о
партиципацији у имовини и правима а не о томе што говори Фискални
савет који спекулише на произволјној претпоставци о новчаном
капиталу из буџета о томе да и када би имали та средства и када би их
ставили у Фонд, да би онда ти приноси били мали уколико би се ишло
на тржиште. Наравно, не би Фонд убирао своје приходе тим путем, иако
би он некада могао да учествује на тржишту хартија од вредности и да
још приходује, као што банке. Сада то раде али није то та главна ствар,
главна ствар је што би Фонд у мојој визији капитализације имао приходе
по основу одређене ренте и дивиденди, односно преференцијалних
акција.
Округли сто
20
Дакле да поновим, ми видимо овде два правца реформе, једно су
параметарске реформе где мислимо да апсолутно треба испоштовати
оно што препотучују Светска банка и ММФ али пошто то није довољно
и шта више то наглашава и ММФ јер каже: највише путем индексације
ми ћемо врло брзо доћи на једну границу заменљивости пензија испод
50% просечне плате и они кажу сами да треба да нађемо начин да се та
заменљивост одржи бар на нивоу од 50%, значи да не падне. Међутим,
они не кажу на који начин. Поменуо сам поново овај текст Светске банке
где они кажу: ако већ не можете ићи према ПДВ-у, према индиректним
порезима, према доприносима, онда морате ићи ка правима, ка имовини
итд.
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
21
Вук Огњановић
пензионисани професор Београдског универзитета
ФОНД ТРЕБА ДА ФУНКЦИОНИШЕ КАО
ПОСЛОВНА ОРГАНИЗАЦИЈА
Имам два указивања у вези са нашим питањем.
Прво. Наше питање је у основи део комплекса државних јавних
финансија. Или ако хоћете нешто ближе или нешто једноставније,
пензијски систем је специфична формација државног јавног дуга.
Наиме, пензијски систем је са око 75% врста приватне штедње коју
гарантује држава, односно специфична врста јавног дуга. Преосталих
око 25% су давања која сама Влада, на терет Државног буџета, својим
одлукама одобрава за пензије борцима ослободилачких ратова, за
бенифицирани радни стаж одређеним службама (полиција, рудари, и
др.), за националне пензије уметницима и заслужним спортистима, те
накнаде академицима и друга социјална и инвалидска давања у складу
са циљевима Европске социјалне повеље. Према томе, само је овај други
блок пензијских облика, искључиво везан за државни буџет.
Иначе, пензијски систем, који се уређује политички посредованим
Друштвеним консензусом у свим земљама овог контроверзног света,
подразумева издвајање дела личних примања у току радног века и уплату
тог дела зараде у Инвестициони фонд (ПИО Фонд) иза кога је државна
гаранција. Тако се ствара кристално јасна облигација, која у суштини
значи, да појединац који улаже новац у Фонд, а могао га је објективно
говорећи, понети кући и ставити у сламарицу, постаје поверилац Фонда,
односно стиче ``чистокрвна`` потраживања од Фонда.
Друго. Слажем се са идејама радне групе за активирање имовине
Фонда ПИО, односно с господином Ковачевићем, ако сам га добро
разумео.
Округли сто
22
Заправо, моје је становиште, да Фонд мора да се реформише, тј.
да се организује тако да функционише као пословна организација.
То значи, да рационално рукује средствима и штити њихову вредност
у времену. Администрација ПИО Фонда, нажалост, годинама ама баш
ништа не ради тим трагом. Неинвентивна је, спава и ``шлепа`` се на
репу догађања!? А Фонд би, као и сваки дугорочни инвеститор, могао
имати занимљиву структуру своје активе и порфолиа, те и релативно
лако контролисану ликвидност.
Наравно, Фонд би (не само због ових око 25% буџетских пензионих
обавеза и гаранције Државе), морао активно сарађивати с државним
буџетом. Зато је природно, да се у одређеним кризним финансијским
ситуацијама, средства Фонда привремено користе за омекшавање
проблема у тзв. консолидованом билансу јавне потрошње. И обратно.
Односно, природно је да се те операције прате уговорима о позајмљивању,
дуговању, роковима враћања и другим условима који уобичајено прате
ту врсту уговора. Занимљиво је, треба напоменути, да су буџет Србије
и Фонд, стицајем више несрећних околности, користио ове могућности
``сарадње``континуирано у последњих двадесетак година. Биланс тих
односа и међуодноса међутим, нико и никада у Србији није извео!?
Зашто то не ураде Фонд ПИО и Фискални савет Владе Србије??
Неколико закључних оцена се просто намећу.
Пензије у 75% износу су облигације настале по основу стварно
уложених средстава, тј. приватне штедње. Оне се не могу одлуком једне
стране обезвређивати. Заправо, нема правног основа или суда у свету,
који би одобрио кршење облигације вољом једне од страна уговорница.
Додуше, ове обавезе, као и све обавезе јавног дуга, у оквиру
концепција консолидације јавних земаљских финансија, могле би се
репрограмирати. Међутим, то би захтевало озбиљну реконструкцију
целине система, те посебно активирање принципа по коме се улагаоцу
средстава, као и код сваке штедње, након његовог биолошког краја,
гарантује враћање укупно уложених средстава његовим крвним –
правним наследницима.
Заиста су неубедљиви и непристојни ставови Фискалног савета
Владе Србије, да су пензије ``главни извор макро-финансијске
нестабилности``, те да је ``неопходно обезвређивање пензија``!?!
Посебно је друштвено опасно и заразно кукавичје јаје овог Тела кога
именује Скупштина Србије, јер наводно ``један радник издржава једног
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
23
пензионера``!!? Та нетачна и неука флоскула, непосредно провоцира
нетрпељивост и сукобе генерација! И остаје питање: Ко то стварно
жели да сукобљава запослене и пензионере!!?? Очеве и децу... То се не
може прећутати!
Иначе, наше право и једино решење, како је рекла и наша
достојанствена уводничарка госпођа Тодоровић, а и са становишта
суштине облигација и принципа јавних финансија уопште, јесте у томе,
да се предлаже концепција решења која стварају услове за обнављање
и јачање привредних активности. Само боље, веће, дубље и шире
привредне активности решавају све наше невоље: извоз као основ за
отплату спољног дуга, демографске проблеме, незапосленост и дефицит
јавног сектора, односно дефицит државног буџета.
Хвала.
Округли сто
24
Славенко Гргуревић
председник радне групе за реструктурирање ПИО фонда
КАПИТАЛИЗАЦИЈА ПИО ФОНДА
НЕМА АЛТЕРНАТИВУ
Овде је више пута помињана реч стратегија. Дакле, ПИО фонд
је на иницијативу Управног одбора формирао радну групу за
реструктурирање ПИО Фонда. Основна идеја је да се ПИО Фонд направи
пристојном институцијом која носи име фонд. Када у свету кажете Фонд,
онда подразумевате једну независну финансијску институцију или бар
делимично независну, међутим ПИО фонд нема ни свој рачун. Он је
једна амбивалентна институција која нема буквално никакав профил. To
je нека институција коју ја не знам како да назовем. Дакле, основна идеја
је била корпоративно реструктурирање ПИО фонда, организационо-
техничко профилисање и постављање ПИО фонда на начин као што
постоје сличне институције у свету. To је разлог зашто смо 2011. године
усвојили писмо о намерама, а онда 2012. године краткорочне и дугорочне
мере за реструктурирање ПИО фонда. Које су краткорочне мере?
Краткорочне мере су биле да се ПИО фонд ратосиља свега онога што не
припада Фонду: здравствено осигурање, туђа нега и помоћ, инвалидске
пензије итд. Да ПИО фонд контролише само оно што је резултат његове
делатности. To је прво. Друга ствар, дугорочно посматрано, то је питање
имовине. Ми сматрамо да је капитализација ПИО фонда неминовна
и да је она без сумње кроз профилисање статуса ПИО фонда један од
елемената који може допринети реформи ПИО система али у основи он
је један од елемената. У сваком случају кључна ствар је да је наша идеја
да стављањем у функцију имовине ПИО фонда ми практично са наше
стране смањимо степен притиска на буџет и допринесемо релаксацији
буџета од огромних средстава која се из буџета трансферишу на рачун
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
25
ПИО фонда. Наша идеја је била само то. Ако ми за 3, 4 или 5% то
успемо у околностима када 35% буџета иде у правцу ПИО фонд, ми
смо направили фантастичан резултат и помогли на тај начин држави.
Нама, не пада на памет да можемо бити самостална институција, али
ако ПИО фонд до ове године пет својих рехабилитационих центара
стави у функцију, ако ће до краја идуће године то бити тридесет, па зар
није логично да се хвалите тиме да у свом портфолиу имате тридесет
бања, већ да те бање ставите у функцију. Зашто у функцију? Па зарад
осигураника који коначно користе тај фонд. Значи шта је основна наша
идеја пошто немамо пара? Међу тим бањама имате и сјајне као што је
Меркур али имате и неке које су у катастрофалном стању. Пошто ми
немамо пара за тако нешто не пада нам на памет да ту своју имовину
продајемо као што се до сада радило, десетак година у овој несрећној
земљи криминалном приватизацијом, већ је суштина у томе да у
контакту са стратешким инвеститорима који су такође заинтересовани
покренемо цео тај велики механизам који се тиче управљања имовином
ПИО фонда, у конкретном случају бања. Двадесет година су бање
највећи посао у свету. Ја то не могу да разумем, сем да сматрам да је
приватни интерес појединаца из Владе до сада био зао пример утицаја
на криминализовану приватизацију у Србији. Ја двадесет година радим
на нерешеном статусном питању имовине. Једино што могу да објасним
је то. Ми смо се борили са тим. Ми имамо невероватне примере како
смо се ми који смо у Управном одбору ПИО фонда борили са алама из
државне управе којима је циљ био да ставе приватне интересе испред
интереса државе и они у ствари управљају имовином која још није
стекла статус ПИО фонда. To je типична криминализација. ПИО фонд
је на сву срећу успео да се у околностима које сами знате избори са
тим. Хвала богу држава је схватила и иде нам у сусрет у реституцији
имовине и имовинском реструктурирању ПИО фонда. Господин
Ковачевић је јако добро оценио ово што је фискални савет написао, ја
немам шта много да додам, сем да кажем да је просто невероватно да се
нађете у цивилизованом свету где је својина прва ствар која се помиње
уз капитализацију. Кад ви кажете да сте улагали у нешто, а да немате
својинска права, шта он може из свега тога да закључи, сем да се ради о
примитивном односу према елементарним тековинама цивилизованог
друштва и друга ствар, да се ради о криминализацији. Да неко хоће
оно у шта сте ви улагали да користи у неке своје личне и не знам какве
Округли сто
26
колективне потребе. Дакле, цела прича је проста, а што је најважније
стратегија је доведена у питање. Да би било свима јасно морам да кажем
да ће материјал који сте добили овде бити усвојен. To je предлог радне
групе који ће бити усвојен крајем овог месеца. Зашто сам ја сигуран да
ће бити усвојен крајем месеца? Зато што постоји расположење код свих
чланова радне групе. А зашто постоји расположење? Па зато што је
2012. године темељ тог документа усвојен кроз краткорочне и дугорочне
мере за реструктурирање ПИО фонда од стране управног одбора ПИО
фонда, а тај исти документ су усвојили представници пензионера кроз
једну широку јавну расправу коју смо имали. Ту су били представници
пензионера, дакле корисника, синдиката и послодаваца. Са ким ми
нисмо успели о овоме да разговарамо? Погађате, са државом нисмо
успели о овоме да разговарамо. Знате зашто? Зато штo је то просто тако.
Ми имамо демократске промене од 2000. године на овамо и све је фино и
лепо док се не постави питање имовинског права. Приватизација може
наравно али не пре тога уз угрожавање цивилизацијске тековине, тј.
грађанског кодекса својинских права. Нама је требало десет до петнаест
година да усвојимо закон о реституцији, а за то време се одвијао процес
приватизације. Када сам више пута, питао више министара и директора
агенција како је могуће да продају тако безочно јефтиним парама
друштвени капитал, одговорено нам је да је то зато што не постоје јасна
својинска права, па ко хоће нека узме. Ја сам то чуо од двојице директора
агенција, од којих je један био потоњи први министар владе - Цветковић.
И кад се суочите са таквом чињеницом онда дођете до закључка да
имовинска права као део корпоративног реструктурирања ПИО фонда
су кључна и да на тај начин ПИО фонд има само једну амбицију, a то је
да помогне држави, да релаксира њен буџет, не за тих 35%, него за 3, 4
или 5%, чиме би та уштеђена средства могла да се трансферишу за неке
друге потребе и да коначно ПИО фонд функционише као сваки други
фонд. Значи ја добијам пензију али да та пензија буде на мом рачуну, да
не буде социјална категорија.
Овде је више пута помињана рећ Стратегија. Желим да вас известим да
је Управни одбор ПИО Фонда формирао Радну групу за реструктурисање
ПИО Фонда, а основна идеја је била корпоративна реорганизација ПИО
Фонда тј ново организационо - техничко и управљачко профилисање
ПИО Фонда по угледу на сличне финансијске институције у развијеним
земљама. То је разлог зашто је 2011 г. Управни одбор ПИО Фонда
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
27
усвојио Писмо о намерама, а 2012 г. Полазне основе - краткорочне и
дугорочне мере за реструктурисање ПИО Фонда. Краткорочне мере
подразумевају ослобађање свих расохда који не припадају профилу
институције какав је ПИО Фонд (здравствено осигурање, туђа нега и
помоћ, итд) Кључна мера је решавање имовинских права и следствено
томе ефикасна организација управљања имовином ПИО Фонда. Ми
- у Управном одбору и Радној групи за реструктурисање ПИО Фонда
- сматрамо да је капитализација ПИО Фонда неминовна будућност, а
она је управо са становишта имовинских права - најозбиљнија опција
у развоју ПИО Фонда у будућности - што је у непосредном интересу
државе Србије . Наиме , стављањем у функцију имовине ПИО Фонда и
њеном капитализацијом ми сматрамо да је могуће смањити притисак
на буџет Републике Србије из кога се 33 процента одваја за пензије.
Сасвим је реално за очекивање да новом структуром управљања у ПИО
Фонду која подразумева интеграцију имовинских права, контролу
прихода и расхода од стране ПИО Фонда је могуће смањити издвајање
из буџета за 3- 5 % и та средства преусмерити на друге важне намене
које се финансирају из буџета. Када говоримо о реструктурисању ПИО
Фонда , као фактору нове организације ПИО система ми говоримо
само о том сегменту. Сасвим је разумљиво да је реструктурисање ПИО
система неупоредиво обухватнији процес, али наша амбиција ту може
само помоћи и кроз приватно- јавно партнртство са државом подржати
социјалне циљеве и обавезе државе Србије. Наша идеја о очувању
имовине ПИО Фонда кроз процес реституције имовине је наилазила на
отпоре у претходним сазивима Владе Србије и ми смо у ПИО Фонду
улагали огромне напоре да се та имовина сачува од криминализоване
приватизације и корупције пијединачних интереса, група и лобија у
бившим Владама Србије. Више од две деценије сам у перманентној борби
за реституцију и рехабилитацију имовинских права у Србији и много
лоших примера приватизације сам запамтио. Међутим, доношењем
Закона о реституцији директно се одразило и на судбину имовинских
права ПИО Фонда који се сада успешно процесуирају у корист ПИО
Фонда. Дакле, наша идеја није продаја бања и рехабилитационих
центара - наша идеја је да у сарадњи са државом Србијом и стратешким
партнерима - домаћим и страним радимо у интересу садашњих и
будућих пензионера у Србији. Пензије нису социјална категорија -
пензије су економска категорија и лична зарада сваког појединца.
Округли сто
28
Пензија је штедња и као таква је варијабилна категорија и не зависи од
трошкова живота , већ од умешности управљања финасијском активом
пензионих фондова, те отида пензије се могу увећавати и користити
као сваки штедни улог градјана . Оне , као такве не престају да постоје
смрћу осигураника, већ се наследјују као и свака друга имовинска права
градјања.
Расположење стручне и шире јавности у прилог корпоративног
реструктурисању ПИО Фонда је јединствено. Све социјалне групе у
Србији - пензионери, синдикати, послодавци и стручна јавност је за
ту опцију. Ми се до сада нисмо успели да сретнемо са представницима
Владе , али смо уверени да је то овог пута неминовно - не зато што на томе
инсистира ММФ и Светска банка , већ зато што се из кризног буџета
Србије више није могуће финансирати огромне и нерационалне захтеве
за повећање пензија појединих минорних политичких партија (ПУПС)
које су непосредно одговорни за што се дошло у овако више неодрживу
финансиску ситуацију у земљи која је на ивици банкрота.. Извесно је
да издаци за пензије силно оптерећују јавне финанасије Србије које су
у расулу, те имајући у виду лоше демографске и веома забрињавајуће
економске трендове - капитализација ПИО Фонда је пројекат без
алтернативе. То је државни пројекат бр 1 из напред поменутих разлога
којима се ових дана прикључује и најновије истраживање у Србији које
указује да 50 процената пензионера у Србији своја редовна примања
деле са члановима својих породица који немају никаква примања!
Пензије у Србији су ЈЕДИНИ редовни извор прихода за 1,7 милиона
људи и још најмање 1 милион оних који се користе овим пензијама
(незапослени део домаћинства). Ми се задужујемо да би исплаћивали
пензије. Тај лако обећани и неодговорни приступ бивших сазива Влада
Србије је ивица суноврата на којој ми као градјани Србије живимо.
Сваки иоле социјалан и одговоран човек застаје пред овом чињеницом
. Наш приступ је капитализација ПИО Фонда и он нема алтернативу.
И коначно још нешто на крају. Зашто је то државни пројекат број
један и зашто ја захваљујем госпођи Тодоровић што је организовала
једну овакву расправу и иницирала целу ствар. Половина српске
популације живи из месеца у месец из једног јединог редовног месечног
прихода, a то су пензије. Некоме пада на памет да то сад креше. Наравно
то редовно иде из кризног буџета. Према последњој информацији
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
29
коју смо добили од аналитичара ММФ-а, наша рупа у буџету није 1,8
милијарди, него 2,8 милијарди. Ми се задужујемо да би исплаћивали
редовно пензије. Ја се питам да ли је одржив тај лак и бучан оптимизам
тј. тај сумњив лични политички капитал који ја већ петнаест година
слушам из јавних наступа разноразних политичких личности. Да ли у
њиховој свести одзвања потмула канонада хаоса који је често предмет
мојих разговора са господом: Бушатлијом, Ковачевићем, Кадијевићем,
Рајићем и младим људима који имају осећај елементарне одговорности
за оно што долази. Нама није циљ да будемо на функцији и да одемо.
Нама је циљ да нешто урадимо. To je разлог због чега је радна група све
ово радила. Ја вас молим да разумете, да наш циљ јесте корпоративно
реструктурирање ПИО фонда, рехабилитација и имовинска права и на
тај начин да помогнемо држави. Нама није циљ да се одвојимо, нити то
можемо икад. Захваљујем.
Округли сто
30
Владимир Дедић
новинар Политике
НОВИ ЗАКОН О ПИО НЕ РЕШАВА
ПРОБЛЕМ ПЕНЗИЈА
Повећање година стажа, смањење пензија за десет одсто и промена
састава Управног одбора Фонда ПИО нису реформа система.
Да ли ће пензионери платити цех дугогодишњег лошег управљања
државним финансијама, питање је које већ извесно време лебди
као Дамоклов мач над главама више од милион и 700 хиљада људи у
Србији. Људи који су завршили свој радни век, годинама уплаћивали
у пензиони фонд, не слутећи да ће на њихова плећа пасти и претежак
терет извлачења државе из дубиозе у коју су их увлачиле и дефинитивно
увукле све претходне власти бивше и садашње државе. Проблем свакако
није од јуче, али постао је ургентан у ситуацији када је државни буџет,
према информацији Фискалног савета, у мањку 2.8 милијарди евра.
У покушају да се реши горући проблем донет је нови Закон о ПИО,
који предвиђа продужење пезнијског стажа за све категорије запослених,
мушкарце и жене, промењен је Управни одбор Фонда ПИО (уместо 22,
сада УО има седам чланова) , а најављено је и смањење пензија за десет
одсто. Продужење стажа у овом тренутку, ма колико значајно, није
најбитније за решавање проблема недостајућих средстава, али смањење
броја чланова УО, ма колико на први поглед изгледало неважно, указује
на то да је држава де факто преузела управљање Фондом! У претходном
УО држава је делегирала једног човека, а сада их има четири. Остала
тројица су представници пензионера, запослених и Фонда. Дакле неће
бити проблема у одлучивању.
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
31
Новим Законом проблем недостатка средстава неће се решити.
Посебно не смањењем пензија за десет одсто. Јер , већ наредне године
исти проблем поново ће нам закуцати на врата.
Потребна нам је озбиља и свеобухватна реформа пензионог система,
која најпре подразумева реструктурирање Фонда ПИО. Фискалним
приступом, који заговарају упорно људи из Фискалног савета, само се
озваничава подржављење Фонда. Јер, пензиони фондови нигде у свету
нису фискална категорија и државни буџет на њих не може да рачуна,
бар не у некој значајнијој мери, нити га они посебно оптерећују.
Главни проблем ове земље лежи у чињеници да је држава, иако није
имала упориште у законима, обилато користила средства пензионог
фонда за многе, познате и непознате намене. Као и сада, и у прошлој
држави средства осигураника, док не “легну” на рачун Фонда ПИО,
пролазила су кроз неколико тзв. пролазних рачуна, са којих се скидало
када је коме требало.
Прича о неопходности структурне реформе пензионог система
и положаја Фонда ПИО, дакле, није од јуче. Пре неколико година
стручњаци у Фонду урадили су анализу са предлозима краткорочних
мера ради смањења дефицита у приходима из које се види да је
реструктурирањем Фонда могуће остварити заначајне уштеде.
Оно што прво пада у очи је чињеница да је Фонд оптерећен од пре
неколико година и војним пензионерима, који су до тада били на терету
буџета Републике. Фонд ПИО такође покрива и здравствено осигурање
пензионера. Ови расходи су у 2011.години “појели” више од десет одсто
средстава Фонда, а у 2012.скоро 60 милијарди динара. Уместо што иду
на рачун Фонда, требало би да се усмере здравственом осигурању, чиме
би се Фонд значајно растеретио. Буџет Фонда оптерећују и расходи
за финансирање накнада за туђу негу и помоћ, телесна оштећења и
накнаде из инвалидског осигурања ,што би требало да спада у домен
социјалне заштите. Такође, растерећење Фонда представљало би када
би држава преузела финансирање пензија по посебним прописима,
МИП, РМУП, Војска, (својих службеника), додатни стаж за треће дете,
учесника ратова, итд, који су у домену Министарства рада и социјалне
заштите. Додуше, проблем генералног недостатка средстава у буџету
овим пребацивањима не би се решио, али би целокупна слика била
много јаснија, што би могло да укаже И на могуће правце решавања
Округли сто
32
проблема.“Губици” Фонда били би знатно мањи а смањио би се и одијум
према пензионерима као категорији која, наводно, оптерећује буџет.
На другој страни, зашто не омогућити Фонду да управља имовином
као добар домаћин, инвестира слободна новчана средства и стиче
приходе, као и приходе по основу акција које су власништво Фонда,а
којима сада управља Акцијски фонд. А посебно решити питање спорне
имовине Фонда ПИО по основу финансирања изградње многобројних
објеката попут здравствених и рехабилитационих центара, итд., у
прошлости. Парадокс је да је Законом о јавној својини из октобра 2011.
године утврђено да “ствари” Фонда ПИО нису у државној, односно јавној
својини, већ ствари на којима искључиво право својине има Фонд, а не
држава. На жалост, као и у многим случајевима овај закон није заживео
у судској пракси, а представља један од основа за реструкрурирање
Фонда. Огроман је број зграда , објеката и непокретности које
припадају Фонду, а којима Фонд не располаже. Ту спадају санаторијуми,
одмаралишта, лечилишта на територији целе Србије, као и многобројне
управне зграде, стамбене зграде, имања …
Пописом улагања Фонда који је урађен 2012.године, са новчаним
улагањима које је Фонд имао у период од 1969.до 2000.године, која
нису валоризована, може се утврдити да су она износила око 500
милиона евра. На основу података о улагањима у изградњу специјалних
болница, за проширења, адаптације, реконструкције, набавку опреме
и сл, укупна улагања достижу вредност од више милијарди евра. Само
улагање у изградњу Клиничког центра Србије, где је Фонд учествовао
као суинвеститор, износе 44.375.767,30 евра, према валоризацији на дан
7. јуна 2011. године. Изнећемо и податак да је првом приватизацијом
Луке Београд 1997.г.Фонду припало 40, а малим акционарима 60 одсто
акција! Шта је са тим акцијама данас? Ко је власник Луке?
Сва ова питања, међутим, нису једини основ за решење проблема.
Искуства других земаља на која се позивају неки упорни заговорници
фискалног приступа (али их не помињу у целости),могу послужити
као полазна основа, а то значи да решења постоје у систему Фонда
(фондова), који послују слободно на тржишту, прикупљајући средства
од осигураника као и сваки други фондови (банке), улажу их на
тржишту, купују државне записе, привлаче улагаче и приходују. Имају
своје скупштине, надзорне одборе и менаџмент, а контролисани су
и од стране државних органа. У Шведској, на пример, која има више
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
33
пензијских фондова, запослени могу да улажу доприносе у који год хоће
и да преносе уплате из једног у други фонд, по свом нахођењу.
Једно од могућих одрживих решења је и оснивање струковних
фондова, или централизованих, сачињених од више фондова, попут
оних који су постојалии у Краљевини Југославији, као што су били
Благајна београдске трговачке омладине, Благајна саобраћајних
предузећа, или фонд СУЗОР (Средишњи уред за осигурање радника),
који је окупљао осигуранике комуналних предузећа, раднике градских
општина, државних предузећа и установа, раднике техничких установа,
и слично. Без оптерећења државног буџета.
Ваљда је из свега овог јасно да толико пропагиран фискални
приступ није право решење. Јер, шта ће се догодити уколико очекивани
привредни раст не буде 1.5 одсто и ако не пристигну најављиване
инвестиције? Да ли ће Фискални савет опет саветовати Влади још једно
снижење пензија за десет, или већ колико одсто. Или, можда, како
избећи социјални бунт?
Округли сто
34
Наталија Перишић
доценткиња Факултета политичких наука
НАПРАВИТИ ОДРЖИВ СИСТЕМ
Адекватност прихода у старости и одрживост пензијског система,
представљају два основна изазова пензијског система у националном
контексту. Основни правци реформи, с тим у складу, треба да буду
усмерени ка гарантовању доходовне сигурности за старе и ка стварању
претпоставки за дугорочно одрживо функционисање система.
Проблематика адекватности пензијских накнада и одрживости
пензијског система перципира се код доносиоца одлука у националним
оквирима као међусобно искључујућа – сматра се да одржавање висине
индивидуалних пензија на данашњем нивоу суштински угрожава
одрживост државних финансија, јер води ка увећању расхода за
финансирање пензија као процента БДП; у истом дискурсу, последично,
задржавање расхода, тј. постизање циља одрживости пензијског
система, захтева смањење пензијских накнада. Истовремено, одрживост
пензијског система је непостигнут циљ реформи годинама уназад, док
ће адекватност пензија убудуће све више добијати на значају, односно
биће сасвим извесно све угроженија увођењем планираних још
рестриктивнијих правила о индексацији пензија.
Према прогнози Здравковића, Домазет и Никитовића, укупан број
пензионера у Србији достићи ће цифру од 1.82 милиона 2050. године.
Према њиховим прорачунима, у комбинацији са постојећим законским
решењима и стопама активности код старих, те под претпоставком
раста пензијских расхода према истој стопи као у периоду од 2005. до
2010. године (4,3% годишње), удео пензија у БДП износио би чак 16,4%
већ 2020, 20,3% 2030, 24,8% 2040 и коначно 31,2% 2050. године. На тај
начин јасно је да постојећи, а нарочито будући расходи за пензије,
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
35
знатно оптерећују државни буџет и уколико “експлодирају” резултоваће
макроекономском нестабилношћу, која би блокирала читаву привреду.
Алтернативно, уколико се пензијски расходи буду задржавали
лимитирањем пензијских накнада, пензије би током времена биле
довољно само за ублажавање екстремног сиромаштва. Тако се на пример
у студији Светске банке из 2009. године “Србија: како са мање урадити
више” наводи да би се могло десити (под одређеним претпоставкама)
да пензије у Србији у будућности износе само 9% просечне плате. У
том случају, знатан број старих био би приморан да остварује своја
права на новчане накнаде у систему социјалне заштите. Чак и уколико
се занемари проблем стигматизације повезан са примањем социјалне
помоћи и суштинске неправичности друштва према старима који су de
facto доприносили његовом напретку у свом продуктивном добу, не чини
се да начела економске ефикасности говоре у прилог сврсисходности
преношења “проблема” у други део система. Снижавањем пензијских
накнада стари би само били преусмерени ка другом делу система (ка
социјалној заштити), чији је финансијер такође држава. Са великом
вероватноћом може се претпоставити да ће проблематика сиромаштва
код старих бити израженија у будућности – с обзиром на изузетно ниске
стопе економске активности, ниска је и стопа запослености, тако да ће
велики број старих бити изван система пензијских накнада.
Суштина проблема одрживости пензијског система налази се у
изузетно ниском (и опадајућем) броју запослених према пензионерима.
Узроци томе су бројни, а неки од њих су: старење популације, зрелост
самог пензијског система, релаксирани услови за одлазак у пензију у
периоду социјализма и 1990-их, као и неповољни економски трендови.
Нема сумње да би шири оквир пензијских реформи требало да представља
подстицање економског развоја, али у вези са специфичнијим мерама
постоје разне контроверзе. У том контексту, могуће су стимулативне
и рестриктивне мере. Стимулативне мере, тј. увећање пензијских
прихода могуће је највећим делом постићи унапређењем ситуације
у сфери запошљавања, редуковањем сиве економије, пооштравањем
контроле система наплате доприноса, док се подизање стопе доприноса
не чини као прихватљива опција, јер би могло деловати дестимулативно
на легализовање сиве економије. Рестриктивне мере, тј. смањивање
пензијских расхода, као прихватљивија опција за доносиоце одлука
годинама уназад, могло би се постићи подизањем старосне границе,
Округли сто
36
променом методе индексације, смањивањем административних
трошкова, али није сигурно да ове мере не би угрозиле адекватност
пензијских накнада. Замрзавање пензија свакако би допринело његовом
угрожавању.
Стога би било адекватније померити фокус ка стимулативним
мерема уопштено и нарочито ка флексибилним формама запошљавања,
које из искустава европских земаља, погодују старијим радницима,
а које у Србији нису развијене; увести субвенционисане шеме за
креирање тзв. ‘second careers’ и ‘end-of-career’ послова, као и правила о
постепеном одласку у пензију, како би се ојачао пренос искустава које
старији радници поседују. У питању су и други елементи тзв. концепта
активног старења који је лансиран и препознат у Европској унији као
важан како за старе, тако и за друштво. Да адекватност и одрживост
пензија није само проблем у Србији, показује управо политика старења
Европске уније, чији су циљеви 1) примереност пензијских накнада, 2)
финансијска одрживост пензијског система и 3) њихова модернизација.
Међутим, европски инструменти решавања ових проблема не чине
се толико брутални као национални, као ни што у државама чланица
Европске уније пензије нису често најважнији регуларан и редован
извор прихода домаћинстава.
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
37
Живомир Тешић
заменик председника УСПС
СТАЊЕ ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНЕ ПИО
ФОНДА ДАНАС, УЗРОЦИ ТАКВОГ СТАЊА, ШТА И
КАКО ДАЉЕ
Када је реч о пензијама и пензионерима, у јавности се води полемика,
да ли ће се пензије даље смањивати, колико и када, о сиромаштву великог
броја пензионера, о томе шта тражи ММФ, шта кажу експерти а шта
политичари и сл. Срећни смо када неко каже не треба дирати пензије,
оне су и онако мале, или, нешто раније, када се пред ММФ изнесу контра
аргументи па онда славодобитно кажемо успели смо.
У расправи се само понекад и спорадично спомене да се пензије
смањују по систему аутоматизма и без одлука Владе, да наплате
доприноса није најбоље организовано итд.
Оно што нас посебно забрињава у овој полемици, јесте што нема
ни назнаке о реформи ПИО система, о реструктурирању Фонда ПИО,
све се своди на рестрикције, смањење висине пензије и повећање броја
година за одлазак у пензију, у том правцу се најављују и измене Закона
о ПИО, а кључна питања се одлажу за касније. Сматрамо да се само
целовитом реформом ПИО, односно успостављањем система ПИО,
јер је постојећи урушен, може доћи до прихватљивих решења. Управо
смо због тога организовали овај Округли сто, да би смо покренули та
кључна питања. Добро је што се о претходно наведеним питањима води
расправа, али се мора ући у суштину проблема.
Круцијални проблем у расправи о пензијама око кога се све врти,
јесте што се из овако малог државног буџета издваја скоро 50% за
пензије, односно 14% од бруто националног дохотка. Тај податак се
непрекидно потенцира, без обзира дали одражава стварно стање и
Округли сто
38
односе и да ли су рачунице тачне, да би се логично морало закључити да
је оволиким издвајањем за пензије угрожен развој и ново запошљавање,
па да се пензије морају смањити.
На тај начин се намерно или несвесно, ствара антагонизам између
оних који раде и стварају буџет, а њих је данас чак нешто мање од броја
пензионера и пензионерске популације, која потроши пола буџета.
Тако смо супроставили скоро 1/3 становништва тј.пензионера, другој
половини одраслог становништва који раде или су незапослени и
створили неподношљиву атмосферу између ове две популације.
Овакво стање и оваква аргументација- дубоко вређа пензионерску
популацију.
Коначно морамо поставити питање зашто смо дошли у овакву
ситуацију, ко је одговоран и шта и како даље.
Свака анализа ће показати па и овај материјал о имовини Фонда
ПИО, показује да је држава својим чињењем или нечињењем, замењујући
један одржив систем импровизацијама, и кршењем и неспровођењем
сопствених закона из ове области, урушила систем ПИО. Тако смо цео
систем свели на “проточни бојлер” у који се сливају средства доприноса
и буџета, додељена према могућностима и расположењу Владе уз
притиске и уцене, и одатле дистрибуирају.
Систем ПИО је у релацијама: запослени, послодавци, Фонд ПИО,
држава, пензионери. Улога државе је да врши надзор над законитошћу
рада и аката Фонда, и да гарантује сигурност исплате пензија по Уставу.
Окосницу сваког система чине материјална и финансијска средства
– дакле имовина.Ако се она узурпира и одузме, систем је уништен.
Међутим, паре из ФОНДА у који су пензионери, током свог радног
века улагали, су потошене, имовина неформално подржављена, делом
приватизована, Фонд је практично развлашћен, па се пензије исплаћују
из текућих средстава и доприноса који је недовољан, а у расправи се
спомиње, само успут, па је по тој логици смањење пензија неминовно.
Деградација имовине почела је почетком деведесетих година
прошлог века, са санкцијама и хипер инфлацијом, затим Законом
о укидању друштвене својине из 1995. године, који није адекватно
примењен на имовину Фонда ПИО, па је иста подржављена. Имовина
организација обавезног социјалног осигурања није се смела превести у
државну, односно јавну својину.Искључиво право својине и располагање
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
39
истом има Фонд, док држава није имала право располагања средствима
осигураника.
Урушавање система ПИО и узурпација имовине посебно је
интезивирана од 2000, године, са увођењем неолибералног концепта у
наше друштвене односе и траје до данашњих дана.
Најочитији пример односа државе према Фонду, може се видети
кроз однос према праву својине Фонда на хартијама од вредности,
односно акцијама и уделима које Фонд поседује на основу Закона о
приватизацији. То је најбољи пример како се обесмишљава цео систем
ПИО кроз непоштовање сопствених прописа, бројне законске заврзламе
и зачкољице, са циљем да се право својине сведе на формалну “голу
својину” и онемогући коришћење. Овакав однос према пензијском
осигурању и таква решења нема ни једна држава у тз. транзицији. О
овоме се веома илустративно говори у приложеном материјалу.
Сматрам да је “Радна група за реструктуирање Фонда ПИО” дала
веома убедљиву анализу и предложила адекватне мере. Ми можемо
здушно да подржимо те мере и да енергично тражимо да се спроводе,
јер је то прави пут изласка из садашњег стања.
У анализи Радне групе се констатује да истом није обухваћена
целокупна имовина, а да само она која је била предмет анализе “...
премашује износ од више милијарди евра ...”
Морамо тражити да се евидентира и утврди целокупна имовина,
почев од Краљевине Југославије до данашњих дана, без обзира у каквом
је стању, да ли је у функцији или није и без обзира ко су данас власници
исте. Треба утврдити сва новчана улагања која су вршена од стране
покрајинских заједница и скупштина основних и регионалних
заједница ПИО, односно тадашњих СИЗ-ова. Треба имати у виду да су
средства улагана у неке делатности и предузећа која нису у непосредној
функцији ПИО. Тако су на пример улагана за изградњу објеката,
набавку заштитне опреме, изградњу путева, неких задружних домова у
Мачви, а посебно у изградњу неких капиталних објеката,као што су на
пример: мост “Газела” у Београду, Сава центар, Раднички универзитет
у Младеновцу, итд, итд. Даване су позајмице које нису враћене. Затим,
треба обратити пажњу на начин и сврху трошења средстава осигурања
у 90-им годинама прошлог века.
Округли сто
40
За издвајања и улагања средстава постоје образложене одлуке
одговарајућих органа, па је могуће утврдити обим и величину тих
средстава.
Након утврђеног чињеничног стања, законским прописима, Фонду
ПИО се мора вратити у надлежност и управљање целокупна имовина, и
то како она коју формално има данас у власништву тако и потенцијална,
коју су стварале претходне генерације. У колико је немогуће вратити
део имовине у било ком облику, она се мора посебно евидентирати и
исказати у вредносним износима.
Посебна експертска група економских и других стручњака, треба
да изучи могућности и предложи мере за активирање имовине у циљу
остваривања добити.
Тек тада, односно након тога можемо говорити о реформама система
ПИО и реструктуирању Фонда ПИО.
Немамо ми илузија да се на овај начин могу решити проблеми
финансирања пензија, али ће се барем ублажити.
Међутим, утврђивњем чињеничног стања и признавањем истине,
скинућемо хипотеку са пензионерске популације као друштвених
паразита који својим трошковима угрожавају будућа покољења и
осветлити затамљеност значајног друштвеног сегмента.
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
41
Мирјана Јовановић - Томић
адвокат
ПЉАЧКАЊЕ ПО ЗАКОНУ*
Низ година уназад, а са економском кризом у земљи и економским
тешкоћама са којима се Србија као држава у задњих пар година
суочава, у јавности се потенцира питање пензија у смислу да је тешко
обезбедити њихову редовну исплату, с обзиром на број пензионера
(око 1,7 милиона), па ова врста давања из буџета представља велико
оптерећење за буџет, те је нужно њихово смањење.
У одбрану пензионера односно захтева за смањење пензија, једино
се оглашавала ПУПС и смањење пенизија бранила ставом - да је то
категорија становништва која у овом економски тешком моменту за
Србију, издржава не само себе већ и чланове породице, па је неосновано
расправљати о смањењу истих.
Овакво стално прозивање пензионера и лицитирање о потреби да
се пензије смање у распону од 10% - 20% јер ће се на тај начин,између
осталог, спречити „грчки сценарио“ у Држави, напросто ме је натерала
да јавности презентујем одређене аргументе, који се из мени, до сада,
непознатих разлога, скривају и неистинито приказују у јавности, која се
на тај начин обмањује.
О чему је реч?
Србија је након доношења Устава 1990.године, у држави која је
настала након распада Југославије, Законом о пензијском и инвалидском
осигурању регулисала права по основу обавезног пензијског и
инвалидског осигурања (Сл. гласник РС 27/92, 82/92, 53/93, 67/93,
48/94, 28/95 и 12/96) сагласно начелима која су важила како у бившој
Југославији тако и у државама ЕУ.
Округли сто
42
Одребама овог закона јасно су постављена начела на којима се
заснива пензијско и инвалидско осигурање па је и регулисано:
- да се обавезно пензијско и инвалидско осигурање обезбеђује на
основу рада и на начелу узајмности права на пензију као и друга права
по овом основу,
- да се права из пензијског и инвалидског осигурања стичу и
остварују зависно од дужине и обима улагања средстава за пензијско и
инвалидско осигурање,
- да средства за пензијско и инвалидско осигурање обезбеђују
осигураници и послодавци у складу са законом, и
- да се средства за пензијско и инвалидско осигурање и права из
овог осигурања остварују у републичким фондовима за пензијско и
инвалидско осигурање, којима управљају сами осигураници.
Одредбама овог закона детаљно је регулисана и организација и
финансирање Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање
запослених, Републичког фонда самосталних делатности и Републичког
фонда за пензијско и инвалидско осигурање земљорадника.
Из наведене законске регулативе сасвим неспорно произилази
дакле, да се средства за пензије обезбеђују од стране самих запослених
и то путем издвајања у одређеном проценту, од њихове зараде коју
остварују током рада.
Што даље значи, да се средства за исплату пензије не формирају
из средства које Држава обезбеђује, већ су то средства која су сами
запослени обезбедили, кроз издвајање у одређеном проценту током
рада,а све у циљу оставривања одређних права у моменту када стекну
услове за старосну пензију или неке друге случајеве.
Дакле,у случају средстава за исплату пензија не ради се средствима
која се по својој природи обезбеђују у буџету Државе нити су то
буџетска средства.
Овде се поставља једно, једино и основно питање:зашто се
исплата пензија из Фондова на основу извршених уплата доприноса
од стране запослених у Фондове пензијског и инвалидског осигурања,
супротно Закону, у једном моменту, ПРЕНОСИ у буџет и пензије тако
постају буџетска ставка?
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
43
Да би се добио одговор на ово питање,нужно је претходно утврдити
следеће:
- ко је одлучио и зашто да доприноси за пензијско и инвалидско
осигурање, супротно Закону о пензијском и инвалидском осигурању,
постану категорија јавних прихода односно буџетска ставка и да се
уплаћују у буџет,
- шта се догодило са средствима која су била у Републичким фондовима
за пенизијско и инвалидско осигурање запослених,самосталних
делатности и земљорадника у моменту доношења Закона о јавним
приходима и расходима (Сл.гласник РС 76/91, 41/92, 18/93, 22/93, 37/93,
67/93, 45/94, 42/98 и 54/99),
- који износ средстава се у том моменту налазио у овим фондовима и
на чега су та средства која су запослени одвајали од свог рада утрошена,
- из којих разлога су Законом о пензијском и инвалидском осигурању
(Сл.гласник РС бр.12/96, 46/98, 29/01 и 80/02) укинути фондови
самосталних делатности и земљорадника.
Питање је исувише озбиљно да би власт преко овакве незаконитости
уопште смела да пређе.
У питању је новац који су садашњи пензионери (њих 1,7 милиона)
од свог рада,током свог радног века,издвајали да би себи обезбедили
старосну пензију и тај новац је НЕКО користећи се позицијом власти
узео,за незна се које потребе.
Да би се прикрило незаконито узимање туђег новца, направљена је
конструкција да се исплата пензија врши преко буџета.
И на крају, сада се тражи спремност пензионера да пристану, да оно
што су од своје зараде одвајали да би себи обезбедили мирну старост,
умањи за 10% -20%.
Какво име заслужује оваква работа и кога то ова Држава штити?
Да ли ће ова власт ово питање отворити у свој својој суштини и узета
средства из фондова вратити у фондове са све припадајућим каматама,
тест је капацитета ове власти не само да заштити право на поштено
стечену пензију сваког грађанина-пензионера,већ и да се супротстави
Округли сто
44
свакој врсти криминализације без обзира у ком времену је она настала
и од стране кога је вршена.
У друштвима који се темеље на владавини права, ово је основна
ДУЖНОСТ Државе.
(*овај текст је објављен у листу Данас 29. јула 2014.)
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
45
Мирјана Драгаш
народни посланик
ОСВРТ НА ПРОБЛЕМЕ И ИМОВИНУ ПИО ФОНДА
Хвала Вам што сте ми сад дали реч. Драго ми је, а и много научим
из расправа које теку на овом састанку и сличним састанцима на којима
сам до сад била присутна, али Скупштина почиње за сат времена и ја,
нажалост, нећу моћи остати до краја. У сваком случају, овој дискусији
желим да се прикључим на свој начин. Пре свега, да се захвалим онима
који су ми омогућили да сазнам за ову иницијативу и за ову тему, посебно
Жики Тешићу који ме је позвао. Ја овде присуствујем као члан Одбора за
рад Скупштине Србије, а иначе сам у дужем периоду пратила ову тему,
а у свом досадашњем раду сам радила на неким питањима из области
рада, социјалне политике, здравства, заштите итд, тако да ми, свакако,
рад на ову тему није непознат. У сваком случају, ова данашња конкретна
тема „Реформе пензионог система и имовине ПИО фонда“ сматрам да је
врло важна и кључна за будућу реформу система пензијског осигурања,
пре свега, овај део теме који се односи на имовину ПИО фонда. Сматрам
да је одговорна иницијатива да се изврши свака врста анализе стања и
документације о томе шта је дефинитивно ПИО фонд и шта има као
своју имовину . Подржавам, наравно, став мог претходника у дискусији
и захваљујем му се на сећању на наш претходни заједнички рад. Однос
према ПИО фонду треба да је однос као према сваком Инвестиционом
фонду и то је један однос који треба да се заснива, пре свега, на имовини
и капиталу и он мора да буде конституисан као и сви европски фондови
који су на овај начин формирани, који су функционисали и који имају
адекватну заштиту и себе као институције, али, истовремено, и свих
осигураника који су улагали претходних деценија у пензиони фонд.
Улагања из личног дохотка која су била средства која су припала ПИО
Округли сто
46
фонду у претходном периоду, не могу по слову законодавца или било
ког другог у држави, која се трансформисала, да постану део државног
власништва. То је непознато, недопустиво и неодрживо, као што је
неодрживо било какво неодговорно понашање према овој имовини.
Зато сматрам, дакле, да је веома добра иницијатива да се на овај начин
дефинише имовина ПИО фонда, његов правни статус, будуће пословање
и рад и то да буде саставни део будућег разговора о реформи пензионог
система, односно новог закона који ће убудуће јасно прецизирати
обавезе и дужности овог новог инвестиционог фонда и његове обавезе
на тржишту новца и капитала.
Формирање овог Синдиката пензионера, уводно излагање Марије
Тодоровић и читаве групе која је на овај начин приступила наведеној
теми сматрам врло одговорним приступом. Активно укључивање у
будућу политику и основе пензионог система и пензијског осигурања
сматрам одговорним и треба укључивати што већи број субјеката
који ће стање благовремено да виде, да сазнају могућности, правце
засноване на обавези и праву државе, али и обавези и праву грађана,
у овом случају – осигураника. На тај начин ћемо омогућити, оно што је
малопре господин Бушатлија поменуо, постојање јавности у раду.
Чињеница је да се последњих година учешће буџета у пензијама
повећава – тако да је оно било око 14% средином 90-их година и дошло
до око 47% колико је, према неким подацима, износило 2011. године. Та
спирала раста иде још даље 2012. године, када је тај износ, према неким
изворима, дошао на 49,3% у укупно планираним приходима.
Ово буџет више не може да издржи, чак и да је стање у економији
боље, да се развијају нова предузећа и обезбеђује ново запошљавање.
Овај однос је неодржив, неприродан на дуге стазе, али једини излаз није
и не мора бити смањење пензије. Пензија није мислостиња државе, већ
произилази из бруто остварених зарада у претходном периоду.
У сваком случају, сматрам да су реформе у Србији у току, говорим
сада нарочито о последњој години, две, дана када се оне јасно најављују
и кроз законе усвајају. Пред нама је, такорећи, Закон о раду који има
различита контраверзна тумачења, објашњења и нужност њиховог
спровођења. Да нама одмах буде јасно, у Србији се уводи нови систем,
нова правила и вредности. Прилагодимо се њима јер је то једини услов
да уђемо у Европу, али ако је тако у области рада у односу на радника,
онда тако мора да буде и у области која се односи на послодавца, који
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
47
мора да има одговорност или санкционисану одговорност за све оно
што ради, посебноу исплати зарада, доприноса али и поштовању других
права запослених. У сваком случају, с обзиром да је овај Закон о раду
актуелан, одмах за њим долази и реформа пензионог система. Зато
сматрам да је ово правовремено или у минут до дванаест покретање
питања како би се у сусрет доношењу закона регулисала управо позиција
ПИО фонда. Све оно што сте рекли у радној групи, у овом документу
има за циљ да истакне која је све то имовина, што није безначајно и
није безначајно са још једног становишта: што ако би се то тако урадило
значајно би се смањило оптерећење пензија у буџету Републике и онда
не бисмо говорили да пензије у буџету Републике имају 20, 30 или
колико процената него знатно мање. Извините, држава мора да има
одговорност, посебно према пензионом систему, али мора да буде и
присутна самоодрживост тог фонда. То су заједнички субјекти који у
овоме решавају одрживост пензија, тим пре што фондови, наравно,
у оном личном улагању, имају значајну основу. Да не дужим даље,
сматрам да однос запослени-пензионери ни у ком случају не представља
супротстављен однос, јер оно што се данас установи у пензионом систему
и какав закон донесемо и евентуално трансформишемо пензиони фонд,
то је сутра добро за пензионере. Данас запослени, сутра су пензионери
. Дакле решавамо нешто што је значајно за све будуће генерације који
ће они унапређивати. Тим пре, велика и још већа одговорност, данас,
наша је и са становишта - каква ће бити решења управо у Закону о
раду. Ту се предиђа да ће за запослене бити предвиђено не само рад на
неодређено време, већ у великој мери, рад на одређено време, рад по
пројекту и слично, што онда, у целини, отежава пут до пензије, која није
социјална категорија, већ зарађено право. Тада су и пензије и релативно
и апсолутно мање.
За наредне и све потребне трансформације ПИО фонда у прави
Инвестициони фонд потребна је промена неких Закона, не само о ПИО
систему , већ и о приватизацији, о буџетском систему и сл. Укупан
ефекат би била знатна смањења издвајања из буџета што је велики циљ.
Фонд ПИО, у том случају, би био ослоњен на сопствене снаге, у значајној
мери, али уз јасну и прецизну регулативу.
Дакле, у том развоју нових односа и ситуације, када великим
корацима Србија улази у Европу, и европско тржиште капитала и рада,
на нама је одговороност да створимо оно што је апсолутно одрживо.
Округли сто
48
Зарађен пензиони фонд није право државе, нити могућност државе да
њиме располаже, јер су то средства свих нас као осигураника. Са друге
стране, која је обавеза државе да заштити и води адекватну и одговорну
социјалну политику која подразумева минимум достојанственог
живота за пензионере. Свакако је велика, али с обзиром на сиромаштво
наше земље, по могућностима је мала, но она не може да иде испод
линије људског достојанства! Дакле, све те ствари у овом тренутку се
морају усагласити. Активност у овом тренутку сматрам да је нужна, да
треба искористити и институт јавног слушања у Народној Скупштини
и позивање свих посланика, не само Одбора за рад, већ из свих
парламентарних група да се организују на ову тему.
Важно је дугорочно давање одговора на питање где је одрживост
Србије као државе и одрживост српског народа на овим просторима,
са становишта обезбеђивања и политике и инструмената и обнављања
становништва, али и да се обезбеди политика достојанственог старења
и живота у трећем добу.
Желим да Вас поздравим још једном, да се захвалим још једном што
сам била присутна и да искажем своју добру вољу у Вашим активностима
и у будуће учествујем.
Хвала.
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
49
Милан Ненадић
Председник Савеза пензионера Војводине
ПРЕДЛОЗИ ЗА ДАЉУ РЕФОРМУ ПЕНЗИЈСКОГ
СИСТЕМА СРБИЈЕ
Фискална стратегија за 2014. годину са пројекцијама за 2015. и 2016.
годину, коју је Валада Републике Србије усвојила крајем 2013. године,
садржи део „Реформа пензијског система” што ће највероватније
бити полазна основа за рад на измени и допуни Закона о пензијском
и инвалидском осигурању. У наставку спровођења пензијске реформе
обухваћене су следеће мере на које дајемо краће коментаре и предлоге:
1. У вези индексације пензија у фискалној стратегији стоји „Наставак
индексације пензија у односу на раст БДП-а у наредне три године, у
складу са индексацијом плата”.
Наведена мера је нејасно формулисана. Прво у наредне три године
се не предвиђа индексација пензија са БДП-ом, а друго потребно је
формулисати о којим платама се ради. Крајем 2013. године измењен
је Закон о пензијском и инвалидском осигурању у коме је утврђена
индексација пензија за 2015. и 2016. годину у висини 0,5% два пута
годишње од 1. априла и 1. октобра. Истовремено се пројектује инфлација
око 4% годишње, што значи да се предвиђа даље реално смањивање
пензија и сиромашење већ осиромашене пензионерске популације. У
дужем временском периоду пензије бележе реални пад и смањивање
куповне моћи посебно последњих година када је изменом пензијских
прописа њихова индексација почела да се врши са минималним
процентима који су испод раста инфлације, односно потрошачких
цена. Пензионерска популација је највећим делом у сиромаштву или на
Округли сто
50
граници сиромаштва при чему стотине хиљада пензионера нема услове
за основну егзистенцију. Такво стање потврђују најновији статистички
подаци о броју пензионера у појединим групама износа пензија, посебно
оних који користе најнижу пензију и пензију до просечног износа.
Предлажемо да се пензије у наредном периоду индексирају са
кретањем инфлације, односно потрошачких цена ради спречавања
даљег сиромашења пензионерске популације јер више нема простора
за реално, односно номинално смањивање пензија, уколико се не
жели да се доведу у потпуну беду. Овај предлог је практично примена
члана 80. Закона о пензијском и инвалидском осигурању.
Уколико се жели индексација пензија са зарадама, што су пензионери
предлагали у претходном периоду, онда пензије треба усклађивати са
просечном зарадом Србије, а не мање групације запослених чије зараде
су последњих година под притиском смањивања што се рефлектује и на
смањивање пензија.
Такође, предлажемо да се измени члан 80. Закона о пензијском
и инвалидском осигурању и да се ванредно усклађивање пензија
врши са делом раста БДП-а који се оствари изнад 2% а не 4% како је
сада утврђено Законом, јер се и на овај начин обезбеђује постепено
смањивање пензијске потрошње у БДП-у.
2. Подржавамо предлог да се доња старосна граница за
пензионисање подигне са 58 на 60 година живота.
3. Укупни економски и финансијски проблеми са којима се Србија
суочава отежавају изградњу одрживог, а посебно дугорочно одрживог
пензијског система. Међутим, потребно је на томе радити јер ће тешкоће
бити све веће.
Услове за остваривање права на старосну пензију тј. стросну границу
потребно је подићи. Далеко богатије земље од Србије то су већ урадиле
јер су на време предвиделе тешкоће у својим пензијским системима.
Осиромашена Србија то мора да уради јер не може истовремено имати
блаже услове остваривања права на пензијау и дугорочно одржив
пензијски систем. Мора да се определи. За грађане односно, осигуране
на пензијско осигурање далеко је боље да у старости остварују сигурну
пензију у односу на нешто дужи радни век.
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
51
Изразито неповољна старосна структура становништва Србије
са све већим учешћем старијег становништва и све мањим учешћем
радно активног становништва, као и неповољан наталитет насупрот
позитивном кретању све дужег животног века, намећу потребу да се
у пензијски систем уграде олакшавајуће или стимулативне мере које
би допринеле, поред других мера које предузима држава, подизању
наталитета у Србији. Те мере би могле бити смањивање старосне
границе за жене приликом остваривања права на пензију за двоје
односно, троје и више деце, односно смањивање радног стажа за
жене за двоје, односно троје и више деце.
Из наведених разлога подржавамо предлог за смањивање разлике
у погледу старосних услова за пензионисање мушкараца и жена, а
предлог би могао да буде следећи:
- Старосну границу за мушкарце подићи са 65 на 67 година
старости, и то по шест (6) месеци у периоду 2016.-2019. година;
- Старосну границу за жене подићи на 65 година старости, и то по
шест (6) месеци у периоду 2016.-2025. године.
Старосну границу за жене умањити, и то:
- За двоје деце две (2) године на 63 године живота;
- За троје и више деце три (3) године на 62 године живота;
Стаж осигурања за жене подићи на 40 година стажа осигурања,
односно изједначити га са стажом осигурања за мушкарце. Стаж
осигурања
за жене умањује се, и то:
- За двоје деце две (2) године на 38 година;
- За троје и више деце три (3) године на 37 година.
4. За лица која се пензионишу са пуним радним стажом али без пуне
старосне границе оправдано је умањивати пензије за сваку недостајућу
годину до пуне старосне границе. Сматрамо да је превелико умањивање
од 6% за сваку годину и не би требало да буде веће од 2-3%.
Умањење је потребно примењивати док лице не напуни године живота
до старосне границе, а потом да прима у целини припадајућу пензију.
Овакав институт био је некада садржан у пензијском систему и износио
је 1,33% за сваку недостајућу годину, а умањење је престајало са
навршетком година старосне границе.
Округли сто
52
5. Прихватамо даље пооштравање услова код бенефицираног
радног стажа.
6. Краткорочне мере ради делимичног отклањања тешкоћа у
финансирању пензијске потрошње могу бити:
- Обавезу финансирања здравствене заштите која се сада врши
из трансферних средстава путем РФ ПИО, финансирати
директно из буџета Републике Србије здравственом
осигурању;
- Расходе који имају карактер социјалне заштите финансирати
директно из буџета Републике Србије институцијама
социјалне заштите.
7. Пензијску потрошњу која произилази из пензијских права које
је држава тј. државни органи утврђивали мимо општих пензијских
прописа приказивати као трајну законску обавезу државе и посебно
планирати у буџету Републике Србије код Министарства за рад,
запошљавање и социјалну политику и ради реализације таквих права
преносити РФ ПИО. У ову категорију потрошње спадају и издаци
за војне и пољопривредне пензије која се остварује изнад изворних
прихода за наведене категорије. Ови расходи су финансирани из буџета
Републике Србије све док нису пренети РФ ПИО.
8. Потребно је објективно и релано утврдити колико буџет
Републике Србије издваја за пензијску потрошњу услед економских
тешкоћа смањеног броја запослених тј. недостатка изворних прихода,
а колико издваја као трајну законску обавезу за сва права која су по
посебним прописима увођена и нису покривена доприносима.
Неприхватљиво је предлагати свођење пензијске потрошње у Србији
на ниво земаља Централе и Источне Европе тј. са садашњих око 13%?
учешћа у БДП-у на око 10% учешћа у БДП-у, јер пензијска потрошња
није упоредива. Земље ЦИЕ немају пензијску потрошњу уведену по
посебним прописима. Једино је исправно, пензијску потрошњу која
проистиче из посебних прописа укључити у % учешћа Републичког
буџета у БДП-у, а пензијску потрошњу која је резултат општих прописа
мерити према БДП-у у ком случају би могла да се сведе на 10-11% учешћа
у одређеном временском периоду.
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
53
Прихватењем датих предлога, уз економски и финансијски опоравак
Србије могуће је изградити одржив односно, дугорочно одржив
пензијски систем Србије.
Округли сто
54
Рајко Косановић
Савез самосталних синдиката Србије
РЕФОРМА СИСТЕМА ПЕНЗИЈСКОГ И
ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА
Систем обавезног пензијског и инвалидског осигурања Републике
Србије заснован је на текућем финансирању (pay-as-you-go:PAYG)
и обухвата осигурање од три основне врсте ризика: а) старости, б)
настанка инвалидности и в) смрти осигураника. Осигурањем су
обухваћени: а) запослени, б) самозапослени (самосталне делатности) и
ц) пољопривредници.
Обавезно пензијско и инвалидско осигурање, до 2007. године, било
је организовано у три одвојена државна фонда, која су од 1. јануара
2008. године административно спојена, док је до пуне финансијске
консолидације дошло 2011. године.
Послове обезбеђивања и спровођења пензијског и инвалидског
осигурања као и послове финансијског пословања који су били у
надлежности Фонда за социјално осигурање војних осигураника, на
дан 1. јануара 2012. године преузео је Републички фонд за пензијско и
инвалидско осигурање.
Саставни део система пензијског и инвалидског осигурања Србије,
од 2005. године, је и добровољно пензијско осигурање у приватним,
фундираним пензијским фондовима (III стуб).
У Србији, у априлу 2014. године, било је укупно 1.722.465 пензионера.
Посматрано по категоји осигураника, 83,50% били су из категорије
запослених (са професионалним војним лицима), 12,23% из категорије
пољопривредника и 4,27% из категорије самосталних делатности.
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
55
Посматрано по врсти пензије, 59,66% су старосне пензије, 21,21%
породичне и 19,13% инвалидске пензије.
На погоршање положаја пензијског система у Србији посебно
негативан утицај имају:
а) Неповољна дугорочна демографска кретања;
б) Неповољан однос броја запослени и броја пензионера (у
осигурању запослених, без професионалних војних лица, на
једног пензионера долази просечно 1,1 запослених);
в) Смањење броја запослених и повећање броја пензионера;
г) Избегавање плаћања доприноса за пензијско и инвалидско
осигурање;
д) Плаћање доприноса на најнижу основицу, а не на реална примања;
ђ) Постојање високог удела неформалене, ,,сиве” економије у БДП
(око 30%);
е) Релаксирани услови пензионисања у дужем временском периоду
(неселективни превремени одлазак у пензију и неселективни
бенефицирани радни стаж ( инвалидске пезије у укупном броју
пензија у 1997. години учестовале су са 33,6%, у 2000. години са
31,9% итд.):
ж) Преливање, односно инвестирање текућих вишкова прихода у
односу на расходе, 1970-тих и 1980-тих година у друге области,
за изградњу разниих објекета, уместо да је тим вишковима
фундиран пензијски фонд (средствима пензијског фонда грађени
су: здравствени објекти, рехабилитациони центри, водни
објекти, предузећа, рудници и други објекти).
з) Високо учешће расхода за пензије у БДП ( у 2012. години учешће
је износило 14,5%, а у 2013. години 13,6% БДП-а);
и) Висок дефицит Фонда ПИО ( у укупним приходима и примањима
Фонда, трансвери из буџета у 2012. години учестовали су са 48,2%,
а у 2013. години са 44,7%);
ј) Ниске пензије у односу на зараде ( код пензионера из категорије
запослених, којих је у априлу 2014. године, без професионалних
војних лица, било 1.394.861, од тог броја 813.613 пензионера
или 58,33%, примало је пензију до нивоа просечне пензије за ту
категорију-25.711 динара, а 1.281857 пензионера или 91,90%, до
износа просечне зараде без пореза и доприноса у србији у истом
месецу);
Округли сто
56
На погоршање положаја система пензијског и инвалидског
осигурања неповољно утичу и макроекономска кретања: стопа раста
БДП ( упркос високим стопама раста БДП у периоду од 2001. до 2008.
године, од 4.5% до 7,1%, БДП у 2012. години био је на нивоу од 61,8%
оног из 1989. године), раст индустријске производње (индустријска
производња у 2012. години била је на нивоу од 38,4% индустријске
производње у 1989. години), висока стопа незапослености (према методи
анкете о радној снази преко 20%, а према евиденцији Националне
службеза запошљавање преко 30%), висок буџетски дефицит, висок
јавни и укупни спољни дуг и друго.
У настојањима да се смањи јавна потрошња у Републици Србији,
која износи близу 48% бруто домаћег производа (БДП), одржи
макроекономска стабилност и смањи буџетски дефицит, кључна места
припадају реформи јавног сектора и реформи пензијског система.
Основни циљеви реформе система пензијског и инвалидског
осигурања у Србији треба да буду: а) обезбеђивање дугорочне
самоодрживости система (фискална самоодрживост); б) заштита
животног стандарда садашњих и будућих пензионера (адекватност
пензија); ц) ефикасно прикупљање доприноса за пензијско и инвалидско
осигурање; д) подизање ефикасности пензијске администрације; е)
јачање улоге добровољних пензијских фондова;
Значајне промене у систему пензијског и инвалидског осигурања у
Србији, након 2000. године, вршене су 2001, 2003, 2005, 2010. и 2014.
године.
Стање у систему пензијског и инвалидског осигурања које
је претходило променама, затечено 2000. године, поред осталог,
карактерисало је: а) сувише либерални услови пензионисања (велики
удео инвалидских пензија и либерална права за бенефициран радни
стаж); б) избегавање плаћања доприноса; в) распрострањена сива
економија; г) неповољан однос између броја осигураника и броја
пензионера; д) ниски износи пензија; ђ) велики дугови и нередовне
исплате пензија ; е) висок удео издатака за пензије у БДП-у ж) висока
стопа замене (однос просечне пензије и просечне зараде); з) висока
стопа доприноса; и и) ,,смањивање” издатака за пензије (мерама као што
су: неисплаћивање свих 12 пензија; исплаћивање пензија са временским
помаком; незаконито смањење пензија, као на пример током 1994. и
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
57
1995. године, када је према пензионерима створен тзв. ,,велики” дуг;
исплата пензија у боновима за струју и др.).
Влада је започела реформу система пензијског и инвалидског
осигурања 2001. године, изменом Савезног закона о пензијском и
инвалидском осигурању.
Садржај законских промена вршених 2001. године, био је следећи:
а) продужење старосне границе пензионисања (старосна граница за
пензионисање повећана је за 3 године, са 55 на 58 година за жене
и са 60 на 63 године за мушкарце, а минимална старосна граница
померена је са 50 на 53 године);
б) прелазак усклађивања пензија са зарадама (месечно усклађивање)
на квартално усклађивање по принципу ,,швајцарске формуле”( у
проценту који је једнак збиру 50% од процента раста зарада и 50%
од процента раста трошкова живота.);
в) гарантовање јединственог износа најниже пензије (20% просечне
зараде), уместо дотадашњих 5 категорија најнижих пензија које
су зависиле од дужине пензијског стажа.;
г) смањење стопе доприноса за пензијско и инвалидско соигурање
са 32 на 19,6%. (што је за последицу имало повећање зарада,
индукујући и пораст пензија, а не смањење сиве економије;
са истовременим смањењем стопа доприноса за здравствено
осигурање и осигурање за случај незапослености, укупно
оптерећење нето зараде смањено је са 110 на 70% ).
Данас важећи Закон о пензијском и инвалидском осигурању донет је
2003. године, са циљем да успостави: чвршћу повезаност између висине
пензије и уплаћиваних доприноса, једноставнији начин обрачуна
пензија, проширење обухвата осигураника, смањења либералних
елемената у систему у вези стицања права на пензију, стварања
могућности за добровољно осигурање и др.
Најважније новине настале доношењем овог Закона су:
а) увођење тзв. бодовног система у обрачуну пензија;
б) укључивање у обрачун целокупног радног века уместо ,,10
најбољих година”;
в) проширење обухвата обавезним пензијским осигурањем ( уведена
је обавеза плаћања доприноса за ангажовање преко ауторских
хонорара и уговора о делу, као и за рад преко омладинских
Округли сто
58
и студентских задруга, осим за млађе од 27 година који су на
редовном школовању);
г) увођење могућности да пензијско осигурање плаћају сви који
то желе, независно од радног статуса ( увођење добровољног
пензијског осигурања у I стуб);
д) промене у области инвалидских пензија:
- утврђивање инвалидности по концепту опште инвалидности
уместо неспособности да се обавља сопствени посао- инвалидност
постоји само кад код осигураника настане потпуни губитак радне
способности за било који посао;
- укидањем права по основу преостале радне способности-
инвалиди рада III категорије;
ђ) промене у осигурању пољопривредника (уместо да су сви чланови
домаћинства обавезно осигурани, утврђена је обавеза осигурања
само за једног члана домаћинства).
Након првог (2001.) и другог (2003.), до трећег таласа промена
долази 2005. године, доношењем Закона о изменама и допунама Закона
о пензијском и инвалидском осигурању.
Најзначајније новине настале доношењем овог закона су:
а) постепено подизање старосне границе за пензионисање за две
године, почев од 2008. до 2011. године, када је требала да износи
60 година за жене и 65 година за мушкарце;
б) постепен прелазак на усклађивање пензија само са трошковима
зивота од 2009. године и то два, а не четири пута годишње ( што
у суштини значи замрзавање животног стандарда пензионера);
в) ванредно усклађивање уколико просечна пензија износи мање
од 60% нето просечене зараде у претходној години-закључно са
2008. годином, што значи да након те године могу бити и ниже од
60%;
г) подизање најнижих пензија на ниво од 25%, са могућношћу
ванредног усклађивања уколико падну испод 20% просечне
зараде-закључно са 2010. годином;
д) административна консолидација сва три пензијска фонда од 2008.
године и финансијска консолидација од 2011. године.
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
59
Изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању,
из јануара 2009. године, ретроактивно је озакоњено повећање пензија од
10%, спроведено уредбом Владе из октобра 2008. године, а такође дошло
је и до њиховог замрзавања у току 2009. године.
Четврти ,,талас” промена у систему пензијског и инвалидског
осигурања у Србији настаје доношењем Закона о изменама и допунама
Закона о пензијском и инвалидском осигурању, који је ступио на снагу
30.12.2010. године, а примењивао се од 1.1.2011. године.
Доношењем овог Закона дошло је до следећих измена у систему
пензијског и ивалидског осигурања:
а) Увођење професионалних војних лица у систем пензијског и инвалидског
осигурања од 1.1. 2012. године
б). Изменом члана 13. Закона промењена је досадашња дефиниција
обавезно осигураног лица по основу бављења пољопривредном
делатношћу, тако да су обавезно осигурани сви пољопривредници,
а не само носилац пољопривредног домаћинства, односно
најмање један члан домаћинства, како је утврђено постојећом
одредбом Закона.
в) Новчана накнада за помоћ и негу другог лица поново уводи се
као једно од права из пензијског и инвалидског осигурања и
ближе се утврђује ко и под којим условима може да оствари ово
право, с тим што се висина накнаде задржава на нивоу затечених
корисника.
г) Услови за остваривање права на старосну пензију:
- Мења се потребан минималан стаж осигурања за
осигураника жену, па се као услов за остваривање права на старосну
пензију повећава са 35 на 38 година Предвиђено је постепено подизање
на годишњем нивоу, и то почев од 2013. године, закључно са 2021.
годином.
- Постепено се повећава и минимална старосна граница,
и за осигураника жену и за осигураника мушкарца, са 53 на 58 година
живота. Прелазном одредбом предвиђено је да се осигуранику -
мушкарцу постепено подизање старосне границе почне већ почев
од 2011. године и то за четири месеца, а одложена је примена за жену
осигураника, односно жени осигуранику старосна граница ће почети
постепено да се подиже почев од 1.1.2013. године.
Округли сто
60
д) Услови за остваривање права на пензију лица којима се стаж
осигурања рачуна са увећаним трајањем:
- Утврђени су услови у погледу потребних година
проведених на радном месту, односно послу, за снижавање старосне
границе за једну годину, као и постепено повећање старосне границе са
53 на 55 година живота (за осигуранике којима се рачуна 12/14, 12/15 и
12/16).
Прелазном одредбом члана 70. измена и допуна Закона предвиђено
је постепено подизање старосне границе са 53 на 55 година и то за по
четири месеца на годишњем нивоу почев од 2011. године.
- За осигуранике који раде на најтежим пословима, где је
степен увећања 12/18 (нпр. рудари у подземној експлоатацији) услови се
не мењају (услов је једна година и шест месеци), а задржана је и погодност
да се старосна граница може снижавати највише до 50 година живота.
ђ) Право на породичну пензију
- Ради спречавања злоупотреба, које се јављају у пракси,
закључивањем брака ради остваривања права на породичну пензију,
додат је нови члан 28а којим се предвиђа да ако је умрли осигураник,
односно умрли корисник старосне или инвалидске пензије у тренутку
закључења брака навршио године живота из члана 19. тачка 1) Закона
(65 година - мушкарац и 60 година - жена), брачни друг може стећи
право на породичну пензију, под условом да имају заједничко дете, или
ако је брак трајао најмање две године.
- Законом је предвиђено подизање услова и за стицање
права на породичну пензију, на тај начин што ће се старосна граница
удовице, односно удовца поступно подићи за три године, и то по шест
месеци на годишњем нивоу, почев од 2012. године закључно са 2016.
годином док се не достигне предвиђен услов а то је 53 године живота за
удовицу и 58. година за удовца.
е) Предвиђено је постепено смањивање процента увећања
навршеног стажа осигурања за одређивање висине старосне
и инвалидске пензије(тзв. додатни стаж) за осигуранике жене
највише до 40 година, тако што ће се садашњи проценат увећања
од 15% поступно смањивати за по један проценат на годишњем
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
61
нивоу и то почев од 2013. године, тако да ће у 2021. проценат
увећања износити 6%.
Пети ,,талас“ промена најављен је за јул 2014. године.
Најзначајније промене у систему пензијског и инвалидског
осигурања биће следеће:
а) Враћање дефиницие осигураника пољопривредника из 2003.
године, јер је важећа дефиниција неприменљива, јер су обухваћени
сви чланови пољопривредног домаћинства, а финансијски нису у
могућности да сви упаћују доприносе за пензијско и инвалидско
осигурање;
б) Прописаће се, за случај старости, поред права на старосну
пензију, и право на превремену старосну пензију као једно од
права из пензијског и инвалидског осигурања;
в) Промениће се услови за стицање права на старосну пензију у
погледу година живота за осигураника жену са 60 на 65 година
живота, али постепено за по шест месеци на годишњем нивоу,
почев од 2015. до 2020. године, односно за по два месеца на
годишњем нивоу, почев од 2021. до 2032. године. На овај начин
изједначавају се услови за стицање права на старосну пензију
осигураника мушкарца и осигураника жене.
г) Права на превремену старосну пензију стиче се навршењем
најмање 40 година стажа осигурања и најмање 60 година живота,
с тим што је, до навршења наведених услова, утврђен прелазни
период (од 2015. до 2023. године за мушкарце, односно до 2024.
године за жене), током кога се дефинише постепено повећање
важећих услова у погледу година живота и година стажа
осигурања, који се повећавају за шест, односно осам месеци на
годишњем нивоу.
д) У погледу утврђивања висине превремене старосне пензије,
прописаће се умањење превремене старосне пензије за 0,34%
за сваки месец ранијег остваривања старосне пензије, у односу
на општу старосну границу (на годиšњем нивоу 4,08% ) , с тим
што се утврђује лимит умањења, односно ова пензија умањује се
највише до 20,4%.
ђ) Прописаће се додатни услов за снижавање старосне границе за
стицање права на старосну пензију за осигуранике који раде на
Округли сто
62
радним местима на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним
трајањем (бенефицирани радни стаж), јер се утврђује да је
неопходно навршити најмање 2/3 стажа на тим радним местима,
у односу на укупан стаж осигурања који овај осигураник има.
е) Смањиће се број чланова управног одбора Републичког фонда
за пензијско и инвалидско осигурање (са 21 на 7) и брисаће се
надзорни одбор као орган Фонда, у циљу рационализације.
Закључак
Наставак реформе система пензијског и инвалидског осигурања у
Србији неопходан је, а на то нам указују бројни чиниоци економског и
демографског карактера.
Неопходна је целовита реформа система пензијског и инвалидског
осигурања, чија основна два (међусобно супростављена али подједнако
важна) циља треба да буду: а) обезбеђивање дугорочне самоодрживости
система (финансијска одрживост) и б) заштита животног стандарда
садашњих и будућих пензионера (адекватност пензија);
Обезбеђивање дугорочне самоодрживости система пензијског и
инвалидског осигурања треба да се обезбеди одговарајућим мерама,
како на: а) приходној страни (боља наплативост доприноса, смањење
сиве економије, постојање директних изворних прихода Фонда и др.),
тако и на б) расходној страни (старосна граница за пензионисање,
бенефицирани радни стаж и др.).
Раст запослености, производње и извоза, основне су претпоставке
за дугорочну одрживост јавних финансија, а што значи и система
пензијског и инвалидког осигурања.
Искључиво перманентним подизањем старосне границе за
пензионисање и сужавањем садржине и обима права из области
пензијског и нвалидског осигурања, немогуће је обезбедити фискалну
одрживост овог система на дужи рок.
Када је реч о подизању старосне гранивце за пензионисање у
виду треба имати већи број параметара: а) просечну дужину живота
мушкараца и жена, б) просечну дужину коришћења пензије, в) степен
аутоматизације послова који се обављају, г) стање на тржишту рада (
стопе запослености и незапослености), д) макроекономска кретања у
земљи, ђ) демографска кретања, е) здравствено стање становништва,
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
63
ж) животни стандард становништва и друге параметре. Најопасније
је преписивати искуства других земаља, без уважавања наионалних
специфичности.
Обезбеђење фискалне одрживости ситема пензијског и инвалидског
осигурања и адекватности пензија, према томе, једино се може постићи,
с једне стране одговарајућим изменама законске регулативе и, с друге
стране, побољшањем стања у реалном сектору привреде (растом
запослености, прозводње и извоза).
Округли сто
64
Никола Обрадовић
магистар економских наука
ПРОМЕНЕ СУ УСПОРИЛЕ НЕГАТИВНА КРЕТАЊА,
АЛИ ИХ НИСУ РЕШИЛЕ
Пензијски систем има за циљ да прикупљањем средстава доприноса
за време радног века појединца, омогући истом том појединцу приходе у
старости који су у складу са оним што су појединци раније зарађивали.
Поред овог циља поставља се и захтев да се обезбеди апсолутни ново
прихода, односно да се спречи сиромаштво у старости. У испуњавању
ових захтева јављају се потешкоће у пензијском систему Србије.
Први проблем је неповољна старосна пирамида, где је учешће
старијих од 60 година прибижно 25% укупног броја становника.
Неповољна је бројност млађих до 20 година, и њихово учешће је 20% од
укупног броја становника. Највећи број становништва је у доби између
40-59 година. Просечна старост у Републици Србији је 41 годину,
очекивано трајање живота жене је 76,6 година, а мушкарца 71,4 година.
Висока незапосленост, нарочито млађе популације представља
проблем на приходној страни фонда. Велики намети на зараде, који
износе на име доприноса за социјално осигурање 37,8%, терају на
пословање у сивој и црној зони. Ови параметри утичу на то да Република
Србија трансферима из буџета учествује са 42% у укупним приходима
Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање. У укупним
расходима и издацима буџета Републике Србије трансфери за пензије
учествују са 23,4%.
Како су године пролазиле постао је све неповољнији однос броја
пензионера и броја запослених. Године 1980. 3,54 запослена финансирало
једног пензионера, да би се овај однос погоршавао од 1995. године 1,71:1,
2000. године 1,59:1, 2003. године 1,11:1, да би у 2013. години овај однос
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
65
био 1,0:1. У периоду од 2001. године до 2013. године однос просечне
пензије и просечне плате је постајао све неповољнији. На почетку овог
периода однос просечне пензије и просечне плате је износио 74,1%, док
је 2013. године овај однос био 53,5%.
После 2000. године вршене су промене у пензијском систему. Ове
промене су имале за циљ да се спрече негативна кретања у пензијском
систему. Предузете промене довеле су до успоравања негативних
кретања, али не и решавања истих.
Реформе пензијског система из 2001. године су обухватиле:
 исплату дванаест пензија годишње;
 размотрена је стратегија пензијских реформи и за предстојећи
период одбачене реформе по моделу Светске банке. Уместо тога,
одлука је била да се реформише постојећи пензијски систем и
уведе добровољно приватно пензијско осигурање;
 старосна граница за пензионисање, подигнута је једнократно за
три године, са 55 година на 58 година за жене и са 60 година на 63
године за мушкарце. Повећана је и минимална старосна граница
за одлазак у пензију са 50 година на 53 године;
 прешло се са индексације пензија платама – зарадама на
индексацију по тзв. швајцарском моделу, односно комбинацијом
пораста плата – зарада и трошкова живота, а са једнаким
пондером.
Реформе пензијског система из 2003. године, садржале су:
 нови Закон о пензијском и инвалидском осигурању из 2003.
године, одредио је да се пензија утврђује на основу плате – зараде
у целом радном веку, што представља значајну новину;
 Законом је проширен обухват прихода на који се плаћа допринос
за пензијско и инвалидско осигурање, тако да су укључени
приходи од ауторских хонорара и прихода од рада у студентским
задругама. На тај начин су повећани приходи пензијског Фонда,
али су повећане и будуће обавезе, јер сада и тај приход улази у
пензијску основицу;
 значајно су смањене бенефиције привилегованих категорија
осигураника, а смањена су права код инвалидских пензија;
 код пензијског осигурања пољопривредника, обавезе Фонда су
смањене на само једног члана домаћинства.
Округли сто
66
Реформа пензијсог система из 2005. године односи се на:
 повећану старосну границу за две године, како код старосне, тако
и код породичне пензије, што представља наставак стратегије
подизања старосне границе, започете 2001. године;
 промењен је механизам индексације пензија, па је уместо
швајцарског модела, се прешло на индексацију трошковима
живота. Овде је утврђено да се просечна пензија не може
смањивати у следеће три године испод 60,0% просечне плате –
зараде, а уколико се то догоди, вршиће се ванредне корекције
како би се просечна пензија повећала на 60,0% просечне плате
– зараде;
 овде није решено питање дугорочности индексације пензија
трошковима живота, јер пензије у Србији нису велике и не могу
се мерити са минималним пензијама у западним европским
државама, где постоји индексација трошковима живота.
Од 2006. до 2013. године, најазначајније измене у пензијском систему
су:
 осигураник стиче право на старосну пензију кад наврши 65
(мушкарац), односно 60 (жена) година живота и најмање 15
година стажа осигурања;
 осигураник стиче право на старосну пензију кад наврши 40
(мушкарац), односно 38 (жена) година стажа осигурања и
најмање 58 година живота;
 осигураник стиче право на старосну пензију кад наврши 45
година стажа осигурања;
 стопа доприноса по којој се плаћа пензијско и инвалидско
осигурање повећана је за 2% и сада је 24%.
Наведеним променама омогућено је пословање добровољних
пензијских фондова. За осам година пословања, добровољни пензијски
фондови су повећавали своју имовину која данас износи преко 21
милијарду динара. Основна разлика на обавезно пензијско осигурање је
што осигураник поседује сопствени пензијски рачун и што је приступање
засновано на добровољности. Добровољни пензијски фондови су добра
допуна обавезном пензијском осигурању, али фактори који утичу на
њихово даље развијање су ниво зарада, законска регулатива, сигурност
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
67
и транспарентност, пореске олакшице, развијеност финансијских
тржишта и едукација становништва о овом виду осигурања.
Предочени показатељи упућују на то да се пензијски систем Србије
налази у кризи. Његово све теже функционисање захтева промене
које се пре свега односе на постављање система на стабилне основе,
испуњење свих обавеза које стоје пред системом и омогућавање даљег
функционисања, како би и будуће генерације могле да уживају права
која су гарантована Уставом и Законом.
Досадашње промене у пензијском систему су се превасходно
односиле на расходну страну Републичког фонда за пензијско и
инвалидско осигурање. Као што се из показатеља види ове промене нису
дале резултата, па се сада мора приступити свеобухватним променама
које ће утицати како на приходну страну фонда, тако и на расходну
страну. Мора се повећати наплата доприноса за социјално осигурање,
исто тако прецизно дефинисати бенефиције и услови за пензионисање.
Најављене реформе морају да укључе широки круг стручне
јавности. Овим реформама мора се приступити темељно и не водити
се политичким мотивима. Морају да преовладају економски и
социјални мотиви приликом дефинисања нових промена. Основно
питање које се мора решити је финансирање Републичког фонда за
пензијско и инвалидско осигурање. Како је пензијски систем везан
за целокупно функционисање државе, горући проблем је решавање
огромне незапослености. Велика незапосленост је директан мањак у
потрошњи, односно производњи, а поготово у наплати доприноса.
Првенствено треба створити услове за запошљавање и привређивање
који неће бити оптерећени прекобројним дажбинама. Промене које се
најављују у целокупном функционисању државе и друштва морају бити
синхронизоване, односно не смеју спутавати једне друге. Пред државом
и друштвом је велики испит и задатак који се мора положити како би
садашње и будуће генерације живели у пристојним условима.
Округли сто
68
Александар Ћирић
Потпредседник УСПС
СИНДИКАТ, ТРАНЗИЦИЈA И РЕФОРМА
ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА
Основна функција синдиката је да штити права радника, како
укупног чланства тако и интереса појединаца.
У зависности од степена развоја и услуге синдиката у једној земљи,
могућности за постизање резултата су различите. Има земаља у којима
снага синдиката представља велику улогу, а понегде и претњу Влади,
па је њихова улога времаном маргинализована (Велика Британија). Са
друге стране, има земаља у којима је синдикат у таквој позицији да се
адекватно може носити са Владом једне државе (Немачка).
Код нас, иако синдикат постоји већ дуги низ година, његова улога
се веома променила, посебно од како је дошло до промене структуре
власништва. Од једне, некада веома значајне државне институције,
дошло се до позиције где синдикат својим променама и унутрашњим
реформама мења свој начин рада и деловања како би доследно остварио
своју функцију, као интересна, добровољна организација запослених.
Синдикат мора јасно лоцирати и своје стратешке циљеве с аспекта
актуелне друштвене ситуације. Синдикат несме заборавити, поред низа
отворених питања, да је његова обавеза да подстиче предузетничку
активност, пре свега због радног и социјалног статуса и све друге радне
активности које су услов успешности пословања предузећа и привреде
у целини.
Примењујући реформска решења у решавању насталих проблема
отвара се питање како и на који начин решавати питања започете
транзиције. Брзо одвијање процеса трансформације није увек најбоље
решење, али је стајање у месту још гора варијанта.
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
69
Једно од питања јесте како ускладити односе бурно започете,
недовршене ‚‘измишљене‘‘ трансформације заједно са неопходним
реформама и обновом земље.
Потпуно у складу са економском и политичком ситуацијом, социјална
слика Србије је драматична. Незапослени, болесни, пензионери,
избеглице и расељена лица, социјални случајеви и други угрожени и
осиромашени грађани Србије постају све бројнији и све мање заштићени
у оквиру система који се из године у годину урушава. Институције и
институти социјалне и здравствене заштите и фондови пензионог
осигурања пропадају.
Ако незапослени у сваком систему, по дефиницији припадају
потенцијално угроженим категоријама, то свакако није случај са
пензионерима. У Србији, међутим, пензионери великим делом спадају
међу социјално угрожене. Њихова угроженост не произилази само
из чињенице да су пензије ниске и недовољне за живот, већ и услед
природно мањих могућности ове субпопулације да због старости и
здравствених проблема изнађу решења која су доступна другима. Пре
свега да се ангажују у сивој економији и да тако допуне своје изворе
прихода.
Посматрано релативно Србија има велики број пензионера. Овако
велики број пензионера само је мањим делом резултат демографских
кретања и старења становништва, а у суштини је пре свега резултат
либералне политике пензионисања у прошлости.
Пензијски систем Србије заснован је на једнакости прихода и
расхода, односно на финансирању пензија из текућих прихода. Однос
између оних који плаћају доприносе и броја пензионера је изузетно
неповоњан. Довољно средстава за релативно ниске пензије нема, упркос
изналажењу различитих форми за финансирање система.
Да би се обезбедила средства за исплату пензија порези и доприноси
на плате су врло високи (преко 25%) и сврставају Србију међу земље
са највећим доприносима. С друге стране, пензије у Србији су ниске и
са тенденцијом снижења. Најугроженија су једночлана пензионерска
домаћинства и домаћинства у којима је пензија једини извор прихода,
а у којима поред пензионера живе и издржавана или незапослена лица.
Потреба за сигурношћу спада у ред основних људских потреба.
Округли сто
70
Социјална сигурност, као појам и пракса многих држава, настала је
у 19. веку са интензивирањем процеса индустријализације и масовним
запошљавањем радника.
Основни облици социјалне сигурности су:
- социјално осигурање и
- социјална заштита и социјална помоћ.
Социјално осигурање је свакако најзначајнији облик социјалне
сигурности и савремени системи социјалне сигурности, засновани
на концепту државе, благостања и социјалне државе, најчешће се
изједначавају са обавезним социјалним осигурањем.
Могло би се рећи да је социјално осигурање систем материјалне,
социјалне и психолошке заштите човека (који је осигуран) и обухвата
заштиту од болести, повреде, инвалидности и заштиту у старости
(испуњење услова за пензију). Социјално осигурање обезбеђује и
заштиту за чланове породице у одређеним случајевима односно у
погледу прописаних ризика.
Социјално осигурање обухвата:
1. здравствено осигурање
2. пензијско и инвалидско осигурање и
3. осигурање за случај незапослености.
Обавезно пензијско и инвалидско осигурање у Србији уређује се
Законом о пензијском и инвалидском осигурању.
Пооштравањем услова за одлазак у пензију потпуно би се обесмислио
рад пензијског фонда, тим пре што је реформа ПИО започета и што већ
даје прве резултате.
Србија има другачију демографску слику него остале земље у којима
је старосна граница за одлазак у пензију виша. Мушкарци у просеку
живе 71 а жене 76 године. Ако би им се повећала старосна граница
питање је који проценат њих би искористио законско право на пензију,
а при томе су цео радни век уплаћивали доприносе за сигурнију старост.
Основна залагања синдиката за даље реформе пензијског фонда
требало би усмерити у:
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
71
- усклађивање пензија два пута годишње по такозваној „швајцарској”
формули
- да се општи бод усклађује са кретањем зарада,
- да се износ просечне пензије за претходну годину корисника у осигурању
запослених доведе на ниво од 60% просечне зараде без пореза и
доприноса исплаћене у претходној години.
- да најнижи износ пензије буде 25% просечне зараде запослених у
претходној години,
- реформу пензионог фонда за наредне 20-30 године, а не да се сваке
године пооштравају услови за пензију,
- доста је реформи на расходној страни (пооштравање услова за
одлазак
у пензију, ограничавање раста пензија и друго). Потребна је
реформа
на приходној страни (јачање приходне стране), смањење сиве
економије, пооштравање контроле система наплате доприноса,
- права из пензионог и инвалидског осигурања према члану 18 Закона
финансирати из ПИО фонда, а све остало које се из овог фонда
финансира усмерити на буџет,
- пензиони фонд мора да постане инвестициони фонд да може сам
себе да финансира (вратити имовину фонду ПИО).
- омогућити остваривање пензије сразмерно уплаћеном доприносу
(не као до сада минимум 15 година стажа и 60 година старости за жене
односно 65 за мушкарце).
- женама са двоје, троје и више деце, две године да се рачунају као
део старосне пензије (сада то утиче на висину пензије) под условом да
се старосна граница помери са 60 на 63 или 65 година.
По данашњем Закону о ПИО пензионер нема никакво право
на решавање стамбеног питања. Ниједан од програма стамбеног
збрињавања у Србији није имао као циљну групу пензионере. Циљне
групе су биле: запослени без стана у својини, корисници социјалних
помоћи, запослени у јавном сектору, заслужни грађани, млади научни
радници, војна лица, бивше избеглице и др.
Све до 1994. године из пензијског фонда запослених издвајало се по
4% за стамбени фонд од укупно исплаћених пензија.
У нашој земљи 15% становништва је старије од 65 година и око
100.000 живи испод линије сиромаштва.
Округли сто
72
Отвара се дебата о увођењу социјалних пензија, као једној од
дугорочнијих мера помоћи најстаријима.
Старост често прати болест и психички проблеми као што је
депресија.
Учинимо нешто да нам живот у старости буде бољи.
Средстава довољно нема, али се и са постојећим новцем може
урадити више.
Не треба губити из вида да пензија није милостиња, него основно
право на нормалан живот.
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
73
Бранко Месаровић
дипл. правник
ЗА ПРИНЦИПИЈЕЛАН ОДНОС ПРЕМА
ПЕНЗИОНЕРИМА
Од Другог светског рата, нашу земљу непрекидно прате разне
кризе, иза којих су следиле бројне реформе које, по правилу, нисмо
успевали да спроведемо до краја. Држава никада није имала довољно
пара, тако да је била приморана да се стално задужује, па се слободно
може рећи, да је основни разлог свих криза које су нас, до сада задесиле,
била прекомерна потрошња углавном јавних служби, која се кретала
изнад наших расположивих могућности. Ако се ово узме као правило,
онда ни криза са којом смо сада суочени, није ништа необична за
наше прилике. Додуше, она је изузетно изражена и прети нам банкрот
целог привредног система, уколико нешто енергично и озбиљно не
предузмемо.У сваком случају не треба очајавати, треба тражити решење.
Зато се, сасвим оправдано, поставља питање, како да на најефикаснији
начин изађемо из ове веома сложене ситуације. У последње време,
као мере које би помогле да изађемо из економске кризе, често се
помиње: реиндустријализација, ефикасније коришћење домаћих
ресурса, рационално располагање постојећим средствима, штeдња на
свим нивоима, фискална консолидација, смањење броја запослених у
државној администрацији и јавним службама, подстицање страних
инвестиција, увођење сиве економије у легалне токове и сл. Поред
тога, поједине јавне личности све чешће истичу да су и пензије велико
оптерећење за државни буџет! Међутим, не сме се изгубити из вида да
пензионери не троше туђе паре, већ су оне унапред поштено зарађене.
У том погледу, у оквиру темељне реформе пензијског и инвалидског
осигурања, која предстоји, треба посебно подржати краткорочне
Округли сто
74
мере за реструктуирање Фонда ПИО, које имају за циљ да директним
смањењем присутног дефицита у приходима, омогуће побољшање
финансијске одрживости Фонда ПИО. Тачно је да се скоро 47% новца за
пензије обезбеђује из текућих буџетских средстава, али при том, треба
истаћи да је у великој мери до тога дошло, јер су се годинама, средствима
Фонда ПИО градиле здравствене установе,специјалне болнице за
рехабилитацију, бањска лечилишта, геронтолошки центри, као и разни
капитални, инфраструктурни и други објекати. Седамдесетих година
прошлог века, су и за изградњу Клиничког центра Србије и Сава
Центра, добрим делом коришћена средства овог фонда. Забрињава
међутим, недавна најава министра финансија да као нужну меру, треба
предвидети и смањење пензија. Била би то уствари крајње радикална,
непопуларна, па рекао бих, и неприхватљива мера. Највећи део пензија,
поготову оних легално, остварених из пуног стажа осигурања,
представљају стечено право осигураника које се, по Уставу, не може
доводити у питање. На пример, ако су за неког, по основу рада, 35 или
40 година редовно уплаћивани доприноси за обавезно пензијско и
инвалидско осигурање, онда тако стечена пензија представља унапред
зарађено примање са којим држава не може слободно да располаже.
Наравно да се то односи и на пензионере који су и са непуним стажом,
легално стекли право на пензију. Друга ствар су пензије остварене као
резултат разних злоупотреба, за шта је одговорна држава која је, према
законским овлашћењима, то на време требала и треба да спречава.
Морамо имати у виду и то, да су пензије недавно, у дужем периоду,
биле и замрзнуте, и то баш у време високе инфлације и поскупљења
основних животних потреба. Поред тога, пензије се нису усклађивале
онако како су то налагали важећи прописи. Оне нису доследно пратиле
ни пораст просечних зарада, а поготову нису пратиле стопу инфлације.
Све је то допринело да се пензије знатно обезвреде и зато сада њихово
учешће у просечној заради износи око 53%, са тенданцијом даљег
погоршања. Пошто Међународни монетарни фонд (ММФ), вероватно
имајући у виду западни систем социјалног осигурања, предлаже да
наша просечна пензија у односу на просечну зараду падне чак на 43%,
то практично значи да пензије треба непрекидно смањивати до тог
нивоа. Међутим, оправдано се поставља питање да ли на томе треба
и даље инсистирати, односно да ли је то једини пут нашег избављења
поготову што пензионери никако не могу бити кривци за постојеће
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
75
стање у нашем друштву, јер како рече и председник Владе: „Србију
су неодговорним одлукама, упропастили неодговорни политичари“!
Указујемо и на то, да смо већ дошли у ситуацију да чак троструки износ
просечне пензије, једва покрива просечну потрошачку корпу. Осим тога,
важно је истаћи да даље умањење пензија не би уопште имало утицаја
на смањење буџетског дефицита. Напротив, све би то угрозило куповну
моћ значајног дела становништва, који су управо потрошачи домаћих
производа и од чијих се прихода по овом основу, издржава велики
број младих, незапослених лица, деце и унука пензионера. Неминовно
би уследило опадање, ионако исцрпљене домаће тражње, смањио
би се обим производње, повећао би се број незапослених, па би тако
ушли у још дубљу рецесију! На основу изнетих чињеница, са пуним
правом захтевамо разумевање и принципијелан однос друштва
према пензионерима, очекујући при том, енергичну и аргументовану
подршку Удружења синдиката пензионера Србије.
Сматрамо да наш главни циљ у наредном периоду треба да буде да,
ангажовањем најумнијих и најспособнијих људи које имамо, осмислимо
дугорочан програм економске стабилизације, који би нам омогућио
брз економски развој, повећање производње, веће запошљавање, па
са тим и повећање бруто друштвеног производа. Није то никаква
чаробна формула која води у успех. Тако су поступиле и друге, нама по
много чему блиске, земље и на том пољу постигле завидне резултате.
Узмимо за пример Турску, која је пре тридесетак година била на веома
ниском ступњу развоја, али је од самог почетка, добро поставила
циљеве дугорочног економског опоравка. Постепено су развијали
кључне привредне гране, улагали много труда, а у одређеном периоду
су проценили да им је, упркос врло јаке конкуренције у окружењу,
приоритет у развоју туризма. У почетку су постизали веома скромне
резултате, али су постепено, уз велика улагања и много стрпљивог рада,
постали данас, туристичка велесила на Медитерану, која остварује
приход од око 20 милијарди долара годишње!
Подстакнути овим примером, зар и ми не би могли да покушамо да
развијемо одређене перспективне гране делатности као што су, рецимо:
електроника, телекомуникације, нанотехнологија, алтернативни
извори енергије или зашто да не, бањски и здравствени туризам, у
којима би запослили већи број младих школованих кадрова, склоних
овим пословима, којима би то било животно опредељење и који не би
ни помишљали да своју егзистенцију остварују у иностранству.
Округли сто
76
На крају, треба свесрдно поздравити недавно најављени Програм
опоравка економије и мере које Влада Србије намерава да предузме, а
које би између осталог, требале да стимулишу оживљавање привредних
активности, отварање нових радних места и повећање запослености. То
је пут за решавање наших проблема, оно што нас води у просперитет и
приближава Европи.
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
77
Драгана Панић
Дунав осигурање
ДОБРОВОЉНИ ПЕНЗИЈСКИ ФОНДОВИ У СРБИЈИ
Приватна пензија је вид небанкарске штедње кроз уплате у
добровољне пензијске фондове, којом појединци обезбеђују додатне
приходе у старости. Пре седам година, почетком примене Закона о
добровољним пензјским фондовима и пензијским плановима и нашим
грађанима пружена је могућност да обезбеде сигурнију финансијску
будћност, а послодавцима да их у томе подрже.
Основне разлике ПИО фонда и ДПФ.
Обавезна уплата социјалних
доприноса Добровољна уплата доприноса
Садашњи запослени финансирају
исплате текућих пензија - систем
међугенерацијске солидарности.
Индивидуални рачун члана
Неповољан однос запослених и
пензионера
Уплату за члана врши физичко лице
или послодавац
Слаба веза између доприноста и
пензија
Дугорочна штедња уз принос (може
да се користи од 58. године живота)
Тешка наплата доприноса Јака веза уплата и будуће пензије
Пореске олакшице за послодавце и
физичка лица
Имовина ДПФ у Србији бележи годишњи раст од преко 25% сваке
године, а она тренутно износи 21,6 милијарди динара односно 187
милиона EUR. Укупан број корисника је 187.000 или сваки десети
запослени, док је просечна уплата 4.200 dinara.
Округли сто
78
Статистика остварених резултата у последњих 5 година показује
високу конкурентност у ДПФ у односу на традиционалне видове
штедње становништва.
Најчешћа недоумица чланова је да ли ће се обезвредити уложени
новац у фондовима због раста EUR, обзиром да су уплате динарске.
Флексибилна валутна политика омогућава члановима фондова да се
кроз професионално управљање њиховом имовином нађе оптималан
баланс између валутних и динарских пласмана.
Последње две године годишња стопа приноса у ДУНАВ добровољном
пензијском фонду износи преко 13% што је више од остварене стопе
инфлације, као и каматних стопа на динарску штедњу у банкама, што се
може видети у приложеној табели.
ГОДИНА ЗВАНИЧНА
ИНФЛАЦИЈА
СТОПА ПРИНОСА
ДУНАВ ФОНДА
2013 2.2% 13.08%
2012 12.2% 13.69%
2011 7% 7,4%
2010 10.3% 9,4%
2009 6.6% 15.84%
Због флексибилности у уплатама, овај вид штедње је посебно
интересантан за оне који раде повремене, привремене послове као и оне
који раде „на црно”.
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
79
На основу расправе o проблемима пензионог и нвалидског
осигурања и имовини Фонда ПИО на Председништву и Скупштини
синдиката пензионера Србије усвојени су следећи
З А К Љ У Ч Ц И
1. Потребно је утврдити укупну имовину фонда ПИО
2. Утврдити у које објекте и фирме су улагана средства фонда ПИО
3. У циљу успостављања система пензијско инвалидског осигурања
и новог система функционисања Фонда, заснованог на имовини,
предложити одговарајуће измене Закона о ПИО, Закона о буџету, Закона
о приватизацији и др. и обезбедити њихово спрововођење
4. Дефинисати начин управљања имовином фонда ПИО
5. Организовати Округли сто о имовини фонда уз учешће
одговарајућих стручњака и научних радника који могу допринети
формулисању и ревитализацији система пензијско инвалидског
осигурања (Округли сто одржан 1. јула 2014. године)
6. Покренути поступак пред Уставним судом Србије за оцену
законитости подржављења имовине фонда ПИО и каснију распродају,
утврђивања стања имовине и за поништење одлука на основу којих је
имовина отуђивана.
Удружење синдиката пензионера Србије
Округли сто
80
***
ПРИЛОЗИ
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
81
УПРАВНИ ОДБОР РЕПУБЛИЧКОГ ФОНДА
ЗА ПЕНЗИЈСКО И ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ
Радна група за реструктуирање RF ПИО
Предлог:

СТРАТЕГИЈА УПРАВЉАЊА ИМОВИНОМ РФ ПИО




Аутори:
1. Валеријан Кадијевић
2. Драгољуб Рајић
3. проф. др. Славенко Гргуревић

Стручна подршка и консалтинг:
проф др Миладин Ковачевић
Махмут Бушатлија, саветник за инвестиције
Стратегија обухвата препоруке експерата Међународне организације рада
за одрживо управљање имовином пензионих фондова.

У Београду,
децембар. 2013. године
Округли сто
82
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
83
Стратегија управљања имовином РФ ПИО

I СТРАТЕГИЈА УПРАВЉАЊА ИМОВИНОМ РФ ПИО
ПРИСТУП
1. Управни одбор Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање (у даљем тексту Фонд),
састављен од представника осигураника, послодаваца и корисника права, имајући у виду тренутну
ситуацију у којој из године у годину Фонд све више зависи од Буџета Републике Србије, оформио је
посебну Радну групу, састављену од чланова Управног одбора Фонда и представника стручних служби
Фонда са задатком да покрене темељну анализу и уз екстерну експертску подршку у оквиру Студије за
стратешко реструктурирање Фонда, понуди најбоље решење за постепен опоравак Фонда који је некада
био финансијски најмоћнија институција у држави.
Овај озбиљан и свеобухватан посао покренут је не само због данашњих пензионера, него и због
свих тренутно запослених који одвајају новац кроз обавезно пензијскоинвалидско осигурање, јер Управни
одбор Фонда, представници пензионера, репрезентативни синдикати, Унија послодаваца Србије и
представници Владе, заједно са челним људима стручних служби Фонда сматрају да постоји значајн
простор да се кроз низ конкретних потеза и мера побољша финансијско стање Фонда и он дугорочно
учини одрживим.
Специфичност транзиције у Србији, околности у којима се налази привреда и друштво у целини, и
посебно, неизвесни трендови трајања економског опоравка у будућности – дају даљој реформи пензијског
система у Србији ургентан карактер и статус стратешког пројекта највишег ранга.
Евидентно је да се реструктурирање пензијског система не може „извршити“ преко ноћи, јер је Србија,
после деценија социјализма, била у фази изузетне нестабилности и урушавања свих социјалних
компоненти у периоду 19912000. године, уз санкције, хиперинфлацију и свеприсутан криминал и
корупцију. Период после 2000. године је период транзиције и озбиљнијег третирања Србије од стране
међународних финансијских институција (ММФ, Светска банка...) и постављања „глобалних“ критеријума
око реформе пензијског Фонда. Извесно је да је постојећи државни систем пензија у Србији могуће
делотворно развијати. Такође је извесно да било какав даљи развој пензијског система није могуће
темељно урадити уколико се наставе алармантни демографски трендови у Србији и, сходно томе, без
подршке државе у исправљању негативних демографских трендова и већој стопи наталитета и реалне
запослености у Србији.
2. Фонд тренутно послује под директном контролом државе, нема свој сопствени рачун – делује
као «проточни бојлер» за исплату пензија, и не располаже могућношћу да управља својом имовином и
средствима, да одлучује о стопи доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, нити да врши контролу
уплате доприноса за пензијско и инвалидско осигурање. Због оваквог третмана државе према Фонду из
године у годину све је већи трансфер новца из буџета Републике Србије упућен Фонду, што оптерећује
буџет и „једе“ сав новац који би могао да се употреби за стварање Српске развојне банке и помогне узлет
малих и средњих предузећа, производњу и повећање извоза. Фонд се у наредних 10 година мора
постепено одвајати од утицаја политичких структура и учинити независном институцијом, као што је то
случај у развијеним земљама. Ово је једини начин да се Фонд учини дугорочно одрживим и да се из
буџета Републике Србије у наредним годинама ослободе средства која ће се усмерити у развој производње
и повећање запослености.
3. Успостављањем социјалног дијалога свих кључних фактора одговорних за функционисање
Фонда долази се до „излазне“ стратегије и могућих опција како се може „пунити“ пензиони фонд Србије.
Ово тим пре када се има у виду општеприхваћено начело да је имовина основни фактор реструктурирања
Фонда. Наиме, Фонд је готово три деценије – од половине 60тих до почетка 90тих година прошлог века
био највећи појединачни инвеститор у бившој СФРЈ (у рехабилитационе и здравствене центре,
инфраструктуру и привредне објекте). За то постоје валидни докази у власништву Фонда. То је управо и
разлог да се ова имовина успешно процесуира у поступку реституције у корист Фонда.
Портфолио имовине неопходне за реструктурирање Фонда овим се не исцрпљује. Наиме, имајући у
виду бројне научне и стручне иницијативе домаћих и страних експерата и њихову стално истицану
аргументацију у јавности у прилог адекватног третирања градскогграђевинског земљишта (рента) и
акција јавних предузећа – на шта упућују позитивна искуства у развијеним земљама – ову имовину,
такође, треба обухватити као реалан потенцијал за консолидацију будуће активе Фонда.
Округли сто
84
Стратегија управљања имовином РФ ПИО

Стратегија за управљање имовином Фонда на овај начин добија све релевантне чиниоце
неопходне за осмишљавање корпоративног реструктуирања Фонда које ће на принципима јавног и
приватног партнерства створити простор за његову реорганизацију делом и као инвестиционог и
гаранцијског Фонда у будућности. Овај стратешки државни посао од највишег ранга се не може
реализовати преко ноћи, али је јасно да је нужно да се крене одмах како би се формирао стабилан модел
у наредних пет и више година. Ово је могуће извести само у сарадњи и консензусу свих важних чинилаца
у поступку реструктуирања Фонда – извршне и законодавне власти, синдиката, пензионера и послодаваца.
II ОСНОВЕ ЗА СТРАТЕГИЈУ УПРАВЉАЊА ИМОВИНОМ РФ ПИО
СВОЈИНА РЕПУБЛИЧКОГ ФОНДА ЗА ПЕНЗИЈСКО И
ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ
Један од основних предуслова за реструктуирање Фонда је његова имовина и то како имовина коју
већ поседује у власништву, тако и потенцијална имовина коју је Фонд стварао деценијама, али из више
разлога не газдује њоме, нити остварује приходе.
Многобројним досадашњим законским решењима, Фонду је већ признато право својине, али
нажалост то право је у потпуности огољено и сведено више на козметичко право, а не на суштинско право
својине у свом изворном значењу, које у својој основи подразумева и сва овлашћења која произилазе из
тог права, а пре свега вољу власника ствари да се о њој стара, да увећава њену вредност, да своју ствар
прода, располаже њоме, одређује њену цену, нуди је на продају и сл.
Типичан пример такве „голе својине“ Фонда јесте Закон о приватизацији, о којем ће касније бити
речи, а којим се Фонду одузимају сва овлашћења која произилазе из права својине, а то је да управља
својим стварима, одлучује да ли ће своју ствар продати, по којој цени, итд.
Поред тога, иако је Законом о средствима у својини Републике Србије из 1995. године, којим је
укинута друштвена и конституисана државна својима, чији је титулар Република Србија, јасно и
недвосмислено прописано да средства организација обавезног социјалног осигурања, односно Фонда, нису
ствари у државној својини, држава се по аутоматизму књижила као власник и на непокретностима које су
грађене средствима Фонда, оспоравајући притом власништво Фонда, због чега су и покренути многобројни
судски поступци за утврђење права својине Фонда на непокретностима специјалних болница за
рехабилитацију и бањских лечилишта.
Међутим, усвајањем од стране Народне Скупштине Републике Србије, Закона о јавној својини,
октобра 2011. године, којим се прописује да ствари организација обавезног социјалног осигурања,
односно Фонда, нису ствари у државној, односно јавној својини, већ ствари на којима
искључиво право својине има Фонд, а не држава, питање права својине Фонда је дефинитивно и
недвосмислено решено, те су формалноправно створени услови за располагање имовином од стране
Фонда у пуном обиму и капацитету.
Имовину Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање можемо поделити на активну,
пасивну и потенцијалну.
АКТИВНА ИМОВИНА ФОНДА
Активну имовину Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање чине покретне и
непокретне ствари које су у власништву Фонда и које Фонд користи:
 за обављање своје основне делатности
 за испуњење циљева због којих су прибављене или финансиране
 за стицање добити
Поред покретних ствари које поседује у својини, Фонд поседује у власништву непокретности које
служе напред наведеним циљевима. Оне се могу поделити у неколико категорија:
 пословни простор Фонда, где се налазе организационе јединице Фонда, као и пословни
простор који се издаје у закуп трећим лицима
Укупна поврешина пословног простора којим располаже Фонд износи око 120.000 м2, од чега се
око 2/3 пословног простора Фонда користи као седиште организационих јединица, док се преостали део
издаје у закуп трећим лицима.
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
85
Стратегија управљања имовином РФ ПИО

 Станови Фонда, који служе за задовољење стамбених потреба корисника пензија
На основу Закона о становању број стамбених јединица чији је Фонд власник, значајно је опао на основу
откупа станова.
 Непокретности Специјаланих болница на којима је Фонд стекао право својине и то:
Специјална болница Меркур  Врњачка бања, Специјалана болница Жубор  Куршулијска бања, Специјална
болница Новопазарска бања и Специјалана болница Златар – Нова Варош.
 Геронтолошки центри и домови за стара лица који су без накнаде уступљени Министарству за
рад, социјална питања, итд, као што су непокретности у Вршцу, Кули, Суботици, Сомбору и др.
 Акције у власништву Фонда, које нису стечене по основу Закона о својинској трансформацији,
већ на основу оснивачког капитала, као што су:
Поштанска штедионица АД, Београд
Кулска банка – ОТП банка, Србија АД, Нови Сад
Универзал банка АД, Београд
Привредна банка АД, Панчево
АИК банка
 Право коришћења Фонда на градском грађевинском земљишту, стечено на основу одлука
надлежних државних органа у поступцима доделе локација за изградњу пословностамбених објеката у
корист Фонда, као што је то био случај са локацијом у Далматинској улици у Београду.
ПАСИВНА ИМОВИНА ФОНДА
За разлику од активне имовине Фонда, пасивна имовина, такође, подразумева право својине
Фонда, али право које је је сведено на голу својину, без права управљања и без могућности да се врше
својинска овлашћења која проистичу из права својине Фонда, као што је то случај са:
I  хартијама од вредности, односно акцијама и уделима које Фонд стекао на основу Закона о
својинској трансформацији, односно Закона о приватизацији.
II  У пасивну имовину Фонда спадају и непокретности, односно пословни простори чију је
изградњу или куповину Фонд неспорно финансирао и које је некад водио у својим пословним књигама, али
није као власник уписан у јавне књиге, већ је то омогућено трећим лицима, која користе те непокретности.
ПОКРЕТНА ПАСИВНА ИМОВИНА ФОНДА
Право својине РФ ПИО на хартијама од вредности, односно акцијама и уделима које
Републички Фонд за пензијско и инвалидско осигурање поседује у својини, по основу Закона о
својинској трансформацији, односно Закона о приватизацији, са посебним освртом на
проблеме са којима се последњих година Фонд сусреће у реализацији и праћењу располагања
акцијама и уделима које поседујe, са предлозима мера помоћу којих би Фонд био у
равноправном положају са Републиком Србијом и могао власнички да управља акцијама и
уделима које поседује у својини.
ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ У ВЛАСНИШТВУ ФОНДА
У периоду од 1969. године до почетка процеса приватизације у Републици Србији 1990. године,
огромна материјална средства осигураника која су се кроз доприносе сливала у Фонд (валоризација
новчаних износа још није извршена, али ради се о више милијарди евра), одлазила су на финансирање и
изградњу, адаптације, проширења капацитета, унапређење производње итд. у читавом низу тадашњих
предузећа, односно радних организација.
Из пописа улагања Фонда у који је Радна група за реструктурирање Фонда имала увид и који
представља једну од полазних основа за реструктурирање Фонда, може се видети да је Фонд по основу
програма заштите на раду, превенције инвалидности и сл. финансирао преко 370 радних организација,
односно предузећа, 125 заштитних радионица за запошљавање инвалидних лица, 25 рудника, 55
комуналних предузећа по основу превенције од ширења заразних болести, као и преко 90 других
организација.
Округли сто
86
Стратегија управљања имовином РФ ПИО

По отпочињању поступка приватизације, дакле, од доношења Закона о друштвеном капиталу
(„Службени лист СФРЈ“, бр. 84/89. и 46/90.) и Закона о условима и поступку претварања друштвене
својине у друге облике својине („Службени гласник РС“, бр. 48/91, 75/91, 48/94. и 51/94.), предузећа су
отпочела са трансформацијом дела друштвеног капитала, да би касније наставила са трансформацијом
нетрансформисаног дела друштвеног капитала према одредбама новог закона, а самим тим и капитала
Фонда који је на различите начине био инкорпорисан у предузећа која су била предмет приватизације.
Намера законодавца приликом отпочињања поступка приватизације у Републици Србији, а у
односу на Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање је, између осталог, била да се не
утврђује проценат улагања Фонда у појединачне радне организације, већ да се линеарно утврди проценат
капитала за свако појединачно предузеће у трансформацији, који би припао у својину Републичког фонда
за пензијско и инвалидско осигурање.
Приликом доношења првог поменутог Закона о друштвеном капиталу, односно Закона о
претварању друштвене својине у друге облике својине, проценат капитала субјекта приватизације,
односно трансформације износио је 30% у корист Републичког фонда за пензијско и инвалидско
осигурање, да би доношењем Заона у својинској трансформацији 1997. године тај проценат био сведен на
20% за сваког субјекта приватизације.
Међутим, од самог почетка примене Закона о својинској трансформацији, дакле од 1997. године, а
нарочито након доношења Закона о приватизацији 2001. године, појавили су се значајни проблеми који су
онемогућавали Фонд да на правилан начин прати судбину свог капитала израженог у акцијама и уделима
које поседује у радним организацијама, тј. предузећима.
С обзиром да одлуке о преносу 10% вредности друштвеног капитала Фонду, које су предузећа у
процесу овакве својинске трансформације почела да достављају надлежној служби Фонда од 1997. године,
не представљају хартије од вредности ни по форми ни по садржини, нису се могле евидентирати у главној
књизи Дирекције Фонда, тј. укњижити као имовина Фонда, већ се водила њихова аналитичка ванбилансна
евиденција, јер су прихваћене као обавештења о вредности акција које припадају Фонду по основу Закона
о својинској трансформацији, уз очекивање да предузећа која су ушла у процес својинске трансформације
доставе одштампане акције или потврду, како је предвиђено Законом о хартијама од вредности.
За период од 1997. до 2002. године ванбилансна евиденција Фонда садржи податке о 525
предузећа која су ушла у процес својинске трансформације. Број одлука које су достављене Фонду у
наведеном периоду је далеко већи услед константних измена и поништавања истих. Саме одлуке су
различите међу собом и по форми и по садржини. Део одлуке, осим датума доношења од стране
скупштине предузећа, садржи следеће податке: број акција које се преносе, номиналну вредност једне
акције, вредност акција које се преносе у укупну вредност друштвеног капитала. То су одлуке са највећим
бројем података. Преостале садрже различите комбинације наведених података, од оних које садрже саму
вредност акција које се преносе, до оних које садрже с амо б рој а кција к оје с е п реносе, т е с у б иле
неупотребљиве. Постојао је велики број одлука у којима вредност акција пренесених Фонду није
представљала 10% вредности друштвеног капитала. Такође, у знатном броју одлука била је изједначена
укупна вредност друштвеног капитала са 10% вредности истог. Константна је била појава измене
достављених одлука, поништавања постојећих и доношење нових или поништавање постојећих услед
одустајања предузећа о ревалоризацији и новој вредности акција. На крају, одлуке о преносу 10%
вредности друштвеног капитала су достављене поштом, а не лично, тако да је постојала могућност
недобијања истих, а такође су постојала предузећа која су ушла у процес својинске трансформације, а
Фонду нису доставиле напред наведене одлуке.
Уплата новчаних средстава остварена од продаје друштвеног капитала и уплате дивиденде су се
евидентирале у главној књизи Дирекције Фонда као приход у складу са важећим контролним оквиром.
Такође су наведене уплате евидентиране у аналитичкој ванбилансној евиденцији Фонда која је коришћена
од стране Дирекције за процену вредности капитала (ова Дирекција је била задужена за контролу процеса
својинске прансформације). У евидентирању уплата новчаних средстава по овом основу у пословном
књигама Фонда појавиле су се тешкоће приликом идентификовања уплата, јер се врло често није могло по
опису из извода закључити да су то средства остварена од продаје друштвеног капитала, а такође ни када
је у питању уплата дивиденде. Дешавало се чак и да приватна лица уплаћују новчана средства, као што је
постојала чињеница да предузећа уплаћују новчана средства са различитих жиро рачуна, што је
представљало кршење Закона о својинској трансформацији по ком су предузећа била дужна да новчана
средства издвоје на посебан рачун и са истог врше уплате.
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
87
Стратегија управљања имовином РФ ПИО

Стављање у промет акција које су пренесене Фонду требало је да врши Акцијски Фонд јавним
позивима финансијске берзе. Крајњи рок за оснивање Акцијског Фонда по Закону о сцојинској
трансформацији је био 31.12.1997. године и није испоштован.
С намером да се ограничи примена Закона о својинској трансформацији, донет је Закон о изменама
и допунама Закона о својинској трансформацији („Службени гласник РС“, број 10/01) који је ступио на
снагу 15. фебруара 2001. године, чиме су одређене одредбе Закона о својинској трансформацији стављене
ван снаге до доношења новог закона који третира ову област.
Доношењем Закона о приватизацији, Агенцији за приватизацију, као и Закона о Акцијском фонду
(„Службени гласник РС“, број 38/01) неравноправни положај Фонда у погледу газдовања акцијама и
уделима које поседује у својини се погоршао и довео до тога да је Фонд лишен свих права која произилазе
из својинских овлашћења која са собом носи право својине.
Овим Законом су прецизирани субјекти који су надлежни за послове спровођења приватизације:
Агенција за приватизацију, као правно лице које промовише, иницира, спроводи и контролише поступак
приватизације. Акцијски фонд врши продају акција Републике Србије, као и акција које су до дана ступања
на снагу Закона о приватизацији пренете Фонду.
Средства остварена продајом акција у власништву Фонда преношена су Фонду, с тим што Фонд,
иако власник хартија од вредности, није могао да утиче ни на цену својих акција понуђених на продају,
нити на њихову продају уопште, док је са друге стране плаћао порез на промет на сваку продату акцију,
заједно са провизијама брокерских кућа.
До формирања Централног регистра ХОВ подаци о стању акција су били у надлежности
Привременог регистра.
Ступањем на снагу Закона о приватизацији, надлежна служба Фонда је иницирала захтев правним
субјектима на основу постојеће аналитичке евиденције (допис број 403867/01 од 14.11.2001. године), да
се Фонду доставе одштампане акције или потврде о власништву, у складу са Законом о хартијама од
вредности. Ова акција је стопирана од стране Министарства за приватизацију, од којег је потврђена
исправност вођења ванбилансне аналитичке евиденције Фонда којом су обухваћене одлуке о преносу 10%
вредности друштвеног капитала. Такође је постигнута сагласност да потврде о власништву на акцијама
које су у међувремену достављене Фонду не представљају хартије од вредности, како због чињенице да
нису у складу са Законом о хартијама од вредности, тако и због процеса верификације поступка својинске
трансформације од стране Министарства за приватизацију, која је била у току, након чега ће акције које
припадају Фонду бити евидентиране у Привременим регистру (будућем Централном регистру ХОВ) и на тај
начин ће бити доступне валидне информације на основу којих ће се извршити адекватно евидентирање
имовине Фонда у пословним књигама.
Надлежна служба је ступила у контакт са Привременим регистром ради добијања потребних
информација и од стране Привременог регистра је добијен незваничан електронски запис у виду табеле
која је садржала податке о акцијама у власништву Фонда у стотинак предузећа. С обзиром да је Фонд у
оквиру своје аналитичке ванбилансне евиденције обухватио 525 предузећа, иста је на молбу достављена
Привременом регистру ради помоћи при формирању базе података.
На основу Плана подрачуна консолидованог рачуна Трезора („Службени гласник РС“, број 92/02) и
Плана рада за уплату јавних прихода („Службени гласник РС“, број 64/03) прописани су уплатни рачуни за
примања од продаје домаћих акција и осталог капитала у корист Фонда, као и за уплату дивиденде Фонда.
Без обзира што је ова област уређена напред наведеним прописима, уплате новчаних средстава
остварених продајом акција и данас теку паралелно на два рачуна – на одговарајући уплатни рачун и на
редован рачун Фонда, јер се не врши контрола надлежних државних служби за овакве врсте уплата.
Иако је Фонд тражио приступ изводима уплатних рачуна за примања од продаје домаћих акција и
осталог капитала у корист Фонда и дивиденди, што је управа за јавна плаћања одобрила, валидни изводи
ових уплатних рачуна нису били доступни на овај начин (повезивањем на кориснички сервис Управе за
јавна плаћања у чијој надлежности је њихово вођење), јер је у великом броју случајева задати датум
постао извод уплатног рачуна, а у изводу редовног рачуна је постојало тражење са истог.
Подаци о уплатама 10% средстава од стране буџета доступни су само за 2002. и 2003. годину и то
не у форми аналитике, јер од 01.01. до 13.11.2002. године уплатиоци су банке без информације које
предузеће је продато, као и од 24.09. до 31.12.2003. године када нису прослеђени подаци од стране
Трезора о продатим предузећима, износима новчаних средстава која припадају Фонду и уплаћеним
износима.
Од 01.01.2004. године Фонду уопште нису доступни подаци о висини уплата 10% средстава од
стране буџета, када је то прешло у надлежност Управе за јавна плаћања. Дакле, Фонд не поседује
Округли сто
88
Стратегија управљања имовином РФ ПИО

информацију о висини новчаних средстава која му припадају по напред наведеном основу, те самим тим
не располаже ни информацијом о евентуалним потраживањима од буџета по овом основу, као ни о висини
уплаћених средстава.
Такође, Фонд никада није прибавио информацију о структури свог капитала као предмету
приватизације, а што се односу на чињеницу да у већини предузећа власништво Фонда није износило 10%
вредности друштвеног капитала, већ је он био мањи од поменутих 10%. Наиме, Агенција за приватизацију
у домену свог пословања и контроле поступка својиснке трансформације и приватизације никада није
доставила Фонду обавештења о вредности и промени структуре капитала појединих предузећа, иако су те
промене евидентно настајале током година (евентуална хомогенизација, покриће губитака и сл.).
Република Србија је крајем 2004. године остварила власнички рачун Фонда код Централног
регистра ХОВ. С обзиром да је Акцијски фонд правно лице које је надлежно за продају акција у
власништву Фонда, означен је и као правно лице које има право увида у књигу акција субјекта
приватизације у Централном регистру у којем се евидентирају хартије од вредности (Закон о Акцијском
фонду, члан 22.), те су сходно томе, прегледи стања власничког рачуна били доступни Фонду искључиво
преко Аксцијског фонда. По добијању првог прегледа стања власничког рачуна Фонда, исто је
евидентирано у пословним књигама Фонда, а и снижавање номиналне вредности продатих акција се врши
на основу обавештења Акцијског фонда, као и усклађивање стања на основу новоприспелих прегледа
стања власничког рачуна Фонда. Проблем који је изражен у књиговодственој евиденцији ових пословних
промена јесте датум пословне примене. Надлежна служба Фонда је заузела став да је датум пословне
примене датума уплате средстава на уплатни рачун Фонда, јер фигурирају датум продаје, датум
солидирања власничког рачуна (са роком од три дана до датума продаје) и на крају напред наведени
датум уплате (у року од две недеље од датума продаје), посебно имајући у виду чињеницу да Фонд добија
документацију од Акцијског фонда накнадно, са закашњењем.
Праћењем стања власничког рачуна Фонда закључено је да се исти још ажурира (још се укњижава
номинална вредност акција) јер се исказана вредност номиналне већ дуго креће око истог износа, без
обзира на продају акција и искњижавање истих, тако да Фонд ни по овом основу нема потпуну
информацију о вредности дугорочне финансијске имовине која је у његовом власништву.
Продаја акција које су у власништву Фонда се води као помоћна евиденција, у виду слободних
листова на основу обавештења о продаји Акцијског фонда и садржи све потребне податке: назив
предузећа и место, номиналну вредност акције, почетну цену по акцији, остварену цену по акцији, број
акција Фонда, примања Фонда, датум уплате и одбијене трошкове. Од 2003. године Акцијски фонд у
случајевима продаје акција РФ ПИО када нема продаје буџетских акција пре уплате средстава на уплатни
рачун РФ ПИО, одбија трошкове продаје акција позивајући се на Правилник о изменама и Правилник о
висини накнаде трошкова и провизије у поступку продаје акција пред Акцијским Фондом (члан 1. став 2.)
где је назначено да се трошкови продаје акција пред Акцијском фондом измирују у висини реалних
трошкова и средстава остварених од продаје акција, односно удела, пре уплате тих средстава на уплатни
рачун буџета Републике Србије („Службени гласник РС“, број 53/03) што је у колизији са чланом 70. став 2.
Закона о приватизацији, који налаже да се средства остварена продајом акција Републичког фонда за
пензијско и инвалидско осигурање запослених преносе у целини том Фонду („Службени гласник РС“, број
38/01).
Остварени контакт са надлежнима у Управи за Трезор, као и представницима Фонда и Централног
регистра ХОВ, како би се са власничког рачуна РФ ПИО искњижиле акције банака и Поштанске
штедионице које су у власништву Фонда по сасвим другом основу (основачки капитал и куповина) и којима
Фонд самостално располаже и укњижиле на власнички рачун Фонда остварен код Комерцијалне банке за
евидентирање акција у власништву Фонда по овом основу, није уродио плодом.
Фонд не располаже аналитичким подацима о уплати дивиденде, јер фирме које су уплатиоци не
шаљу обавештење о уплати, без обзира што их закон обавезује по овом основу. Контрола уплате ове
врсте дивиденде је у надлежности Централног регистра ХОВ. Такође, Фонд не располаже информацијама о
висини уплаћене или припадајуће дивиденде на акције које су евидентиране у Приватизационом регистру.
Од почетка примене Закона о приватизацији, дакле, закона који је и данас на снази, проблеми који
су били током 90их, односно проблеми који су проистекли из Закона о својинској трансформацији, још
више су добили на значају правним дефинисањем и свођењем хартија од вредности у власништву Фонда
на само голу својину, односно на онемогућивање Фонда да у складу са својим својинским овлашћењима
слободно може да располаже тим својим правом.
Начин располагања и продаје акција које су у власништву Фонда, дефинисани су одредбама Закона
о Акцијском фонду и одредбама Закона о приватизацији, као и одговарајућим подзаконским актима.
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
89
Стратегија управљања имовином РФ ПИО

Основна одредба на којој је базиран принцип располагања и продаје акција које су у власништву
Фонда је члан 10. Закона о Акцијском фонду којим је прописано да Акцијски фонд Републике Србије врши
продају акција које су власништво Фонда у његово име и за његов рачун. Овакво решење је предвиђено и
одредбом члана 70. став 1. Закона о приватизацији.
Оваква законска решења чине да Фонд de facto има само тзв. „голу својину“, дакле својину која му
не пружа никакву могућност да врши продају предметних акција и на тај начин увећава своју имовину у
најбољем интересу, већ је принуђен да потпуно пасивно посматра одлуке које се доносе у Агенцији за
приватизацију.
Изменама Закона о Акцијском фонду од 30.03.2005. године, акције у власништву Републике Србије,
односно у власништву Акцијског фонда, су проглашене обичним акцијама и предвиђено је право
управљања над њима за питања која су специфична у Закону (као што су повећање и смањење основног
капитала, реорганизација друштва, поравњање са повериоцима, располагање и стицање непокретне
имовине).
Потпуно је несхватљиво да су тим изменама заобиђене акције у власништву Фонда, па тако сада
имамо апсурдну ситуацију да Акцијски фонд има управљачке акције, а Фонд неуправљачке, иако је велики
део стечен по истом закону, тј. Закону о својинској трансформацији.
Фонд би требало да има све оне могућности које имају пензијски фондови широм света, тј. да може
управљати својом имовином и увећати је рационалном продајом, али и улагањима. Другим речима,
одредбе закона које траже једносмерну варијанту, као што је то сада случај, тј. само продају акција, а не
дозвољавају и куповину, присилно терају Акцијски фонд да се што пре ослободи акција из свог профила.
Уколико такво решење, односно орочавање продаје и има смисла за Агенцију за приватизацију и Акцијски
фонд, сматрамо да то нема никакве логике када је у питању РФ ПИО, који је институција од највеће
важности за будуће стабилно функционисање пензијског система Републике Србије.
Уз професионално управљање ризицима, може се констатовати да је рационално да Фонд добије
право које му природно и припада, да он располаже правом продаје акција, али и куповином, чиме би
постао респектабилан на финансијском тржишту. Највероватније је да би Фонд са професионалним
портфолио менаџерима могао да се озбиљно укључи на финансијско тржиште и да буде субјект тржишта
хартија од вредности, а не објект, као што је у овом тренутку.
Треба поменути такође, да је Србија једина држава у транзицији у којој је на овај начин решено
питање управљања акцијама државног пензијског Фонда, а да не говоримо о развијеним државама где је
уобичајено да акцијама управља и располаже сам власник (укључујући и државе бивше СФРЈ). У овим
земљама пензијски фондови у потпуности управљају својом имовином, укључујући и трговину акцијама, и
представљају финансијски јаке фондове чија се имовина непрекидно увећава. Истовремено, корисници
фонда, који су свој читав радни век уплаћивали доприносе, као и представници синдиката и послодаваца,
врше надзор над управљањем акцијама фондова. Са њима, као консултативан орган, надзор врши и
држава, али не зато да би се мешала у управљање имовином фондова, него да би вршила контролну
функцију и спречила да поједине ризичне одлуке управљачких структура фондова нашкоде финансијској
стабилности државе.
Да би се постигли претходно поменути ефекти, уопште није било потребно мењати велики број
закона, потребно је било ставити ван снаге члан 70. став 1. Закона о приватизацији, као и кориговати
поједине његове одредбе, које додатно говоре о улози Акцијског фонда у продаји акција у власништву РФ
ПИО, као и поједине подзаконске акте који ово регулишу.
Имајући у виду све напред наведено, Фонд, свестан штетних последица Закона о приватизацији,
као и Закона Акцијском фонду, покреће иницијативе за измену, односно укидање ових неуставних и
незаконитих одредби поменутих закона, те Управни одбор на својој седници одржаној 06.06.2006. године
покреће иницијативу око измене, односно укидања члана 10. Закона о Акцијском фонду Републике Србије
и члана 70. став 1. Закона о приватизацији Републике Србије, као и подзаконских аката који се односе на
улогу Акцијског фонда у продаји акција које су у власништву Фонда. Нажалост, поменуте незаконите и
неуставне одредбе су и даље остале на снази све до укидања Акцијског фонда 2010. године, па је Фонд
наставио и даље да трпи штету, с обзиром да својим правом својине не може управљати самостално, нити
се као добар домаћин старати о увећању своје имовине, већ је сведок њеног умањивања због продаја по
ниским ценама и газдовања акцијама на неадекватан начин.
У међувремену је Законом о изменама и допунама Закона о Агенцији за приватизацију („Службени
гласник РС“, број 30/10), Акцијски фонд Републике Србије престао да постоји, а уместо њега све послове
продаје акција Фонда преузима непосредно Агенција за приватизацију, без полагања било каквог рачуна
Фонду о управљању и предузетим активностима у погледу продаје акција Фонда.
Округли сто
90
Стратегија управљања имовином РФ ПИО

Чланом 11а. поменутог закона, Агенција за приватизацију је овлашћена да поред акција и удела
чији су законски имаоци Република Србија, Акцијски фонд (основан Законом о подели бесплатних
акција...) и Фонд за развој Републике Србије, продаје и акције у власништу РФ ПИО, с тим да од добијених
средстава продајом акција Фонда, која се преносе, Агенција за приватизацију остварује провизију у висини
коју одређује министар економије и регионалног развоја.
Поред тога, поменуте акције се проглашавају обичним акцијама, при чему Агенција за
приватизацију стиче право гласа на акционарским скупштинама приликом доношења одлука о умањењу,
односно повећању капитала акционарског друштва, реорганизацији акционарског друштва, залагању
ствари друштва, успостављању хипотеке, давању или узимању у дугорочан закуп имовине друштва,
поравнању са повериоцима друштва, стицању, односно располагању непокретности, имовином и имоивном
велике вредности.
Последњом изменом прописа 2010. године, односно доношењем Закона о изменама и допунама
Закона о Агенцији за приватизацију, ниподаштавање својине Фонда је отишло још корак даље, с обзиром
да новом изменом Закона није остала чак ни козметичка, односно привидна заступљеност Фонда, као што
је то био случај код Акцијског фонда, кроз Управни одбор поменутог фонда.
Поред тога, законом о изменама и допунама Закона о Агенцији за приватизацију, прописано је да
Агенција врши продају акција и удела после раскида уговора о приватизацији, а да се притом потпуно
пренебрегава чињеница да се раскидом уговора успоставља пређашње стање у коме се Фонду мора
вратити право својине на акцијама које је поседовао у својини пре њихове продаје.
УДЕЛИ ФОНДА У КАПИТАЛУ ПРЕДУЗЕЋА
У поступку својинске трансформације, а на основу Закона о претварању друштвене својине у друге
облике својине, Закона о својинској трансформацији и Закона о приватизацији, Фонд је у постуку
трансформације капитала стицао право својине на уделима предузећа који нису претворени у хартије од
вредности, односно акције.
Као што је то био случај са већ поменутим хартијама од вредности односно акцијама у власништву
Фонда, Агенција за приватизацију је вршила и продају удела Фонда у капиталу предузећа.
Међутим за разлику од продаје акција Фонда за које је Акцијски фонд имао овлашћење на
основу Закона о приватизацији и Закона о акцијском фонду, за продају удела Фонда мимо
његове сагласности није било законског основа.
У законским решењима која дају правни основ за продају акција Фонда од стране Акцијског фонда
(чл. 70 ст. 1. Закона о приватизацији и чл. 10. Закона о акцијском фонду), нигде се не помиње продаја
удела РФ ПИО у капиталу предузећа, већ се експлицитно говори о овлашћењу Акцијског фонда да
искључиво врши продају акција.
Приликом продаје удела у власништву РФ ПИО није тражена његова сагласност, већ је Агенција за
приватизацију вршила продају удела Фонда мимо закона и самоиницијативно без сагласности Фонда, што
такве уговоре о продаји удела, чини апсолутно ништавим и незаконитим.
Међутим, независно од те чињенице, Агенција за приватизацију у претходном периоду наставила
је да врши продају удела које Фонд поседује у својини без његове сагласности, те би у том смислу Фонд
морао предузети одговарајуће мере и активности у погледу евиденције и евентуалне заштите своје
имовине, које је изражена у уделима одговарајућих субјеката приватизације.
С обзиром да су уговори закључени између Агенције за приватизацију, с једне и купаца капитала, с
друге стране, ништавни, обзиром да су закључени без сагласности власника удела, односно Фонда,
неопходно је у најхитнијем року предузети следеће мере:
 Затражити од Агенције за приватизацију обавештење о свим субјектима приватизације где је
у претходном периоду извршена продаја удела Републичког фонда за пензијско и инвалидско
осигурање
 Покренути судске поступке за утврђење ништавости таквих незаконитих приватизација у
делу који се односи на располагање уделом Републичког фонда за пензијско и инвалидско
осигурање
 Након окончања судских поступака, управљати имовином Фонда исказаном у уделима
директно од стране Фонда или преко Агенције за приватизацију која би била овлашћена од
стране Фонда да управља његовом имовином
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
91
Стратегија управљања имовином РФ ПИО

НЕПОКРЕТНА ПАСИВНА ИМОВНА
У другу групу пасивне имовине Фонда спадају непокретности, односно станови и пословни
простори чију је изградњу или куповину неспорно финансирао Фонд и који су се некада водили у
пословним књигама Фонда, а ли нису уписани у Ј авне књиге као власништво Фонда, већ су као власници
или корисници уписана трећа лица.
У конкретном случају ради се о неспорној имовини Фонда за коју постоје докази о изградњи у
виду грађевинских дозвола, употребних дозвола, уговора о купопродаји и сл, али из разлога
субјективне природе, у виду лоше евиденције, недовољне стручности и неажурности, такве непокретности
нису обухваћене пописом и нема их у евидинцији Дирекције Фонда.
Из разлога напред наведених, поменуте непокретности користе се од стране трећих лица, која су
успела да се упишу у јавне књиге као корисници предметних непокретности.
ПОТЕНЦИЈАЛНА ИМОВИНА ФОНДА
Потенцијалну имовину Фонда можемо поделити у две основе категорије: РЕАЛНУ потенцијалну
имовину Фонда и потенцијалну имовину Фонда УЗ УЧЕШЋЕ државе
РЕАЛНА ПОТЕНЦИЈАЛНА ИМОВНА ФОНДА
У реалну потенцијалну имовину Фонда спадају непокретности и права за које постоје докази и
правни основ за упис права својине Фонда у јавне књиге, с тим што је потребно, уколико се спорно право
Фонда споразумно или законским путем не реши, водити одговарајуће судске или управне поступке за
утврђење права својине Фонда, те на основу правоснажних одлука стећи право својине и извршити упис
права.
У Реалну потенцијалну имовину Фонда спадају:
а.) Имовина предратног Пензијског фонда Краљевине Југославије
б.) Специјалне болнице за рехабилитацију у бањскоклиматиским лечилиштима
в.) Здравствене установе
г.) Заштитне радионице (предузећа за запошљавање инвалида рада)
д.) Специјалне школе за инвалидну децу
ђ.) Јавнокомунална предузећа и њихове водоводне и канализационе мреже
е.) Геронтолошки центри, односно домови за стара лица
ж.) Рудници и радне организације
з.) Остали корисници средстава Фонда
и.) Друштвена или подржављена предузећа без учешћа Фонда у капиталу
ј.) Поништене приватизације где није успостављено пређашње стање пре продаје капитала
а.) Имовина предратног Пензијског фонда Краљевине Југославије
Имовина, односно непокретности предратног Пензијског Фонда Краљевине Југосла
вије (СУЗОР), којима Фонд не газдује, са предлозима мера за повраћај права својине на
непокретностима.
Поред Средишњег уреда за осигурање радника (СУЗОР), у коме је централизовано пословање више
фондова основаних законом из 1937. године, којим се уводи обавезно осигурање за пензије за случај
изнемоглости (инвалидске пензије), старости (старосне пензије) и смрти (породичне пензије), као и
осигурање у случајевима повреде на раду и болести (здравствено осигурање), оснивачи су и други
фондови који су пословали самостално, али су били укључени у СУЗОР, као што су Благајна Београдске
трговачке омладине и Благајна саобраћајних предузећа.
Округли сто
92
Стратегија управљања имовином РФ ПИО

Поред поменутог СУЗОРА, који је окупљао највише осигураника, формирани су и други пензијски
фондови, који су били ван организације централног СУЗОРА и то: пензијски фонд сталних монополских
радника, државне фабрике радника шећера, радника техничких установа, радника српског бродарског
друштва у Београду, радника градских општина и њихових комуналних предузећа, верских општина и
осталих државних предузећа и установа.
Оно што је било заједничко за све побројане фондове и што је било прописано тадашњим
законома јесте чињеница да држава није имала право да располаже средствима осигураника.
Имовину СУЗОРА чинила су новчана средства у благајни и банкама, хартије од вредности,
некретнине, хипотекарни и други кредити, потраживања, као и остала имовина.
За краткорочне мере које се предлажу у овом материјалу, битне су непокретности у својини
СУЗОРА на територији Републике Србије, обухваћене пописом од 31.12.1939. године, на којима је у
послератним годинама држава уписала своје право својине, и то на следећим објектима:
 Уредска зграда Вршац;
 Уредска зграда Крушевац;
 Уредска зграда Нови Сад;
 Уредска зграда Петровград, Зрењанин;
 Уредска зграда Београд, Немањина улица;
 Уредска зграда Крагујевац;
 Уредска зграда Лесковац;
 Уредска зграда Ниш;
 Уредска зграда Кикинда;
 Уредска зграда Земун;
 Стамбена зграда Земун;
 Стамбена зграда Земун, Тиршова улица;
 Стамбена зграда Београд;
 Стамбена зграда Петровград, Калвинова улица;
 Бања Ковиљача, Стражилово;
 Врњачка бања, Санаторијум Краља Александра.
На основу одлука Скупштине СУЗОРА 1940. године, утврђена су следећа инвестициона улагања
која нису наведена у горњем списку некретнина, на којима је СУЗОР имао право својине и то:
 Санаториј Кнез Павле, у Кнез селу крај Ниша;
 Доградња Уредске зграде Сомбор;
 Купљено имање од Народне банке у Немањиној улици, површине 1.600m2;
 Купљено имање из заоставшине М. Бајлонија, површине 1.040m2, на Вилсоновом тргу;
 Окружни уред, Параћин;
 Купљено земљиште од Б. Стојковића, површине 514m2, Окружни уред Краљево;
 Купљено земљиште од М. Радмиловић, површине 870m2;
 Окружни уред, Београд;
 Купљене три стамбене зграде са 100 комфорних станова и то:
а) Београд стамбена зграда, Краља Александра 83,
б) Београд стамбена зграда, Краља Александра 83а,
в) Београд стамбена зграда, Краља Александра 81.
С обзиром да Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање као правни следбеник
СУЗОРА има правни интерес да му власништво на напред побројаним непокретностима буде враћено, било
у натуралном облику или кроз новчану надокнаду, а имајући у виду Закон о денационализацији који је
усвојила Народна Скупштина Републике Србије, неопходно је предузети следеће мере:
1. Прикупити неопходну архивску документацију о предратној имовини пензијског фонда,
2. Покренути поступке за повраћај одузете имовине, било у натуралном, било у новчаном
облику, тамо где натурална реституција није могућа.
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
93
Стратегија управљања имовином РФ ПИО

ИМОВИНА РФ ПИО
Поред имовине предратног пензијског Фонда Краљевине Југославије, у послеретним деценијама су
правни претходници Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, располагали огромним
средствима. То су били вишкови које је Фонд остваривао, јер је био знатно већи број запослених радника
од броја корисника пензија.
Одлукама органа управљања правних претходника Републичког фонда за пензијско и инвалидско
осигурање, донешени су програми развоја и унапређења инвалидске заштите, превенције и
рехабилитације, као и програми за стварање материјалних основа за превенцију инвалидности и
рехабилитацију радника, који су имали карактер петогодишњих планова. У то време је Фонд располагао
вишковима, које је инвестирао у изградњу разних објеката, њихову адаптацију и реконструкцију, набавку
разне опреме (медицинске и немедицинске). Фонд је предузимао и друге активности у циљу остваривања
инвалидске заштите, превенције и рехабилитације. Поред чињенице да је Фонд градио или куповао
непокретности за задовољавање својих основних потреба, као што су пословне зграде, станови за
решавање стамбених потреба пензионера, и др, вишкови са којима је располагао наменски су давани
разним корисницима ради остваривања циљева утврђених донетим програмима.
Доношењем Закона о средствима у својини Републике Србије („Службени гласник РС“, број 53/95),
укинута је друштвена својина као доминантни облик својине у претходном периоду, а конституисана
државна својина чији је титулар Република Србија. Поменути закон није дирао у својину Фонда, што је
било и логично, јер средства Фонда не представљају државну својину, већ средства која су од осигураника
издвајана по основу доприноса.
Међутим, из неког разлога, након доношења Закона о средствима у својини Републике Србије,
пропуштено је доношење законског текста, на основу кога би се јасно дефинисала целокупна имовина
Фонда, с њеним таксативним набрајањем, као и њеним титуларом.
Уместо тога, Република Србија се по аутоматизму почиње књижити као власник на
непокретностима, игноришући при том чињеницу да су многе непокретности грађене средствима Фонда, те
да је укњижба Републике Србије на таквим непокретностима незаконита и у позитивним правним
прописима неутемељена.
Како новчана средства којима Фонд располаже и којима је располагао у претходном периоду нису,
нити могу бити средства у државној својини, следствено томе, ни заводи, односно њихови објекти,
медицинска и немедицинска опрема и слично, не могу представљати државну својину, па и не могу бити
продавана од стране државе.
У том смислу, парарелно су предузете две врсте активности: с једне стране, класификација и
систематизација података о свим непокретностима које су по основу Програма за стварање материјалне
основе за превенцију инвалидности и рехабилитацију радника (усвојеног од стране органа управљања
тадашњег правног претходника Фонда, почетком 70их година прошлог века) финансиране искључиво
средствима тадашњег Републичког завода за социјално осигурање. С друге стране, активности у погледу
стварања правног основа, као и покретање судских поступака за заштиту имовине Фонда и за утврђивање
права својине на непокретностима изграђеним средствима РФ ПИО.
Разлози који су приморали Фонд да покрене напред наведене парничне поступке, налазе се у
чињеници да су сва напред наведена средства, која су утрошена у изградњу поменутих непокретности,
била строго наменска средства, те је циљ који је Фонд желео да постигне њиховом изградњом, био
превенција инвалидности и рехабилитација радника.
Чињенице које тужбене захтеве Фонда чини основаним, могу се поделити на неколико категорија:
 да средства којима су грађани напред наведени објекти нису била друштвена, односно државна
средства, већ средства која су се из доприноса издвајала за изградњу РХ центара, а на основу Програма о
стварању материјалне основе за превенцију инвалидности и рехабилитацију радника, који је усвојила
скупштина правног претходника Фонда;
 да је Фонд, односно његови правни претходници, грађењем објеката, односно инвестирањем у
изградњу, располагао средствима осигураника у своје име, а за рачун осигураника;
 да су та средства била строго наменска, те да је њихов циљ био превенција инвалидности и
рехабилитација, што је послужило као основ да скупштина правног претходника Фонда улаже у изградњу
спорних непокретности, те самим тим, док се таква функција и намена таквих средстава остваривала,
Фонд није имао разлога да покреће поступке ради очувања и заштите своје имовине. Међутим,
приватизацијом односно продајом трећим лицима напред наведених објеката, губи се циљ и намена која је
Округли сто
94
Стратегија управљања имовином РФ ПИО

руководила Фонд да предметне објекте гради, те је, следствено томе, Фонд био принуђен да покрене
напред наведене поступке у циљу њихове заштите;
 да средства која су давана за изградњу напред наведених објеката нису средства која су
поклањана од стране Фонда држави, нити су средства на којима се Фонд одрекао права својине, већ су то
средства која су служила искључиво напред наведеној намени и напред наведеном циљу, те да се намена
таквих средстава не може мењати, а што би било учињено приватизацијом, односно продајом
непокретности које су наменски изграђене;
 да су Законом о средствима у својини Републике Србије, који је донет 1995. године и којим је de
facto друштвена својина прешла у државну, односно којом је конституисана државна својина у корист
Републике Србије, као титулара тог права, средства установа обавезног социјалног осигурања, дакле,
средства Фонда, изузета из режима државне својине, што фактички значи да нису у власништву Републике
Србије;
 да је Република Србија по аутоматизму, а на основу поменутог Закона о средствима у својини РС,
уписала своје право у јавне књиге, а да се при томе није водило рачуна о изворима средстава којима су
грађени напред наведени објекти;
 да је Фонд не само изградио спорне непокретности, в ећ је у п ретходном п ериоду п лаћао у
одређеном проценту и трошкове за њихово текуће и инвестиционо одржавање, а што de facto значи да је
свих ових година према њима имао одговарајући својински однос, с обзиром да плаћање текућег
инвестиционог одржавања спада у тзв. својинска овлашћења;
 да је Законом о јавној својини, који је усвојен од стране Народне Скупштине Републике Србије
2011. године, прецизно дефинисано и прописано да ствари (све покретне и непокретне ствари,
хартије од вредности, акције, уделе, новац итд.), у власништву Републичког фонда за
пензијско и инвалидско осигурање, нису у државној, односно јавној својини, већ искључиво
право својине на њима има Фонд, те да у складу са тим потенцијална имовина Фонда може
постати активна имовина
Поред Закона о Јавној својини који јасно говори о праву својине Фонда, установљена је
и судска пракса Основних, Апелационих и Врховног касационог суда који су у погледу
имовине и права својине Фонда заузели свој обавезујући правни став, те у складу са тим
имовина Фонда и његово право својине представља тачку од које треба поћи када је
капитализација и одрживост пензијског система у Републици Србији у питању.
У складу са претходно наведеним, потенцијалну имовину Фонда даље чине:
(б) Непокретности специјалних болница за рехабилитацију, бањских лечилишта и
завода за рехабилитацију
На основу закона о пензијском и инвалидском осигурању који су се примењивали у послератном
периоду, а нарочито доношењем Закона о пензијском и инвалидском осигурању из 1972. године, као и
статутима правних претходника Фонда, посебна пажња је била усмерена на изградњу завода за
рехабилитацију у бањским лечилиштима, односно специјалних болница за рехабилитацију.
На основу поменутих прописа, Скупштина Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање
је 1975. године донела Програм за стварање материјалне основе за превенцију инвалидности и
рехабилитацију радника, на основу кога су се издвајала средства Фонда за завршетак изградње већ
започетих, односно изградњу нових завода за рехаблитацију на територији Републике Србије и Црне Горе.
Поменуте специјалне болнице за рехабилитацију су изграђене искључиво новчаним средствима
која су се кроз доприносе сливала у Фонд, а којима је Фонд управљао у своје име, а за рачун осигураника
и за њихову изградњу утрошено је преко 400 милиона евра.
Изградња поменутих болница и бањских лечилишта, као што је то већ поменуто, искључиво је
финансирана средствима Фонда, а не државе, међутим у условима другачијег друштвенополитичког и
економског система, као и владајуће и доминантне друштвене својине, све непокретности изграђене
средствима Фонда, па и специјалне болнице за рехабилитацију књижене су као друштвена својина.
Доношењем већ поменутог Закона о средствима у својини Републике Србије 1995. године, којим је
укинута друштвена својина, Република Србија је између осталог укњижила своје право својине и на
специјалним болницама за рехабилитацију и бањским лечилиштима, иако су те непокретности грађене
средствима Фонда, односно из доприноса, а не средствима државе.
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
95
Стратегија управљања имовином РФ ПИО

Поред тога, иако је сам Закон о средствима у својини Републике Србије налагао својом
императивном одредбом да се средства организација обавезног социјалног осигурања изузимају из
режима државне својине, односно да непокретности грађене средствима Фонда нису ствари у државној
својини, већ у својини Фонда, држава се по аутоматизму наставила књижити као власник специјалних
болница и бањских лечилишта.
Закључком Владе Републике Србије из 2007. године покренут је поступак приватизације
специјалних болница за рехабилитацију и бањских лечилишта избором приватизационих саветника за
првих 14 специјалних болница, што је приморало Фонд да покрене судске поступке у погледу заштите
своје имовине, односно поступке за утврђење права својине у корист Фонда.
У наредном временском периоду покренуто је 29 судских поступака у којима Фонд потражује право
својине у односу на непокретности специјалних болница и бањских лечилишта које су грађене искључиво
средствима Фонда.
Након покретања судских поступака за утврђена права својине у корист Фонда, Влада Републике
Србије је својим Закључком бр. 023405/20082 од 21.02.2008. године, дала за право настојањима Фонда
којима тражи утврђење права својине на непокретностима које су изграђене његовим средствима, с
обзиром да је поменутим Закључком Владе препоручено Министарству за економију и регионални развој,
као и Агенцији за приватизацију Републике Србије, да пре покретања поступка приватизације завода за
рехабилитацију, односно специјалних болница за рехабилитацијиу у бањама, са Републичким фондом за
пензијско и инвалидско осигурање споразумно уреде питање права својине на непокретностима које су
грађене средствима Фонда.
Међутим, како Закључак Владе Републике Србије није спроведен у дело, с обзиром да је Агенција
за приватизацију наставила са поступком приватизације специјалних болница, Фонд је наставио са
судским поступцима и у наредном временском периоду успео да заштити своју имовину на основу
усвојених привремених мера од стране судова.
На основу предлога Фонда, као тужиоца у парничним поступцима, у наредном временском
периоду ниједна специјална болница, нити бањско лечилиште које је грађено средствима Фонда није
приватизовано, нити продато, с обзиром да су судови широм Републике Србије донели 16 привремених
мера, којима се Републици Србији забрањује да преко Агенције за приватизацију продаје, отуђи и на други
начин располаже спорним специјалним болницама за рехабилитацију, односно бањским лечилиштима до
окончања судских поступака.
У наредном временском периоду Фонд је у првом степену решио у своју корист 6 парничних
поступака, на основу пресуда судова којима се утврђује да Републички фонд за пензијско и инвалидско
осигурање на основу изградње има право својине на непокретностима специјалних болница и то:
 Специјалне болнице Меркур  Врњачка бања
улагање Фонда 17.126.320,45 евра,
 Специјалне болнице Жубор  Куршумлијска бања
улагање Фонда 17.886.912,63 евра,
 Специјалне болнице Нови Пазар
улагање Фонда 19.065.232,51 евра,
 Специјалне болнице Ивањица
улагање Фонда 26.204.091,20 евра,
 Специјалне болнице Бања Ковиљача
улагање Фонда 10.604,327,15 евра,
 Специјалне болнице Јошаничка бања
улагање Фонда 8.007.872,54 евра.
Поред напред наведених 6 првостепених пресуда које су решене у корист Фонда, пресуда
Општинског суда у Рашки, којом се утврђује да Фонд има право својине на непокретностима Специјалне
болнице Јошаничка бања, потврђена је од стране другостепеног суда чиме је првостепена пресуда постала
правоснажна и тиме установљена и нова судска пракса која потврђује основаност тужби Фонда, с обзиром
да истих или сличних спорова у позитивној судској пракси није било.
Поред чињенице да је Фонд искључиво својим средствима изградио већину специјалних болница и
бањских лечилишта у Републици Србији, Фонд не само да их је изградио, већ је у периоду од њихове
изградње до 2000. године, дакле, пуних 30 година, у одређеном проценту плаћао њихово текуће и
инвестиционо одржавање, чиме је у континуитету вршио и одговарајућа власничка овлашћења, с обзиром
Округли сто
96
Стратегија управљања имовином РФ ПИО

да плаћање текућег и инвестиционог одржавања објеката представља привилегију и обавезу власника
ствари.
Међутим, током 2011. године поједини судови, решавајући о жалбама уложеним против пресуда у
корист Фонда, односно пресуда којима се утврђује право својине Фонда на непокретностима специјалних
болница у корист Фонда, преиначавају ове пресуде на штету Фонда, независно од чињенице што је већ
установљена судска пракса која даје за право настојањима Фонда да утврди своје право својине засновано
на закону.
О уоченим злоупотребама и неправилностима судова који се својим преиначујућим пресудама на
штету Фонда нису руководили правом, већ клишеом који је очигледно наметнут и који је имао за циљ да
осујети основаност тужби Фонда, обавештено је ресорно Министарство правде Републике Србије, а против
свих напред наведених пресуда Апелационих судова, које су на волшебан начин преиначене на штету
Фонда, изјављене су ревизије Врховном касационом суду.
Током 2013 године Врховни касациони суд Републике Србије, усваја ревизије изјављене од стране
Фонда и укида незаконите пресуде Апелационих судова, који у поновљеном поступку потврђују пресуде
првостепених судова које су решене у корист Фонда, те оне постају правоснажне.
Коначно, Пресудом Врховног касационог суда заузет је дефинитиван правни став, који
је обавезујући и утврђује да Фонд има право својине на непокретностима Специјалне болнице „Златар“ у
Новој Вароши, чиме се попуњава постојећа правна празнина у позитивној судској пракси, када је у питању
право својине Фонда на непокретностима које је градио.
У периоду до децембра 2013. године, Фонд је на основу поменутих правоснажних пресуда стекао
право својине, као и право коришћења земљишта на следећим непокретностима:
 Специјална болница Жубор – Куршумлијска бања, објекат од око 17.000 м2 као и право
коришћења на око 11 ха земљишта
 Специјална болница Златар – Нова Варош, објекат од око 19.000 м2, као и право
коришћења на око 9 ха земљишта
 Део Специјалне болнице Нови Пазар – Новопазарска бања, као и права коришћења на око 2
ха земљишта
 Специјална болница Меркур – Врњачка бања, као и право коришћења припадајућег
земљишта
Поред напред наведених објеката који су у власништву Фонда, првостепеним пресудама основних
и виших судова, утврђено је право својине Фонда и на непокретностима следећих специјалних болница:
 Радон, Нишка бања
 Озрен, Сокобања
 Јунаковић, Апатин
 Гамзиградска бања, Зајечар
Поред наведених судских поступака, у току је још око тридесетак судских спорова у којима је
извесно, обзиром на у међувремену устаљену судску праксу, да ће Фонд постати власником преосталих
специјланих болница, односно бањскоклиматских лечилишта.
Прилог: Табеларни п реглед у лагања Ф онда у и зградњу и о премање специјалних оболница за
рехабилитацију, односно Рехабилитационе заводе у периоду од 1969. до 2000. године
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
97
Стратегија управљања имовином РФ ПИО

(в) Здравствене установе
Пописом улагања новчаних средстава Фонда у периоду од 1969. до 2000. године, може се видети
да су поред напред поменутих новчаних средстава помоћу којих је финансирана изградња Специјалних
болница, односно бањских лечилишта, огромна материјална средства Фонда коришћена и за изградњу
преко 200 здравствених установа.
На основу програма здравствене захтите радника, Фонд је у поменутом периоду финансирао
изградњу, реконструкцију и доградњу већине здравствених установа у Републици Србији од домова
здравља, медицинских центара, диспанзера, болница, па све до целокупних клиничких центара. Поред
чињнице што је Фонд својим средствима финансирао изградњу објеката здравствених установа, већина
таквих установа је и опремљена здравственом опремом коју је, такође, финансирао Фонд.
Када су у питању здравствене установе, типичан је пример изградње Клиничког центра у Београду,
у чијој је изградњи половином седамдесетих година прошлог века учествовао и Фонд као суинвеститор, на
основу закљученог Друштвеног договора између Републике Србије, РФ ПИО, РФЗО, и Града Београда и где
је удео Фонда у финансирању изградње износио 44.375.767,30 евра, према валоризацији која је извршена
на дан 07.06.2011. године.
Прилог: Табеларни преглед  улагања у изградњу и опремање Здравствених установа у периоду
од 1969. до 2000. године
(г) Заштитне радионице  предузећа за запошљавање инвалида рада
У периоду након доношења Закона о пензијском и инвалидском осигурању 1972. године, посебна
пажња је била посвећена инвалидима рада и њиховом радном ангажовању кроз тзв. заштитне радионице,
односно радне организације за запошљавање инвалида рада. На основу различитих програма Фонд је
финансирао изградњу, опремање, набавку основних средстава у преко 160 заштитних радионица
широм Републике Србије које су запошљавале десетине хиљада радника – инвалида рада.
Свака већа фабрика, радна организација у Републици Србије је имала и заштитну радионицу, а
многе заштитне радионице су пословале као самостална правна лица.
Заштитне радионице као што су ДЕС, Космос, Нитекс, Гоша, 29. Новембар, Суботица, Годомин,
Југово, Зорка и др, само су неке од 160 заштитних радионица основаних инвестицијама Фонда. Фонд је у
њима изградио хале, радионице, све пратеће објекте и набављао машине, опрему, алате, итд.
Прилог: Табеларни предглед свих улагања Фонда у изградњу и опремање заштитних радионица у
периоду од 1996. до 2000. године
(д) Специјалне школе за инвалидну децу
У склопу напред поменуте заштите инвалида, Фонд је посебно издвајао средства за изградњу и
опремање преко 20 специјаланих школа, односно школа за инвалидну децу, као што су школе за децу
оштећеног слуха, децу оштећеног вида, децу ометену у развоју, итд.
Прилог: Табеларни преглед улагања Фонда у изградњу и опремање специјалних школа за
инвалидну децу у периоду од 1970. до 1990. године
(ђ) Јавнокомунална предузећа и њихове водоводне и канализационе мреже
Посебним Програмом превенције од ширења заразних болести Републички фонд за пензијско и
инвалидско осигурање је издвајао средства за изградњу, реконструкцију, проширење и набавку опреме у
преко 55 јавнокомуналних предузећа и локалних самоуправа и тако инвестирао у целокупне
водоводне и канализациионе мреже у тим општинама.
У периоду од 1970. до 1978. године, РФ ПИО је у склопу напред поменутог програма превенције од
ширења заразних болести, инвестирао у већини општина и градова у Републици Србији значајна средства
Округли сто
98
Стратегија управљања имовином РФ ПИО

у изградњу или реконструкцију водоводне и канализационе мреже. Општине као што су Прибој, Краљево,
Чачак, Нови Пазар, Лесковац, Шабац, Ужице, Ваљево, Пирот само су неке од општина (градова) где је
Фонд у поменутом периоду изградио или реконструисао комплетну водоводну и канализациону мрежу.
Прилог: Табеларни предглед улагања Фонда у изградњу водних објеката у периоду од 1970. до
1978. године
(е) Геронтолошки центри, односно домови за стара лица
На основу програма побољшања стандарда пензионера, односно корисника пензија, РФ ПИО је у
горепоменутом периоду изградио и у потпуности опремио преко 20 геронтолошких центара и домова
за стара лица.
Као што је то назначено код активне имовине Фонда, власништво Фонда код појединих
геронтолошки центара, односно домова за стара лица није спорно, као што је то случај са домовима у
Кули, Сомбору, Вршцу, итд, међутим, у већини случајева преостали геронтолошки центри и домови нису у
власништву Фонда (Дом „Бежаниска коса“, домови у Зрењанину, Јагодини, Крагујевцу, Крушевцу, Нишу,
Лесковцу, Младеновцу), мада су у потпуности изграђени средствима Фонда.
Прилог: Табеларни преглед улагања Фонда у изградњу геронтолошких центара и домова за стара
лица у периоду од 1969. до 2000. године
(ж) Рудници и радне организације
На основу Програма заштите радника на раду, Републички фонд за пензијско и инвалидско
осигурање је у периоду од 1969. до 1990. финансирао преко 600 радних организација у циљу побољшања
услова рада, тако што је финансирао изградњу њихових хала, радионица, постројења, проширивао
постојеће капацитете, реконструисао старе и дограђивао нове објекте и спроводио друге мере заштите на
раду.
У табеларном приказу улагања Фонда (са износима уплаћених средстава) у ове сврхе може се
видети да у периоду од 1972. до 1990. године није било већег предузећа, радне организације или рудника
у Републици Србији у које Фонд није инвестирао огромнна материјална средства.
Прилог: Табеларни преглед улагања Фонда у руднике и радне организације у периоду од 1972. до
1990. године
(з) Остали корисници средстава Фонда
Поред напред наведених корисника средстава Фонда, РФ ПИО је финансирао и друге кориснике
који се не могу подвести под напред побројане групе и подгрупе.
Тако је Фонд у периоду од 1969. до 1990 год. финансирао изградњу станова, пословног простора,
набавку опреме, израду публикација, итд. за преко 130 разних корисника средстава Фонда.
Савез пензионра Србије, Савез инвалида рада Србије, разни СИЗови само су део од поменутих 130
корисника средстава Фонда за које је Фонд у поменутом периоду издвајао своја средства.
Прилог: Табелерани преглед улагања Фонда у остале кориснике средстава Фонда у периоду од
1969. до 1990. године
У Попису улагања Фонда, који је обрађен и достављен Радној групи за реструктуирање УО Фонда,
23.01.2012.године, може се видети табеларни преглед корисника средстава Фонда, са новчаним
улагањима које је Фонд имао од 1969. до 2000. године, с тим што су пописом у међувремену обухваћена и
новчана улагања вршена од стране скупштина покрајинских заједница ПИО, као и скупштина основних и
регионалних заједница пензијског и инвалидског осигурања радника.
И поред покушаја да се у претходном периоду од стране Фонда изврши валоризација свих ночаних
средстава, које је у поменутом периоду Фонд издвајао и помоћу којих је финансирао напред поменуте
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
99
Стратегија управљања имовином РФ ПИО

кориснике, до тога није дошло, осим за специјалне болнице, где су улагања Фонда износила око 500
милиоа евра.
Међутим, независно од чињенице што валоризација новчаних средстава од стране Фонда још увек
није извршена, простим увидом у новчане износе, на основу компаративне методе са износима
коришћеним за изградњу специјалних болница који су валоризовани, може се доћи до закључка да
средства Фонда коришћена за изградњу, проширење, адаптацију, реконструкцију, набавку опреме и сл,
пренесена напред поменутим корисницима, премашују укупан износ од десет милијарди евра.
(и) Друштвена и подржављена предузећа без учешћа Фонда у њиховом капиталу
У предузећима која нису приватизована, друштвеним предузећима, подржављеним предузећима,
односно предузећима са већинским државним капиталом на основу чл. 48. Закона о средствима у својини
Републике Србије, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање је остао ускраћен за 10%
капитала таквих предузећа.
Поред чињеница на које је указивано до сада, тј. на немогућност Фонда да самостално располаже
својим хартијама од вредности, као и проблеме у погледу са евиденцијом и правоваљаним праћењем
правне судбине хартија од вредности и удела на којима је Фонд власник, у последње време има
тенденција усмерених на даље угрожавање имовине Фонда. Ове тенденције се односе, пре свега, на
друштвена предузећа која још увек нису отпочела са поступком трансформације и која су у таквом статусу,
супротно законским прописима, остала до данас или су у међувремену подржављена од стране Републике
Србије, али без удела Фонда у капиталу таквих предузећа. Немали је број предузећа која су противно
закону и ван свих прописаних рокова пословала дуги низ година као друштвена предузећа, иако су сви
рокови за њихову трансформацију истекли.
Чињеница је да поступак приватизације, односно трансформације таквих предузећа у друштва
капитала, односно у Д.О.О. или А.Д. није окончан све ово време или је окончан њиховим подржављењем,
тако што је Агенција за имовину Владе Републике Србије са таквим предузећима закључила Споразуме о
учешћу државног капитала у висини од преко 99% капитала. Ово је произвело да Фонд претрпи огромну
штету, обзиром на чињеницу да удео Фонда у тим предузећима у висини од 10% капитала никад није
одређен нити евидентиран, да би коначно, њиховим подржављењем, био и потпуно избрисан.
С обзиром да је таквих предузећа много (нпр. Д.П. „Лептериа“ у Сокобањи из Сокобање; Д.П.
„Матарушка Бања“ из Матарушке Бање; Д.П. „Фонтана“ из Врњачке бање, ХТП Бања Ковиљача, Буковичка
бања итд.), Фонд би морао и код таквих преосталих друштвених предузећа предузети одговарајуће мере и
активности у погледу очувања и одређивања своје имовине, односно свог удела у таквим предузећима, те
је потребно предузети следеће мере:
1. Сачинити евиденцију свих преосталих друштвених предузећа и покренути поступке за
утврђивање права својине Фонда у висини од 10% капитала таквих предузећа
2. Покренути судске поступке за утврђење права својине на уделима таквих предуећа у висини
од 10% капитала
Код предузећа са којима је Агенција за имовину Владе Републике Србије закључила Споразуме о
подржављењу, односно о учешћу државне својине у капиталу таквих предузећа у висини од преко 99%
капитала.
3. Затражити од Агенције за имовину Владе Републике Србије евиденцију о свим бившим
друштвеним предузећима која су подржављена, са обавештењем и предлогом о споразумном
преносу на Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање удела у капиталу таквих
предузећа у висини од 10% капитала у таквим предузећима
4. У случају да не дође до споразумног преноса 10% капитала Фонду у таквим предузећима
покренути судске поступке за утврђење права својине Фонда на уделима таквих предузећа у
висини од 10% капитала
(ј) Поништене приватизације
Такође, постоје одговарајући проблеми у погледу праћења и евидентирања предузећа, односно
субјеката приватизације код којих је приватизација поништена, односно праћења судбине удела Фонда
Округли сто
100
Стратегија управљања имовином РФ ПИО

које је поседовао или поседује у таквим субјектима, а где је успоставом пређашег стања Фонд лишен своје
имовине.
Поставља се питање судбине капитала Фонда у преко 600 субјеката приватизације, код којих је
приватизација поништена, јер капиталом у таквим субјектима, након поништаја, управља Агенција за
приватизацију, иако су се таква предузећа вратила у статус од пре приватизације, односно пре њихове
продаје.
Ништавост, односно поништај уговора о приватизацији и повраћај у пређашње стање у формално
правном смислу подразумева успоставу стања које је постојало у тренутку закључења уговора који је
касније поништен, дакле стања које је подразумевало и имовину Фонда
Наведеном праксом да Агенција за приватизацију управља имовином таквих субјеката
приватизације, враћених у статус пре закључења уговора са купцима капитала, као и праксом да капитал
таквих субјеката Агенција поново нуди на продају без сагласности Фонда, наноси се велика штета Фонду,
јер је лишен права својине над својом имовином исказаном у уделима, односно хартијама од вредности.
Зато је потребно предузети одговарајуће мере и активности у погледу евиденције, управљања и заштите
имовине Фонда, односно дела капитала којим Фонд располаже или је располагао:
1. Од Агенције за приватизацију затражити сву документацију о приватизацијама у којима су
уговори о приватизацији раскинути.
2. Након прибављања документације о приватизацијама у којима су уговори о приватизацији
раскинути или поништени од стране Агенције за приватизацију, остварити управљање у
предузећима у којима Фонд има право својине на акцијама и уделима, у циљу њихове заштите
и повећања њихове вредности, било директно од стране Фонда, било путем Агенције за
приватизацију која би од Фонда добила сагласност за управљање и располагање имовином
Фонда.
ПОТЕНЦИЈАЛНА ИМОВИНА ФОНДА
УЗ УЧЕШЋЕ ИМОВИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Алтернативно финансирање кроз преференцијалне акције и земљишну ренту
Висину средстава која су се у периоду после Другог светског рата у Фонд сливала искључиво из
доприноса, а трошена су за намене које не спадају у права из пензијског осигурања (због чега је Фонд
доведен у данашњу ситуацију са високим дефицитом), тешко је одредити, али студија Борислава Лазића о
ненаменском трошењу средстава Фонда од 1946. до 1995. год, која говори о 24 млрд. долара средстава
Фонда која су искоришћена у ненаменске сврхе, можда даје најприближнији одговор на то питање.
Управо из разлога што су средства Фонда, односно доприноси у протеклим деценијама, коришћени
као резервни буџет Републике Србије за финансирање разних државних потреба и пројеката, постоји
обавеза државе да у циљу одрживости пензијског система и само РФ ПИО, омогући и створи услове да део
државне имовине кроз реструктуирање јавних предузећа и кроз капитализацију Фонда, пређе у портфолио
Фонда кроз преференцијалне акције, што је начин за стицање сталних и стабилних прихода Фонда.
Дакле, у другу категорију потенцијалне имовине Фонда, спада имовина коју Фонд не поседује, нити
поседује доказе о улагањима, али због нужности његове одрживости кроз капитализацију,
неопходно је уношење искључиво државне имовине и права у његов портфолио у току поступка
реструктуирања јавних државних и комуналних предузећа, у процесу корпоративизације,
претварањем у акционарска друштва, чији би један део капитала био распоређен у
преференцијалне акције и додељен Фонду.
Поред тога, у циљу трансформације Фонда у ограниченоинвестициони, РФ ПИО би морао
учествовати и у капиталу новоформираних земљишних фондова, где би поред локалних
самоуправа и Фонд остваривао приходе од градске ренте, коју би убирали новоосновани
земљишни фондови, по основу заузећа градског грађевинског земљишта, тј. партиципацијом
у приходима од пореза на имовину. Ово питање треба поставити у жижу стручне јавости, извршити
даље анализе целокупног пореског система и система обавезног социјалног осигурања у Србији и
размотрити га као једну од могућности за финансирање и одрживост Фонда у будућности.
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
101
Стратегија управљања имовином РФ ПИО

III ПРЕДУСЛОВИ ЗА ЕФИКАСНО И ОДРЖИВО
УПРАВЉАЊЕ ИМОВИНОМ ФОНДА
Позитивни законски прописи у Републици Србији који третирају имовину и право својине
РФ ПИО и НУЖНОСТ измена појединих законских прописа због КОЛИЗИЈЕ ЗАКОНА
Питање имовине и права својине РФ ПИО у послератном периоду се није постављало, обзиром да
је имовина Фонда третирана као друштвена својина, где је Фонд на појединим непокретностима које је
градио био носилац права коришћења и располагања. Међутим, у већини случајева у јавним исправама су
непокретности грађене средствима Фонда уписиване само као друштвена својина, без означења Фонда.
И сами Закони о пензијском и инвалидском осигурању који су важили у време постојања тзв.
друштвене својине у одредбама које су се односиле на инвестиције Фонда, наглашавали су да су у ту сврху
коришћена искључиво средства Фонда, а не друштвена, нити државна средства.
Типичан пример односа и разлике између државних средстава и средстава Фонда, јесте изградња
деонице аутопута Београд  Ниш седамдесетих година, где је Фонд позајмицу Владе Републике Србије,
вратио, уплативши дугована средства Секретаријату за саобраћај за изградњу аутопута.
Управо поменути пример јасног разграничења извора и самих средстава Фонда у односу на
државна средства у поменутом периоду говори у прилог чињеници да су средства Фонда чак и тада била
одвојена од државе и буџетских (државних) пара.
Такво стање се задржало све до 2004. год. до када се питање имовине и права својине Фонда
уопште није помињало, иако је Законом о средствима у својини Републике Србије из 1995.
године, прописано да средства организација обавезног социјалног осигурања нису предмет
државне својине, као и да се та средства изузимају из режима својине Републике Србије.
Питање права својине и однос самог Фонда према том праву и његовом разумевању се није
променило ни након доношења Закона о претварању друштвене својине у друге облике својине 1990 год,
Закона о својинској трансформацији 1997, као и Закона о приватизацији 2001 године. Ови закони говоре о
праву својине Фонда на уделима и акцијама у поступцима својинске трансформације предузећа.
Разлози за такав однос према имовини Фонда у том периоду су субјективне и објективне природе.
Субјективни разлози се тичу самог Фонда и помањкања стручности у погледу разумевања имовинских
права Фонда, као и увреженог мишљења да Фонд не може имати право својине, јер је својина Фонда у
ствари државна својина.
Разлози објективне природе су стална настојања државе да подржави Фонд мимо закона, односно
да право својине Фонда и право Фонда на имовину, сведе на козметичко право и голу својину у чему је
поред Закона о приватизацији, најдаље отишао Закон о буџетском систему Реублике Србије, који
доприносе третира као јавни приход, иако други закони јасно говоре да су доприноси лична средстава
осигураника и по својој природи представљају приватну својину, јер се издвајају као део личне зараде
осигураника.
Противречност између напред поменутих прописа са другим законима који говоре о имовини
Фонда и његовом праву да управља и стиче приходе од своје имовине, најбоље је видљива у самом Закону
о пензисјком и инвалидском осигурању који у чл. 169. јасно и недвосмислено истиче да приходе и
примања Фонда чине следећа средства:
 средства од имовине којом располаже Фонд
 средства од камата остварених пласманом сопствених прихода Фонда у складу са
законом о пословном банкарству, на тржишту новца или куповином обвезница чији је
емитент држава
 средства од прихода остварених продајом друштвеног капитала, друштвених и јавних
предузећа или њихових делова у складу са законом
 средстава од дивиденди на акције по основу ранијих улагања средстава пензијског и
инвалидског осугурања
 средства из других извора
Када се поред Закона о пензијском и имвалидском осигурању у погледу прихода Фонда има у виду
и Закон о јавној својини који експлицитно говори о искључивом праву својине на стварима које Фонд
Округли сто
102
Стратегија управљања имовином РФ ПИО

поседује, онда је јасно да постоји очигледан несклад и колизија између тзв. економских и имовинских
закона у Републици Србији, када је имовина Фонда у питању.
Право својине по својој природи не може бити сужено или ограничено, осим у случајевима кад
носилац тог права није дао сагласност за такво сужење или ограничење. Право својине по својој природи
подразумева сва својинска овлашћења која произилазе из таквог права, право власника да управља са
ствари, располаже њоме, убира плодове од ње, отуђује је, итд, али уз истовремену одговорност власника
за судбину такве ствари.
Међутим, Фонд је појединим законима онемогућен или је сужен у вршењу свог права, те је нужно
ускладити законе који ограничавају или сужавају право својине Фонда са законима који прописују право
својине Фонда у пуном капацитету.
Радна група за реструктуирање Управног одбора РФ ПИО је у мају месецу 2012. године у
целости усвојила Полазне основе за реструктуирање Фонда, које у свом другом делу „Анализа и
предлози краткорочних мера које воде директном смањењу присутног дефицита у приходима
РФ ПИО, са поседбним освртом на досадашња улагања Фонда, потенцијалну имовину Фонда
са законским решењима таквих мера“, наводе покретање иницијативе за измену Закона о
приватизацији са предлозима изменама постојећих законских решења, као и предузимање низа других
активности у циљу заштите имовине Фонда, када су у питању хартије од вредности, акције и удели у
власништву Фонда.
Након Радне групе за реструктуирање и Управни одбор Фонда је такође усвојио Полазне
основе за реструктуирање Фонда, међутим, у наредном периоду, никакве активности у том погледу од
стране Фонда нису предузете.
Иако у руководству Фонда и даље има инертности, неразумевања и отпора према имовини Фонда,
имовина Фонда је реалност, која се не може више заобилазити, тим пре што право својине подразумева и
одговорност власника ствари за одговарајуће чињење или нечињење које доводи до осиромшења или
умањења имовине.
Потребно је од стране самог Фонда хитно покренути иницијативу за измену постојећих закона који
третирају имовину и право својине Фонда као државну својину, сводећи Фонд на државни орган, односно
измену закона који право својине Фонда сужавају или ограничавају.
Имајући у виду одредбе Закона о јавној својини, Закона о пензијском и инвалидском осигурању,
као и бројну судску праксу и обавезујући правни став Врховног касационог суда Републике Србије по којој
је право својине Фонда неприкосновено и као такво производи све позитивне правне последице у погледу
вршења тог права, обавеза Фонда је да покрене иницијативу за измену појединих закона који су штетни
по Фонд и његову имовину.
Потребно је да се у циљу одрживости пензионог система у Републици Србији, сва имовина Фонда,
и то АКТИВНА, ПАСИВНА и ПОТЕНЦИЈАЛНА стави у функцију у пуном капацитету и обиму. Ово је први
корак ка реформи Фонда и његовој дугорочној одрживости, што неминовно води и дугорочном
растерећењу буџета Републике Србије.
За ово је неопходно да се хитно покрене иницијатива за измену следећих закона:
1. Закона о приватизацији
2. Закона о подели бесплатиних акција
3. Закона о буџетском систему
4. Закона о пензијском и инвалидском осигурању
1. ЗАКОН О ПРИВАТИЗАЦИЈИ
Наводећи чињенице о активној и пасивној имовини Фонда, опширно су образложени разлози за
нужност измене постојећег Закона о приватизацији, обзиром да је у претходном периоду Фонд у поступку
својинске трансформације предузећа, поседовао искључиво голу својину, без икаквих права која
произилазе из права својине.
Радна група УО за реструктуирање у Полазним основама за реструктурање Фонда, које је
усвојио Управни одбор Фонда 2012. године, предложила је измене постојећег Закона о приватизацији и
покретање иницијативе:
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
103
Стратегија управљања имовином РФ ПИО

1. За измену Закона о Агенцији за приватизацију, којим ће се изменити члан 11а. постојећег Закона, тако
што ће се брисати одредбе које се односе на Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање,
односно овлашћење Агенције за приватизацију да продаје акције Фонда.
2. Постојећем члану 11б. додати нови став у ком ће се прописати да су акције у власништву Републичког
фонда за пензијско и инвалидско осигурање обичне акције са правом управљања, са којима искључиво
управља Фонд.
3. Изменити члан 12. постојећег Закона о Агенцији за приватизацију, тако што ће се додати нови став који
прописује да Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање преузима предмете и архиву
Акцијског фонда Републике Србије, који се односе на акције и уделе РФ ПИО, као и све закључене и
раскинуте уговоре о приватизацији, који су за свој предмет имали имовину Фонда.
4. Покренути судске поступке за поништај приватизација у којима је располагано уделима Републичког
фонда за пензијско и инвалидско осигурање без сагласности Фонда.
5. Покренути иницијативу за измену постојећег Закона о приватизацији у делу који се односи на
располагање и продају акција Фонда од стране Агенције за приватизацију, односно од стране
Акционарског Фонда, мимо и без сагласности Фонда.
У међувремену је Министарство привреде Републике Србије у новембру 2013. год. израдило нацрт
новог Закона о приватизацији, чија су решења у односу на Фонд идентична са старим законом, дакле
решења која и даље искључују и ограничавају право својине Фонда у субјектима приватизације.
Најкраће речено, Нацртом Закона о приватизацији предвиђено је да субјектима приватизације
управља заступник капитала, чијим именовањем престају сва овлашћења свих досадашњих органа
управљања, да се за ликвидационог управника именује заступник капитала од стране Агенције за
приватизацију, да продају акција Фонда врши Акционарски фонд Агенције за приватизацију, итд.
Како са једне стране Фонд није још увек организационо оспособљен да самосталано управља
својим уделима и капиталом у субјектима приватизације, јер се Полазне основе за реструктуирање
Управног одбора Фонда нису до данас спровеле у дело организовањем посебне стручне организационе
јединице која би у име Фонда могла управљати имовином Фонда, док са друге стране постоји законска
обавеза Фонда да својом имовином управља у складу са правилом доброг домаћина, неопходно је
следеће:
 да у прелазном периоду, до оснивања посебне организационе јединице за имовину Фонда,
односно Дирекције за имовину Фонда, Фонд сваком појединачном новоизабраном заступнику
капитала у субјектима приватизације са капиталом Фонда, изда сагласност за именовање, као
и за управљање субјектом приватизације са капиталом Фонда
 заступнк капитала у субјектима приватизације са капиталом Фонда, мора поред Агенције за
приватизацију, достављати и РФ ПИО писане извештаје о стању имовине и пословању субјекта
приватизације
 Фонда мора имати право да предложи Агенцији за привтизацију разрешење заступника
капитала у субјекту приватизације са капиталном Фонда, уколико послује противно закону,
односно да таквом заступнику може ускратити овлашћење за даље заступање капитала Фонда
уколико не буде разрешен од стране Агенције
 да Фонд даје сагласност за одлуку о начину приватизације у субјектима приватизације са
капиталом Фонда
 да Фонд даје сагласност за продају капитала, односно имовине субјекта приватизације са
капиталом Фонда
 да поступак ликвидације субјекта приватизације са капиталом Фонда, спроводи Агенција за
приватизацију уз сагласност Фонда
 да се извештај о процени капитала субјекта приватизације са капиталом Фонда, доставља
Фонду на изјашњење и сагласност
 да се одлука о реструктуирању субјекта привтизације са капиталом Фонда, доноси уз
сагласност Фонда
 да се средства остварена продајом капитала и имовине Фонда уплаћују на рачун Фонда
 да РФ ПИО у Акционарском фонду има свог представника.
 да Акционарски фонд врши продају акција Фонда уз претходну сагласност Фонда
Округли сто
104
Стратегија управљања имовином РФ ПИО

Након што Полазне основе за реструктуирање Фонда буду организационо спроведене у дело
путем организовања посебне стручне службе за имовину Фонда, односно Дирекције за управљање
имовином Фонда, Фонд ће у потпуности преузети управљање својом имовином која је изражена у
уделима капитала и акцијама субјеката приватизације.
2. ЗАКОН О ПРАВУ НА БЕСПЛАТНЕ АКЦИЈЕ И НОВЧАНУ НАКНАДУ
КОЈУ ГРАЂАНИ ОСТВАРУЈУ У ПОСТУПКУ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ
У делу у коме је навођена ПОТЕНЦИЈАЛНА имовина РФ ПИО, истакнуто је да одрживост
пензијског система у Републици Србији зависи и од спремности државе да помогне реформу пензијског
система, зато што је деценијама РФ ПИО био резервни буџет Републике Србије из кога су поред
капиталних објеката и инфраструктуре, финансиране делатности које не спадају у корпус права из
пензијског и инвалидског осигуарања.
Имајући у виду напред наведено неопходно је:
1. Покренути иницијативу за измену постојећег Закона о праву на бесплатне акције и
новчану накнаду коју грађани остварују у поступку приватизације, у делу који се односу на
јавна комунална предузећа, где је Фонд имао улагања (члан 10в Закона), као што су јавна
комунална предузећа, односно водна предузећа чију изградњу је финансирао Фонд.
Наведеном изменом би се утврдио удео Фонда у капиталу таквих комуналних предузећа.
2. Уколико настојања Фонда остану безуспешна, покренути судске поступке за
утврђење права својине на непокретностима јавних комуналних предузећа и њихове
водоводне и канализационе мреже које је Фонд градио својим средствима. Ово би се учинило
тужбама за утврђење права својине или сусвојине на непокретностима таквих предузећа.
3. Покренути иницијативу за уношење дела државне имовине у портфолио РФ ПИО у
току поступка реструктуирања јавних комуналних предузећа у државном власништву, кроз
корпоративизацију, претварањем у акционарска друштва, чији би део капитала био
распоређен у преференцијалне акције Фонда.
Истовремено са иницијативом за уношење дела државне имовине јавних и комуналних
предузећа у државном власништву кроз преференцијалне акције у портфолио Фонда, додатно
размотрити могућност покретања иницијативе за успостављање градске ренте у корист
Фонда, где би Фонд, поред локалних самоуправа убирао сталне приходе из новооснованих
земљишних фондова, по основу заузећа градског грађевинског земљишта, тј. партиципацијом
у приходима од пореза на имовину.
3. ЗАКОН О БУЏЕТСКОМ СИСТЕМУ
Једна од основних препрека за капитализацију Фонда и стицање прихода по основу ствари на
којима Фонд остварује право својине јесте Закон о буџетском систему који доприносе сврстава у ред јавних
прихода, изједначавајући их са порезима.
Дефинишући на такав начин доприносе, Закон о буџетском систем дефинише на исти начин и
приходе које Фонд остварује у вршењу свог права својине, намећући му ограничења у вршењу тог права.
Као што је то напред наведено, власник ствари не може бити ограничен у вршењу свог права, што
подразумева да не може бити ограничен ни код плодоуживања ствари из којих власник остварује приходе,
као што је то у конкретном случају реч, где је поменутим Законом, Фонд иако власник ствари, ограничен у
вршењу свог права плодоуживања од ствари које поседује у својини.
Имајући у виду напред наведено неопходно је:
 покренути иницијативу за измену Закона о буџетском систему, предлогом измена и
допуна Закона о буџетском систему, где приходи Фонда не би били дефинисани као јавни
приход.
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
105
Стратегија управљања имовином РФ ПИО

4 ЗАКОН О ПЕНЗИЈСКОМ И ИНВАЛИДСКОМ ОСИГУРАЊУ
Иако Закон о пензијском и инвалидском осигурању у чл. 169. прецизира приходе Фонда наводећи и
приходе Фонда од имовине, у тексту Закона је остала правна празнина у погледу шта све чини имовину
Фонда и на који начин се управља њоме.
С обзиром да је у међувремену Народна скупштина Републике Србије донела Закон о јавној
својини, прецизирајући да ствари у својини Фонда нису стври у државном власништву, нити представљају
јавну својину, Закон о пензијском и инвалидском осигурању мора претрпети одговарајуће измене у
погледу имовине Фонда.
Полазним основама за реструктуирање Фонда, Радна група Управног одбора Фонда је већ
покренула иницијативу за покретање поступка за измену и допуну Закона о пензијском и инвалидском
осигурању допуњавањем Закона посебним поглављем о имовини Фонда, али до ових измена и допуна још
није дошло.
Обзиром да је Фонд у међувремену постао власник капиталне имовине на основу правоснажних
судских пресуда, као и да се очекује увећање имовине Фонда новим капиталним објектима, нужно је
одмах предузети следеће радње:
 Покренути иницијативу за доношење Закона о изменама и допунама Закона о
пензијском и инвалидском осигурању који би се допунио посебним поглављем које дефинише
имовину Фонда. Ово поглавље би гласило:
ИМОВИНА ФОНДА
Члан _____
Имовину Фонда чине ствари, права, акције, удели, новац и д руге х артије о д в редности, као и о стала
средства на којима Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање има право својине, као и
ствари, покретне и непокретне, права, акције, удели, новац и друге хартије од вредности, као и остала
средства на којима су правни претходници Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање имали
право располагања и коришћења, односно право својине.
Имовину Фонда чине и акције и удели који су припали Фонду у поступку својинске и управљачке
трансформације привреде.
Имовину Фонда чине и непокретности чију изградњу је финансирао Фонд или његови правни претходници,
у складу са програмима и одлукама о превенцији инвалидности и рехабилитацији радника, програмима
заштите на раду, програмима превенције од ширења заразних болести, програмима здравствене заштите
радника, програмима побољшања стандарда пензонера, као и других програма на основу којих је Фонд
издвајао своја средства за финансирање других корисника.
Члан _____
Фонд је обавезан да савесно и одговорно управља имовином у најбољем интересу корисника права, тако
што поред послова из члана _____ овог закона:
1.) води евиденцију и сачињава финансијске извештаје о имовини, укључујући и годишњу тржишну
процењену вредност имовине Фонда,
2.) евидентира све приходе имовине Фонда на посебном рачуну.
Члан _____
Фонд има право у правном промету склапати уговоре и обављати друге послове, у складу са законом и
Статутом Фонда.
Фонд у правном промету има неограничену правну и пословну способност, те може у правном промету
стицати права и преузимати обавезе. За обавезе преузете у правном промету Фонд одговара целокупном
својом имовином.
Округли сто
106
Стратегија управљања имовином РФ ПИО

Члан _____
У циљу заштите и управљања имовином Фонда, Управни одбор РФ ПИО оснива одлуком Дирекцију за
имовину Фонда која води јединствену евиденцију о непокретностима Фонда и збирну евиденцију
покретних ствари по врсти и вредности.
Дирекција за имовину Фонда обавља стручне послове који се односе на прибављање, отуђење, давање на
коришћење, односно у закуп непокретности у својини Фонда, спровођење мера заштите имовине Фонда
путем надзора, управљање средствима у својини Фонда, евиденцију станова и вршење надзора над
конкурсима за доделу станова и кредита корисницима пензија, као и контролу откупа станова у
власништву Фонда, укњижбу својине Фонда на непокретностима, старање о наплати закупнине, као и
друге послове прописаане статутом Фонда
У прелазном периоду до оснивања Дирекције за имовину Фонда, послове Дирекције из претходног става
обављаће Стручна служба Фонда за имовину Фонда, као посебна организациона јединица
Ч лан_____
Управни одбор РФ ПИО својом одлуком основаће Комитет за инвестиције Фонда, који ће чинити
представници свих асоцијација које су заступљене у Управном одбору Фонда, директор Фонда, директор
Дирекције за имовину Фонда, финансијски и други експерти.
Статутом Фонда ближе ће се одредити избор, надлежности и одговорност Комитета за инвестиције Фонда.
Комитет за инвестиције Фонда ће план инвестиција и располагања имовином Фонда најмање једном
годишње достављати Министарству финансија Републике Србије на давање мишљења у циљу одржања
макроекономске стабилности фискалног система Републике Србије.
IV УПРАВЉАЊЕ ИМОВИНОМ ФОНДА
Предложеним изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању, у поглављу
које се односи на имовину Фонда, предложено је формирање нових органа чији је основни задатак
старање о имовини Фонда, њено очување и увећање.
Фонд у досадашњем периоду, ни организационо ни стручно, није био оспособљен за обављање
послова који се односе на управљање имовином.
Инертност, недостатак одговорности и незаинтересованост за имовину Фонда, условили су да
Фонд од своје имовине убира само минималне приходе, да нема иницијативу у погледу измене закона или
уредби чијом применом трпи штету, односно да је старање о имовини Фонда, сведено на иницијативу
појединаца или представника Управног одбора Фонда.
Због свега наведеног неопходно је формирање Дирекције за имовину Фонда, коју би основао
Управни одбор РФ ПИО, а која би професионално обављала све послове из делокруга управљања
имовином Фонда.
До оснивања Дирекције за имовину Фонда, неопходно је да у прелазном периоду послове из
надлежности Дирекције врши посебна служба, односно Сектор за имовину Фонда, који ће организационо,
технички и стручно бити посебно оспособљен и надлежан за ту врсту послова.
Формирањем Стручне службе за имовину Фонда, а касније, када обим послова око имовине
нарасте, и Дирекције за имовину Фонда, успоставиће се извршни орган управљања са основним задатком
да окупи лица се потребним стручним знањем и богатим радним искуством у пословима непосредног
управљања над покретном и непокретном имовином, акцијама, уделима и другим средствима Фонда у
циљу максимизације прихода од целокупне имовине Фонда.
Задатак горенаведених органа (служби) биће да се свакодневно старају о свим облицима имовине
Фонда, да воде уредну евиденцију о комплетној имовини, да у најкраћем року и уз највећу могућу
успешност решавају сва правна и административнотехничка питања у погледу имовине Фонда,
припремају документацију и остварују контакте са потенцијалним суинвеститорима у имовину Фонда у
циљу повећања прихода од имовине Фонда, да Комитету за инвестиције РФ ПИО достављају сву неопходну
документацију и анализе неопходне за доношење стратешких одлука о питањима имовине Фонда, да
сходно начелима ефикасног менаџерског управљања одговарају за сву штету насталу нечињењем или
немаром у извршавању послова из делокруга управљања имовином Фонда, да Комитету за инвестиције,
Управном одбору Фонда и Директору РФ ПИО достављају извештаје о свом раду у роковима назначеним од
стране ових органа управљања РФ ПИО.
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
107
Стратегија управљања имовином РФ ПИО

Предложеним изменама Закона о пензијском и инвалидском осигурању предвиђено је и оснивање
посебног Комитета за инвестиције, који би као тело Управног одбора Фонда доносио одлуке о
капиталним инвестицијама Фонда, стратешким партнерствима, пласману капитала Фонда и другим
облицима сарадње са заинтересованим партнерима и инвеститорима у циљу увећања прихода од имовине
Фонда.
Комитет за инвестиције чинили би по један представник сваке организације из састава Управног
одбора Фонда, руководилац Стручне службе за имовину Фонда (касније Дирекције за имовину Фонда) и
најмање два независна финансијска експерта (портфолио менаџера) са богатом професионалном
биографијом. Директор Фонда би, такође, био стално укључен у рад Комитета за инвестиције, а по
потреби у његовом раду би учествовали и експерти из области бањског туризма и други стручни
консултанти за улагања, имовину, итд.
Комитет за инвестиције би своје предлоге достављао Управном одбору РФ ПИО на изјашњавање и
потврду, а након донесених одлука од стране УО РФ ПИО, Комитет би вршио надзор над радом Стручне
службе за имовину Фонда (касније Дирекције за имовину Фонда) у спровођењу донесених одлука.
Комитет за инвестиције би, у циљу одрживог и ефикасног управљања имовином Фонда, имао и
следеће надлежности:
 да у сарадњи са Стручном службом за имовину Фонда (касније Дирекцијом за имовину Фонда)
изради студију (стратегију) за управљање сваком специјалном болницом, односно бањским капацитетом,
здравственим центром и свим другим облицима имовине у циљу ефикасног управљања, за шта по потреби
може ангажовати и спољне експерте и консултанте
 да уз сагласност УО РФ ПИО сазива и припрема инвеститорске конференције од стране РФ ПИО
за окупљање заинтересованих стратешких партнера у циљу финансирања изградње, доградње,
адаптације, надзиђивања, преуређења, повећања капацитета постојећих специјалних болница и бањских
лечилишта и подизања квалитета њихових услуга на ниво савремених бањских лечилишта у Европи, с тим
да Фонд задржава право својине у постојећим непокретностима који је изражен у неновчаном капиталу за
сваку специјалну болницу, односно бањско лечилиште, здравствени центар и другу непокретну имовину
 на основу евиденције о хартијама од вредности, стању акција и удела које Фонд поседује у
власништву, предлаже Управном одбору Фонда конкретне одлуке о њиховом пласману, трговини,
куповини или продаји
 да УО РФ ПИО предлаже и све друге мере и активности које имају ѕа циљ очување имовине РФ
ПИО и дугорочно увећање прихода од исте
КРАТКОРОЧНИ ЦИЉЕВИ
Успостављањем Комитета за инвестиције и Стручне службе за имовину Фонда (касније Дирекције
за имовину Фонда) створили би се управљачки, стручни и административнотехнички капацитети за
реализацију краткорочних циљева:
 утврђивање целокупне имовине РФ ПИО и њене реалне тржишне вредности
 решавање свих спорних правних питања око имовине РФ ПИО
 стварање административнотехничких предуслова за инвестиције у имовину РФ ПИО
 ефикасно решавање питања текућег одржавања и газдовања имовином РФ ПИО
ДУГОРОЧНИ ЦИЉЕВИ
Истрајан, темељан и одговоран рад Комитета за инвестиције и Стручне службе за имовину Фонда
(касније Дирекције за имовину Фонда), дугорочно посматрано, треба да доведе до следећих резултата:
 повећање прихода од имовине РФ ПИО
 смањење дефицита средстава за исплату пензија корисницима РФ ПИО
 обезбеђивање дугорочне одрживости пензијског система у РС за будуће генерације
 повећање квалитета здравствене и хотелске услуге намењене пензионерима и
осталим корисницима у бањским лечилиштима и РХ центрима РФ ПИО
 развој бањског и здравственог туризма и повећање запослености у Реп. Србији
Округли сто
108
Фискални савет Србије
Анализа предлога Радне групе Управног одбора за
реструктурирање ПИО фонда
Фискални савет оцењује да предлог мера радне групе за
реструктурирање ПИО фонда не би допринео стабилизацији пензијског
система нити система јавних финансија Републике Србије. Радна група
за реструктурирање ПИО фонда своје препоруке базира на нереалној и
неадекватној премиси да је ПИО фонд могуће посматрати изоловано
од остатка фискалног система. Отуда се највећи број препорука
Радне групе односи на измештање не-пензијских расхода из ПИО фонда
у буџет Републике, чиме се не поправља фискална позиција државе
већ се само формално дефицит премешта са једног места на друго.
Такође, Фискални савет процењује да капитализација ПИО фонда не
би био економски рационалан нити изводљив реформски правац услед
недостатка капитала и негативних искустава државних пензијских
фондова у другим земљама у развоју. Имајући у виду да су грађани
Републике истовремено и порески обвезници и обвезници обавезног
пензијско-инвалидског осигурања, са становишта грађана не постоји
суштинска разлика да ли спорном имовином ПИО Фонда, попут
рехабилитационих центара или бањских лечилишта, управља ПИО
фонд или Република Србија. Отуда је ради општег интереса неопходно
да у што скоријем периоду Република Србија и ПИО Фонд усагласе
оптималан приступ за унапређење управљања и коришћења спорних
капацитета. То и произилази из правног и еконономског система
Републике Србије, а нарочито узимајући у обзир намеру ПИО Фонда да
изграђени објекти очувају своју првобитну намену, како имовина не би
додатно пропадала током дугачких судских процеса чији исходи нису од
суштинске важности за грађане Србије.
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
109
Републички Фонд за пензијско и инвалидско осигурање је
22.11.2013. године доставио Фискалном савету документ „Мере за
побољшање структуре финансирања пензијског и инвалидског
осигурања Србије“. Предметни документ је израдила Радна група
Управног одбора за реструктурирање ПИО Фонда. Предложене су две
врсте мера за унапређење одрживости пензијског система Србије: 1)
измештање не-пензијских расхода из ПИО Фонда у буџет Републике
и 2) унапређење управљања имовином ПИО Фонда1. Фискални савет
сматра да предложене мере не би допринеле одрживости пензијског
система Србије нити би унапредиле укупну фискалну позицију државе.
Измештање не-пензијских расхода из ПИО фонда у републички
буџет би само формално пребацило фискални дефицит из једног
сектора опште државе у други, без ефеката на укупну фискалну
позицију државе. Јавни пензијски систем у Србији, као и у већини
Европских држава, блиско је и нераскидиво повезан са остатком
фискалног система. Кључни елемент ове везе је државна гаранција за
исплату пензија по основу које републички буџет пребацује сваке године
по неколико стотина милијарди динара недостајућих средстава ПИО
Фонду. Услед блиске интегрисаности пензијског и остатка фискалног
система, формални дефицит ПИО Фонда не представља релевантну
меру нити индикатор одрживости пензијског система. Фискални савет,
као и друге релевантне институције, одрживост пензијског система
Србије анализирају на основу укупних расхода за (нето) пензије у односу
на могућности домаће привреде. Измештање не-пензијских расхода из
ПИО Фонда у републички буџет би само значило формално смањење
дефицита ПИО Фонда, док би параметри од суштинске важности за
фискалну одрживост, као што су укупни расходи за пензије и укупни
дефицит на нивоу опште државе – остали непромењени. При томе,
потребно је напоменути да услед различитих оперативних погодности
или наслеђених околности не-пензијски расходи постоје у оквиру
1 Предлаже се пренос следећих финансијских обавеза са ПИО фонда на буџет Републике Србије:
доприноси за здравствену заштиту пензионера, накнаде за туђу негу и заштиту, телесно оштећење, накнаде
из инвалидскох осигурања, обавезе финансиња пензија по посебним прописима као и обавезе финансирања
пољопривредних и војних осигураника.
Округли сто
110
пензијских фондова и у другим државама. Тако се на пример исплата
туђе неге и заштите или накнаде за телесна оштећења обавља кроз
пензијске фондове већине бивших југословенских република, док се
исплата доприноса за здравствено осигурање пензијских осигураника
такође обавља кроз државни пензијски фонд и у другим европским
државама, попут Немачке.
Евентуална капитализација ПИО Фонда не представља реалистичан
нити економски рационалан реформски правац. Неколицина
развијених земаља, попут Сједињених Држава, Канаде, Шведске или
Норвешке је током 80-их и 90-их година прошлог века отпочела са
делимичном капитализацијом државног пензијског система како би
предупредила негативне фискалне ефекте демографског старења и
пензионисања тзв. baby-boom генерација у периоду 2010-2030. године.
Међутим, Србија је закаснила са евентуалном капитализацијом ПИО
Фонда с обзиром на то да овај процес траје неколико деценија а прве
baby-boom генерација су у Србији већ кренуле да се пензионишу.
Додатно, процес капитализације захтева огромна средства у висини од
неколико десетина милијарди евра, које Србија нема на располагању2.
На крају, важно је напоменути да су, за разлику од поменутих развијених
земаља, искуства транзиционих земаља у развоју попут Србије са
капитализацијом државних пензијских фондова – изразито негативна.
Услед слабог квалитета управљања јавним средствима реални приноси
државних пензијских фондова код земаља у развоју су веома ниски,
па чак и негативни услед честих злоупотреба. Чак и у хипотетичком
сценарију када би се капитализованим средствима у Србији квалитетно
управљало као што је случај у најразвијенијим земљама, реалне стопе
приносе би износиле 3 до 4% годишње - колико остварују најуспешнији
фондови у Канади и Норвешкој. Будући да се Република Србија
задужује по реалним каматним стопама од преко 5% годишње, јасно
је да евентуална капитализација ПИО Фонда представња економски
2 Уколико (оптимистично) претпоставимо да би капитализована средства ПИО Фонда остваривала
реалне приносе (у еврима) од 3% годишње, као и да се сви не-пензијски расходи изместе из ПИО Фонда
у буџет Републике у складу са препорукама Радне групе за реструктурирање ПИО Фонда – неопходна
средства за капитализацију ПИО Фонда и његову независност од републичког буџета би требало да износе
преко 40 милијарди евра у 2013. години. Ради се о износу средства који је више него дупло већи од укупног
јавног дуга Републике Србије, односно преко 120% БДП.
РЕФОРМА ПЕНЗИОНОГ СИСТЕМА И ИМОВИНА ФОНДА ПИО
111
инфериоран подухват у односу на алтернативну могућност (превремене)
отплате јавног дуга. У овом контексту, Фискални савет не подржава
предлоге Радне групе за већу самосталност Фонда у руковођењу
средствима и изопштавање ПИО Фонда из буџетског система Србије3.
Грађани Србије су истовремено и порески обвезници и обвезници
обавезног пензијско-инвалидског осигурања тако да је са становишта
добробити грађана кључно да се овом имовином ефикасно управља,
без обзира да ли је формални титулар ПИО Фонд или Република
Србија. Државни пензијски системи у већини Европских земаља,
укључујући Србију, иницијално су делимично улагали средства својих
осигураника у капиталне пројекте и грађевине. Након другог светског
рата већина европских држава прелази доминантно или искључиво на
текуће (Pay-as-you-go) финансирање. Као што смо раније напоменули,
капитализација ПИО Фонда би захтевала средства у висини од неколико
десетина милијарди евра – што је многоструко више од вредности
некретнина које се наводе у документу Радне групе за реструктурирање
ПИО Фонда. Без обзира да ли ће са правног становишта формални
титулар наведених некретнина, рехабилитационих центара и болничких
бања бити ПИО Фонд или Република Србија, статус ових некретнина
неће осетније утицати на одрживост пензијског система Србије4. Са
становишта добробити грађана кључно је да се унапреди ефикасност
унаправљања јавном имовином. Отуда је у јавном интересу да у што
краћем периоду ПИО Фонд и Влада Републике Србије усвоје заједничку
стратешку платформу за унапређење ефикасности управљања
предметном имовином да не би додатно пропадала током дугих судских
спорова око утврђивања формалног титулара, чији епилог у сваком
случају неће суштински утицати на добробит грађана Србије.
3 У хипотетичком случају изопштавања ПИО Фонда из буџетског система Србије, неизоставно
би требало да дође до укидања државних гаранција за исплату пензија. Овај сценарио би у великој мери
допринео стабилизацији фискалног система али би терет поднели пензионери чија би се примања смањила
за преко 30%. Отуда Фискални савет не сматра реалним опцију одвајања пензијског система од остатка
буџетског система Републике Србије.
4 Одрживост пензијског система Србије се може унапредити само одлучним параметарским
реформама пензијског система, у складу са добром реформском праксом коју спроводе остале Европске
државе. За више детаља око неопходних пензијских реформи у наредном периоду видети студију Фискалног
савета „Предлог мера фискалне консолидације 2012-2016. године“, мај 2012. године.
Округли сто
112