ПРОГРАМ УСПС

                                          

П Р О Г Р А М

 

УДРУЖЕЊА СИНДИКАТА ПЕНЗИОНЕРА СРБИЈЕ

I

 УВОД

УДРУЖЕЊЕ* СИНДИКАТА ПЕНЗИОНЕРА СРБИЈЕ - КО СМО МИ?

           

          У време припрема за оснивање Удружења синдиката пензионера Србије ( у даљем тексту Синдикат пензионера Србије) неки су се питали:„Зашто пензионисани  радници оснивају свој синдикат, „погрешно мислећи да синдикат треба да оснивају само они који су у радном односу.

           Постоји више разлога за оснивање Синдиката пензионера Србије.

Социјална структура синдикалног чланства важна је одредница синдикалног идентитета. Број чланова синдиката је важна одредница синдикалне моћи. Процеси десиндикализације указију на урушавање и слабљење и постепено нестајање синдиката.Ти процеси су потпомогнути и имају пуну подршку власника капитала. Радници, радничка класа, организације које су на страни „света рада“ - ћуте и чекају да се чудо деси!

Досадашња оријентација у организовању синдиката искључиво на запослене раднике у тзв. реалном сектору је на издисају у мери у којој је сам реални сектор на издисају. Оријентација, на запослене раднике у тзв. јавном сектору је дугорочно такође на издисају. Приватизација јавног сектора, односно његова континуирана редукција истовремено редукује социјалну базу синдиката. Ова два процеса, нестајање реалног сектора и приватизација јавног сектора, праћена су сузбијањем слободе синдикалног организовања у приватним фирмама.

            Процес индивидуализације које је неолиберални капитализам убрзао и максимално проширио, такође спада у структурни узрок десиндикализације јер у основи демотивише раднике и одбија их од синдиката.

            На питање ко су данас радници, ми сматрамо да су то запослени на не одређено и одређено време. Али су радници и они који су изван радног односа који раде на привременим и повременим пословима, преко уговора о раду, о волонтерском раду, који раде на лизинг, који раде на црно и сивој економији сезонски радници, надничари и др. Поготову су то пољопривредници. Радници су и они који су били у радном односу па су данас незапослени а и они који никад нису били у радном односу али желе да раде дакле незапослени који траже посао. А шта је са пензионерима да ли су они престали да буду радници одласком у пензију. Не постоји занимање“пензионер“ али постоји пензионисани ливац, пензионисани полицајац, социолог итд.итд. Дакле они су пензионисани радници. Сви ови радници имају право на синдикално организовање. Синдикати морају бити организације радничке класе у целини а не само запослених.

__________________________________

* у даљем тексту Синдикат пензионера

                                                 

 

 Синдикат је у основи класна организација, организација радничке класе. Дакле, организација садашњих радника, организација пензионисаних радника и организација будућих радника. Када синдикати забораве „бивше“ раднике и „будуће“ раднике, забораве све! Није овде реч само о следу неких западноевропских добрих искустава (у Данској готово свако може бити члан синдиката, у Белгији је већина незапослених у чланству синдиката, у Холандији трећина незапослених је у чланству синдиката...). У питању је опстанак синдиката у условима опште економијом наметнуте индивидуализације и све видљивијег краха солидарности. У таквим условима синдикати могу опстати само на „троношцу“ садашњих запослених радника, „бивших“, тј. пензионисаних радника и „будућих“ тј. незапослених радника.    

   Ако социјално утемељење синдиката видимо у раније поменутом „троношцу“, јавља се следеће питање: Да ли су интереси запослених радника различити од интереса пензионисаних радника и интереса незапослених радника? Уосталом да ли су незапослени радници, радници или су престали да буду радници зато што су отпуштени или зато што још нису дошли до првог посла.

Због тога се Синдикат пензионера залаже да се измени одредба у Закону о раду по којој се даје могућност синдикалног организовања само запослених радника.

            Реч синдикат потиче од старогрчке речи "синдикос" која значи "заштитник", "бранитељ", односно "адвокат". С обзиром да у Србији више нико не штити пензионере ни њихова стечена права, ни Савез пензионера као друштвена организација, нити ПУПС као политичка странка, али ни друге партије које у својим програмима говоре о пензионерима - логично је било да се формира Синдикат пензионера, који ће на себе преузети заштиту пензионера  и старијих лица у најширем смислу.

            Јер, пензионисаним радницима, као и осталим старијим лицима странке и партије се обраћају само у предизборним кампањама, обећавајући "куле и градове" после којих никога више није брига за најстарију популацију.

            Дакле, Синдикат пензионера Србије формиран је зато што је био неопходан, а то је урађено по угледу на многе синдикалне централе у европским земљама које  у свом саставу имају и синдикате пензионера.

            Нажалост, због мањкавости Закона о раду Синдикат пензионера је уместо Министарства за рад и социјалну политику, регистровани у АПР-у као Удружење синдиката пензионера Србије.

            Убрзо по оснивању, УСПС је постао колективни члан Савеза самосталних синдиката Србије, члан Регионалног удружења синдиката пензионера, кога сачињавају сличне организације из бивших југословенских република, а чије окупљање подржава и помаже и чији је члан италијански Синдикат пензионера ЦГИЛ. У Будимпешти је 13. маја 2015. године Синдикат пензионера Србије примљен за редовног члана Европске федерације синдиката пензионера и старијих лица (ФЕРПА).

            Основни задатак нашег Синдиката је заштита и побољшање економских, социјалних и материјалних  права, потреба и унапређење права из области инвалидско пензијског и здравственог осигурања пензионера, социјалног старања, социјалне адаптације, интеграције пензионера и борби против свих облика старосне дискриминације.

            С обзиром да је материјални и социјални положај пензионера данас на веома ниском нивоу, са тенденцијом даљег погоршања, па уколико се настави оваква политика према најстаријој популацији, може се очекивати да ће пензије бити све мање и уједначеније, до нивоа уравниловке и социјалне категорије.   

                                                                                                                          

            Због тога ће Синдикат пензионера предузимати све неопходне активности ради предлагања и доношења мера за побољшање материјалног и социјалног положаја пензионера, и старијих лица успостављање одрживог система пензијско-инвалидског осигурања и доношење новог Закона о пензијском и инвалидском осигурању у Србији.

            Дакле Синдикат пензионера је самостална, нестраначка,независна непрофитна организација која се не бори за освајање власти,али која има свој однос према политици у оној мери уколико се политика бави пензионерима и старијим лицима. Похвалићемо оно што сматрамо да је добро, али ћемо се најоштрије супростављати оним мерама Владе за које будемо оценили да наносе штету најстаријој популацији. Синдикат пензионера окупља чланове без обзира на синдикалну, страначку, националну или верску припадност.

            У програмском документу који следи изложили смо своје ставове и циљеве за које ћемо се борити и залагати у различитим областима, било да су у питању пензије и систем пензионо-инвалидског осигурања, социјална, здравствена и пореска политика, проблеми у области становања пензионера, али и у области економских односа и даљег развоја Србије, запошљавања као и односима са синдикалним централама, јер све то на крају крајева утиче посредно или непосредно и на друштвени и материјални положај пензионера.

            Волонтерски рад као и структура кадрова који су окупљени око нашег Синдиката пензионера гарантују да заједно са свим индивидуалним и колективним члановима Синдикат пензионера може да буде значајан чинилац у решавању многих питања која се односе на пензионере и старија лица.       

    

2. ЕКОНОМСКО-СОЦИЈАЛНИ ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ СИНДИКАТА ПЕНЗИОНЕРА

           

        Синдикат пензионера Србије у циљу мобилизације чланства и остваривања свог јавног друштвеног утицаја, дефинише своје програмске циљеве у сектору економских односа и развоја Републике Србије.

 

1.    Ефикасан и одржив економски и привредни систем

Вишегодишње реформе привредног система  на принципима глобалног либерализма уз дерегулацију, либерализацију и приватизацију државне имовине нису дале очекиване резултате. Поменути процеси популарно названи Транзиција, условили су повећање задужености, незапосленост сиромаштво и неједнакост.

Систем социјалистичке робне привреде је разорен и успостављен нео либерални у којем преовлађује корупција и правна и социјална несигурност.

Систем економских односа генерише кризу успорен економски раст и рецесију. Економски опоравак и раст стандарда становништва се ни теоријски не назире.

Наше залагање у овој области биће јачање социјалне државе са елементима солидарности, колективних права радника на принципима међународних стандарда, регулаторних мера у стабилизаторном сектору, који се не заснивају на смањењу социјалних издатака и апсолутној заштити капитала и финансијских организација.

Расподела ГДП-а мора бити праведнија и у корист радника, како би се заштитио и праведно вредновао, људски капитал. Држава мора да контролише тржишта у областима у којима тржиште функционише ригидно, и немају утицаја понуда и тражња на стабилност и економски раст. Подржавамо јачање јавног сектора и стимулативну и социјално праведну пореску и монетарну политику. У свему овоме улога државе је незаменљива.

Транзициона штета коју су донеле досадашње реформе може се значајно поправити успостављањем радничког акционарства.

 

За нас су радничко акционарство и задругарство системска решења која могу да повећају запосленост и привредни раст. Зато ћемо се залагати за измене Закона о Привредним друштвима и Закона о приватизацији који треба да отвара могућност увођења радничког акционарства. Ове видове власничке трансформације треба системски ојачати и вратити поверење у колективизам и ортачко пословање.

Реформским законима омогућити приватизацију капитала тако да запослени и менаџмент могу да учествују у приватизацији друштвене,јавне и привате својине. Такве облике својине треба посебно стимулисати и подстицати повољним кредитима и дугогодишњим рентирањем радницима. Предузетништво се не може развијати једино на приватној својини и приватном ризику. Афирмисати и законом уредити мешовиту својину, колективно-приватну друштвено-приватна својина. Баш онако како се јавно заговара и дефинише јавно-приватна својина и објашњава њена власничка логичност и економска ефикасност

2.Ефикасна, функционална и фискално стабилна државна администрација која обезбеђује правну и социјалну сигурност грађана

У дневној политици данас се користи термин Фискална консолидација. Она представља усклађивање јавне потрошње са приходима у буџету. При чему величина буџета не сме да угрози позитивно пословање реалног сектора. Ми овај циљ видимо као услов свакојаке стабилности, личне, корпоративне, материјалне, имовинске и безбедносне.                                                                     

У овој области држава обликује саму себе. На овим питањима се одређује карактер друштва и привредног Система.

3. Изградња законодавне и аутономне регулативе којом се успоставља економска демократија, партнерска сарадња, грађанско друштво и социјални дијалог.

Укинули смо у транзицији све вредности социјалистичке робне привреде.

Радници и менаџмент су се прогласили  неспособним да управљају привредним друштвима, прихватили су оцену јавности да су неодговорни у подели и распоређивању добити. Радници су прихватили догму да ће им бити боље ако постану најамници. Свега смо се одрекли и лошег и доброг. Нама је овладала догма капитализма и ефикасности капитала.

Како исправити заблуду?

Не новом терминологијом попут Друштвено одговорног пословања или социјалног предузетништва, дуалног образовања и др. већ конкретном акцијом коју грађани разумеју уз сво лингвистичко помодарство.

У центру економских збивања мора бити човек, радник, са својим моралним и етичким вредностима. Потребна нам је нова регулативе која ће уравнотежити похлепу и моћ капитала и потребу човека, радника, најамника.

То ћемо тражити од државе која је дужна да подстиче изградњу поменутих односа.

4. Сиромаштво и повећање неједнакости су последица либерализације тржишта и дерегулације државе.

            Систем расподеле је у либералном систему постао неправедан до бола. Похлепа и корупција су поништили сваки смисао за социјално праведном расподелом дохотка. Зараде немају мотивациони карактер а социјални су одавно погубиле.

Наш циљ је да држава преузме одговорност и регулише односе у расподели тако што ће афирмисати и заштити колективне уговоре и тарифне системе који рад чине мерљивим и зараде праведним. Залажемо се за утврђивање цене рада као јединице мере за послове најниже сложености која у односу на корпу потреба представља социјални минимум. Новим законом о раду који регулише радне односе на принципима радног права који је заснован на домаћем и међународном праву уредити односе који штите капитал и људски рад равноправно и недвосмислено.

 

 

 

Законом о социјалном партнерству и колективном преговарању уредити правила социјалног дијалога, синдикалног организовања и организовање друштва капитала. Нема социјалног мира без уређеног социјалног партнерства. За изградњу ове регулативе највећа одговорност је  на Држави.

5. Конфликтност и нестабилност тржишне привреде у капиталистичким привредама је системска последица. Конфликт између рада и капитала је природни однос у свим моделима капиталистичких система.

Због тога се залажемо за успостављање и развој институција социјалног дијалога. Савета на регионалном нивоу, Савета запослених у предузећима, безусловног права на синдикално органозовање, и других облика партиципације у управљању предузећима.

6. Здравствена заштита за све а нарочито за децу И старе мора бити потпуна и бесплатна .

            Овде је реч о цивилизацојској тековини. Друштво које не може да обезбеди овај вид заштите не заслужује да постоји.

7. Морамо се изборити уз позив за општу солидарност да се пензиона права и основни принципи на којима се успоставља пензиони систем регулишу Уставом Републике Србије.

Право на пензију је право из рада. То није начелно и немерљиво право, већ конкретно материјално право монетарно квантификовано. Монетарна квантификација може бити реално промењена услед монетарних промена али номинална вредност је неотуђива.

            Пензиони фонд статусно дефинисати као самосталну и аутономну финансијску институцију која се не сме приватизовати а управљање фондом поверити држави, запосленима и корисницима средстава фонда, пензионерима.

8. Залагаћемо се за индиректно и директно учешће у законодавној и извршној власти.

Законодавним иницијативама преко политичких партија и учешћем у раду државних институција преко цивилног сектора пре свега у фондовима здравствене заштите и пензионог осигурања као и у институцијама социјалног партнерства.(Савети,комисије,одбори и др.)

 

3. ПЕНЗИЈЕ И СИСТЕМ ПЕНЗИОНО-ИНВАЛИДСКОГ ОСИГУРАЊА

 

            Материјални и социјални положај пензионера је у Србији на веома ниском нивоу, са тенденцијом даљег погоршања. Уколико се настави оваква политика према пензионерској популацији, можемо очекивати да ће пензије бити све ниже, до нивоа уравниловке и свођења на ниво социјалне категорије.

            Мора се имати у виду да ову осетљиву популацију прате удружени фактори ризика, старост, сиромаштво,усамљеност. Висок је ризик од болести, повреда, изолованости. Око 300 000 старих, живе сами, које често прате дуготрајне неизлечиве болести, као и разни облици инвалидитета. Популацију изнад 60 година старости, редовно прати 2-4 болести. Не спровођењем Националне стратегије о старењу (2006-2015.год.) дозволили смо економско колективно насиље и понижење огромне популације старих.

            Синдикат пензионера Србије ће и у будуће тражити, залагати се и борити:

·         да се  стави ван снаге Закон о привременом уређивању начина исплате пензија (Закона о селективном смањењу пензија),  којим се супротно свим позитивним законским прописима, Уставу РС и међународним конвенцијама које је прихватила наша држава, драстично смањена лична, приватна права, и смањена стечена пензија;

 

·         да држава својим мерама обезбеди редовну и благовремену уплату доприноса за ПИО на примања стечена по свим основама, на сличан начин како је то било у време постојања Службе друштвеног књиговодства;

·         да се заустави пад просечних пензија у односу на просечне плате и да се врати на законом успостављени ниво да просечна пензија не буде мања од 60% од просечне плате ;

·         да се врати систем усклађивања пензија са порастом трошкова живота и са просечним платама два пута годишње;

                                                                                                                             

·         да се укину пенали за недостајуће године живота приликом одласка у пензију којима се смањују пензије за 20%. Да се одустане од покушаја принудног пензионисања у државној управи и др. службама, ради решавања проблема технолошких вишкова с једне стране, а са друге да се радницима трајно одузима до 20% пензије зато што су отерани у пензију пре прописаних могућности;                                                                                                            

·         да се преиспита начин повезивања радног стажа због неуплаћених доприноса, (рупе у радном стажу). Уплаћивањем доприноса за тај период на најнижу основицу како се сада ради из буџета, драстично и трајно се умањују пензије пензионерима који имају виши ниво стручне спреме. Барем би им требало омогућити да ту разлику сами надокнаде;

·         сматрамо да са повећањем година живота за одлазак у пензију треба скраћивати радну недељу (како то на пр.чини Француска, на 30 сати и неке друге земље),и не дозволити експлоатацију и преко радног времена које се не ограничава;                                                                  

·         ми се упорно залажемо да се Фонд ПИО растерети подмиривањем обавеза које су му наметнуте. У том циљу треба преиспитати обим и начин плаћања здравственог осигурања пензионера из Фонда ПИО. Здравствено осигурање уплаћивали су пензионери док су били у радном односу. Они тада нису користили здравствене услуге у већем обиму јер су били млади и здрави. Поставља се питање да ли и данас од својих пензија треба да у истом износу уплаћују за здравствено осигурање толика средства. Треба имати у виду да се од укупних средстава Фонда ПИО издваја око 10% за здравствено осигурање. Елиминацијом ових трошкова смањили би смо учешће пензија у БДП са скоро 14% на близу 10% што тражи и ММФ;

·         инвалидски пензионери који су је стекли на легалан начин су такође у тешкој материјалној и социјалној ситуацији. О њима Синдикат пензионера мора водити посебну бригу. Њима се мора обезбедити рехабилитација и доступније бањско и климатско лечење;

·         у контигенту најугроженијих пензионера којима Фонд ПИО финансира бањско лечење, треба водити рачуна да се повећа број инвалидских пензионера;

·         пољопривредници имају у просеку најниже пензије. То може бити подношљиво док су у могућности да сами нешто произведу на свом имању. Након тога постају осиромашени,усамљени и напуштени. Друштво се мора боље организовати и пружити помоћ овој категорији људи у руралним подручијима.

Залажемо се да се врати ранија законска могућност да сви чланови домаћинства који живе од пољопривреде буду осигурани а не само носилац домаћинства.

                                            ***********************

Систем пензиско-инвалидског осигурања је подржављен и урушен, тако да не постоји као самосталан систем.

 

 

Најпре су потрошена огромна средства ПИО, акумулирана у периоду када смо имали 1-ог пензионера на 4 и више запослених радника, затим је узурпиран део средстава који је по Закону о приватизацији, припадао пензионом Фонду, па је распродавана непокретна имовина (бање, одмаралишта, лечилишта и друго) да би и средства доприноса за ПИО претворен у буџетску ставку и директно уплаћиване у буџет.

Супротно Закону, јавна својина пензионог система је подржављена и коначно,избором већине представника Владе у Управном одбору ПИО и доношењем Правилника о располагању имовином Фонда, обезбеђена је мајоризација при одлучивању у Фонду о тим средствима.

 

Полазећи од потребе да се стање у области пензионо-инвалидског осигурања мора хитно мењати и успоставити одржив систем ПИО. Синдикат пензионера захтева од Владе Републике Србије:

·         Да хитно приступи изради новог Закона о пензиско-инвалидском осигурању и успостављању система ПИО, који би био одржив.

·         Евидентирати укупну до сада акумулирану имовину Фонда ПИО (покретну и непокретну имовину) и његову досадашњу расподелу и све што је могуће       вратити на управљање Фонду ПИО. Обавезати Фонд ПИО, да уз помоћ државних органа имовину стави у функцију остваривања добити, уз организовање компетентног менаџмента;

·         На основу утврђене или процењене вредности имовине која је улагана у изградњу бројних објеката у земљи, а које данас користе сви грађани (домови здравља, клинички центри, путеви, заштитне радионице итд.), донације, дотације не враћене позајмице бројним предузећима итд. обезбедити учешће Фонда ПИО у власништву јавних предузећа, грађевинском земљишту, градској ренти и другим фондовима на бази чега би се обезбедила додатна средства за потребе Фонда ПИО, а тиме растеретио буџет Републике и систем учинио одрживим

·         Зауставити сваку продају имовине изграђене средствима Фонда ПИО и у том циљу изменити Правилник Фонда о располагању имовином

·         Обезбедити да Управни одбор Републичког Фонда ПИО чине представници запослених-осигураника, пензионера и државе у равноправном односу. У том циљу, хитно изменити састав Управног одбора

Обезбедити да као орган Фонда ПИО, постоји и Надзорни одбор

·         Потребно је из Фонда ПИО, изместити она давања која немају карактер пензија, будући да се из Фонда финансирају здравствено осигурање пензионера, обезбеђују средства за негу и помоћ, за телесна оштећења, инвалидност, борачку заштиту и друга давања

·         Исплату пензија мора гарантовати држава. Држава мора додатно интервенисати, уколико најниже пензије не обезбеђују ниво средстава за живот достојан човека, већ га доводи у беду и сиромаштво

·         Додатна средства за Фонд ПИО, треба обезбедити и опорезивањем богатства, екстра профита и екстра зарада,рационализацијом и штедњом, а посебно развојем привреде и новим запошљавањем

·         Тражимо од Владе и других државних органа да у приступу решавања проблема пензија и система ПИО промене однос и схватање да пензија није милостиња у старости, већ радом стечено и заслужено право, дакле приватно право и да му тако приступају

·         Да при доношењу новог Закона о ПИО, као и о другим изменама и допунама прописа, који се односе на пензионере и старија лица, у радним групама, буду заступљени и представници запослених-осигураника и пензионера, и да се обезбеди социјални дијалог           

 

4. СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

 

            Синдикат пензионера Србије је изузетно заинтересован за питања социјалне правде, социјалне сигурности и солидарности jeр је велики број пензионера  и старих лица у сиромаштву и у стању  социјалних потреба.

            Србија са својим природним ресурсима, људским потенцијалом, радним и животним искуством грађана, са стручним и научним потенцијалом, није сиромашна да не би могла веома брзо заустави социјалну деградацију.

       

            Не допустиво је да у Србији последњих година расте број сиромашних људи и да је око 1 милион оних који живе испод линије сиромаштва а од тог броја око 15% живи у условима беде. Колики је тек број оних који једва задовољавају основне животне потребе. Нарочито забрињава што данас око 140.000 деце живи испод линије сиромаштва.                                                                 

            Залажемо се за смањење драстичних социјалних разлика, јер се све више продубљује јаз између малог броја богатих и већине економски сиромашних.

            Богатсво појединаца у највећем броју случајева није стечено поштеним радом и привређивањем, већ пљачкашком приватизацијом, корупцијом и слично, нажалост најчешће под патронатом државе.

У спрези са тако формираном класом богатих, држава нам је ускратила сва социјална достигнућа која смо остварили у прошлом веку. Имали смо: бесплатно школовање на свим нивоима, до доктората; комплетну дечију и здравствену заштиту; пристојне пензије; станове; одмаралишта и друго. Док данас малобројна елита има све то остварено експлоатацијом и пљачком народа.

            Све се то остваривало под плаштом транзиције, преласком из самоуправног социјализма у капитализам, увођењем неолибералне тржишне економије.

За последице такве транзиције, добили смо уништену индустрију, незапосленост, не допустиво раслојавање, сиромаштво, беду губитак   стечених права на социјалном плану.

            Неједнакости и дискириминација у социјалној сфери, морају се решавати    социјалном функцијом државе, поготову тамо где изостаје солидарност.

            Залажемо се за државу социјалне правде, социјалне сигурности,  солидарности и узајамности, поштујући моралне и традиционалне вредности нашег народа.

            Противимо се одустајању у  дневној политици од основног уставног постулата да смо  држава социјалне правде  грађанске етике и једнакости.

            Борићемо се :

            за смањење драстичних социјалних разлика у друштву;

            за реафирмацију социјалних тековина које је наше друштво остварило у 20.веку;

            за бесплатно образовање на свим нивоима;

            за бесплатну основну здравствену заштиту свих грађана;

            за пензионо осигурање као стечено приватно право по основу рада а старијим особама које нису то оствариле, социјалну заштиту за достојан и хуман живот у старости;

            за социјалну заштиту незапослених и грађана са посебним потребама;

за такву социјалну политику која би у условима економске кризе неизвесности посла и пада животног стандарда обезбедила што равномернију расподелу заједничког терета, с тим да они који су богатији морају издвајати више за ове као и за друге државне потребе;

            за посебне програме на централном и локалном нивоу подизања нових домова за стара лица, формирање дневних центара, клубова за старе особе и особе са сметњама у развоју;

 

            за покривање потреба за услугама у погледу помоћи у кући, геронтолошким домаћицама и слично;

            за доступност бањских и климатских лечилишта пензионерима и старијим лицима, посебно сиромашним , са нижим ценама услуга и другим субвенцијама

            за посебну бригу о старим лицима на селу и самохраним старачким домаћинствима која су материјално не обезбеђена, социјално незбринута, а за рад неспособна;

            за значајно повећање броја народних кухиња и повећања броја оброка, с обзиром да је дошло до масовног осиромашења становништва.

 

Треба имати у виду да је за 70% корисника народних кухиња један топли оброк који добијају 5 дана у недељи, једини оброк који имају током дана.

            Нико у Србији не сме бити гладан!

            За интезивирање активности које се воде на збрињавању избеглих, прогнаних и интерно расељених лица, а посебно за њихово стамбено збрињавање

за одлучно ангажовање државних органа у решавању питања пензија које су остварене у другим државама. Посебно указујемо да је не прихватљиво да питање пензија између Србије и Хрватске још није решено.         

Желимо социјалну праведну, одговорну и солидарну државу. Због тога морамо унапређивати карактер и димензије њених социјалних функција. Морају се установити таква индивидуална и колективна права која неће моћи бити угрожавана и неће зависити од притиска капитала и спољног фактора, нити од промене владе. Капиталистичка класа неби требало да присваја сав вишак вредности.

            Не смемо остати друштво сиромашних и безнадежних на дну Европске цивилизације, друштво из којег беже сви који могу, поготову млади и школовани.

            Морамо имати стратегију инстинске социјалне сигурности као акт који не би зависио од воље било ког министарства или Владе. То би требало да буде један социјални уговор уставног карактера између свих релеватних социјалних, политичких и друштвених субјеката, који би морао да се поштује без обзира на текуће дневно политичке и економске потребе.

            Тим актом би биле дефинисане функције државе помоћу којих би грађанин остваривао своја права на социјалну сигурност и једнакост.

            У оквиру тог циља неопходно је установити имовинску карту грађана Србије, зашта се синдикат пензионера одавно залаже. Не ”социјалну карту”, већ имовинску, која би служила и за израду социјалне карте али и за правично вођење пореске политике.

            За овакву социјалну политику морамо обезбедити и изворе средстава за финансирање ових функција. Потребно је извршити прерасподелу националног богатства у корист социјалних функција државе, што се може постићи низом мера у сфери пореске и буџетске политике, прогресивним опорезивањем и прерасподелом буџета у складу са циљевима социјалне политике.

            Свесни смо чињенице да друштво и држава без развоја привреде и већег запошљавања не могу у потпуности задовољити све социјалне потребе грађана.            

            Као важном сегменту социјалне политике залажемо и за отварање тз. Заштитивних радионица и социјалних предузећа и за запошљавање појединих категорија социјално угрожених и инвалидних лица.

            Залажемо се за предузимање мера и стварање услова да се ова лица оспособљавају, преквалификују за запошљавање и самосталан рад у циљу побољшања свог материјалног положаја сопственим радом и доприносом.

 

5. ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА

 

            Сви грађани Србије морају бити обухваћени здравственим осигурањем на принципима солодарности, једнакости и универзалности јер је здравље наше јавно  а не само приватно лично добро.

            Због тога се залажемо за бесплатну примарну здравствену заштиту на свим нивоима. Залажемо се у садашњој фази за минимално плаћање партиципација у пружању услуга и куповини лекова, за проширење листе здравствених услуга и лекова који се издају на рецепт и плаћају средствима обавезног здравственог осигурања. За грађане који нису осигурани средства треба да обезбеди држава.

            Тражимо да се драстично смање вишемесечни и вишегодишњи рокови чекања на специјалистичке дијагностичке прегледе, хирушке и друге интервенције у специјалистичким установама и сведу на разумну меру. Многи пензионери у међувремену премину док дођу на ред за преглед или интервенцију.

            Свесни смо чињенице да су средства која се данас издвајају за здравство не довољна. Ми се залажемо да се из националног дохотка за ове потребе издваја у складу са потребама становништва по принципу солидарности.

            Истичемо да просек издвајања за здравствену заштиту у Европи износи чак 13% од БДП, док се у Србији издваја дупло мање. Реална количина новца која се издваја за здравство је недовољна како за потребе очувања здравља становништва тако и за функционисање система здравствених установа, па се морају тражити боља решења на принципима солидарности и интервенцијом државе.

            Тржиште здравствених услуга како приватно тако и јавно не сме спречити право и приступ универзално доступној здравственој заштити која мора бити гарантована свима без обзира на њихово материјално стање или неко друго обележје.

            Болестан човек не може бити препуштен себи и да се лечи само ако има паре. Јавно здравље не може да почива на примеси колико пара толико и здравља.

            Залажемо се за интегрисаност приватних здравствених установа у јединствен систем државне примарне секундарне и терцијалне здравствене заштите.

            Обезбеђење неопходних лекова и средстава лечења као и модернизација здравствених и болничких капацитета мора бити примарни државни интерес.

            Посебна брига мора се посветити здравственој заштити жена мајки, деце, инвалида, добровољних давалаца крви и органа као и у случајевима болести од већег социомедицинског значаја.         

 

                                      6. НАСИЉЕ НАД СТАРИМ ОСОБАМА

 

            Синдикат пензионера Србије у потпуности подржава ставове Светске здравствене организације и прихвата их као део свог сопственог програма.

            Светска здравствена организација види насиље као универзални проблем у читавом свету. Насиље угрожава живот, здравље и личну срећу. СЗО модификује Хипократову заклетву, Женевском формулацијом из 1948, ширећи идеју хуманости због страшне моралне кризе  човечанства током  другог светског рата. Савремено друштво је регулисало 1948 године однос медицине и права кроз Универзалну декларацију  УН о људским правима. Јединствени је захтев да се обезбеди здравствена заштита старих, као „стање комплетног физичког, менталног и социјалног благостања, а не само одсуство болести и немоћи“. СЗО је 2002 године организовала међународни скуп о насиљу  где је  посебно поглавље  посвећено насиљу над старим особама. Осим појединачног, насиље може бити и колективно,а јавља се у форми економског, социјалног итд. Све до почетка XX века насиље је третирано  као приватна ствар, а од тада улази у јавни живот (социологија , здравство, кривично право итд.).

 

У патријархалним срединама брига о старима је осим државне, законска и породична обавеза. Биолошко старење је трајан процес током читавог живота. Сама граница старења је крајње индивидуална , али УН дефинишу 65 година као доба преласка у старост. У медицини су године мање важне од стања виталних органа. Разне болести и поремећаји су пре правило него изузетак у старих особа. У просеку сваки старији човек има неколико болести, чије су лечење и рехабилитација дуги и скупи.

            У Србији живи преко 300.000 усамљених особа. Усамљеност  је такође социјални облик насиља. У старости постоји висока стопа самоубиства а најчешћи разлози су сиромаштво, усамљеност, смрт брачног друга и болест.

            Већина старих особа има скромна материјална примања тако да губитак и мале суме новца преставља огроман удар не само на лични него и на породични буџет.

            У нашој земљи постоји растуће осиромашење значајних делова друштва, висока незапосленост, недостатак стабилности, правне и социјалне сигурности, а све се то одражава и на пензионерску популацију.

            На IX међународном конгресу геронтолога у Србији , а који је одржан пре  прогресивног смањења дела пензија, констатовано је да се Национална стратегија о старењу, скоро у опште не остварује.

            Синдикат пензионера Србије од свог оснивања уочава да су сви закључци, позиви,  закони, етичке норме, историјски подаци и стручна сазнања само декларативни приступ, односно хипокризија којом се  руше темељи основних друштвених вредности.

            Јасно је да огромна популација пензионера и старих особа у Србији, осим Синдиката пензионера Србије нема више ни једног заштитника својих интереса,који ће се борити и против насиља и деградације старих особа у складу са међународним обавезама и важећим стандардима.

7.КАКО ДОЋИ ДО ПУНЕ ЗАПОСЛЕНОСТИ

 

Један од највећих проблема у Србији данас је масовна незапосленост пре свега младих, и  радника који остају без посла. Близу 40% пензионера издржава неког од своје деце или унука који су без посла. Недовољан је број радно активног становништва да би се из текућег доприноса обезбедиле пензије.То су разлози због којих смо заинтересовани за агресивно запошљавање.

Недопустиво је да се проблем незапослености и вишкова радника решава кроз пензијски систем. Одлучно се супротстављамо таквој вишедецениској пракси која се и данас примењује решавањем вишкова у јавним службама и државној управи а која је довела до обесмишљавања пензионог система.

Запошљавање мора бити централно економско, социјално и политичко питање од кога зависи перспектива, стабилност и напредак друштва.

Право на рад морамо третирати као свето право сваког раду способног грађанина.

Запошљавање мора бити главни задатак државних органа и других друштвених чинилаца у оквиру утврђивања и реализације мера економске политике.

Оно се мора решавати у повезаности са образовањем, са стратегијом социјалне једнакости и сигурности.

Треба престати са лицитирањем о броју и стопи незапослености и запошљавању како то коме одговара за дневно политичку употребу. Не прихватљиво је да је степен незапослености младих (15-30 год) у порасту и достигао је цифру од близу 53%. Просечно време чекања на запослење се повећава.

У изузетно тешкој ситуацији је и категорија старијих радника изнад 50год. који су као технолошки вишак остали без посла и плата . Иако су се приближили старосној граници за пензију, многи су са неуплаћеним или проблематичним уплатама доприноса.                                                 

Њихов положај је додатно погоршан због продужетка старосних услова за пензију и увођења строжијег режима за инвалидске пензије.                                 

Треба очекивати нови талас незаполених због реструктуирања јавних предузећа ,приватизације преосталих предузећа под ингеренцијом државе и смањења администрације.

-Наша држава дуже време кубури са проблемом незапослености. Међутим тај проблем је мултиплициран пљачкашком приватизацијом и накарадно спровођеном транзицијом,после чега је велики број радника остао без посла а што је још горе са уништењем привреде, затворене су могућности за упошљавање нових генерација.

Због тога захтевамо да се употпуности спроведе преиспитивање легалности приватизације и утврђивања кривичне и материјалне одговорности оних који су својим (не) чињењем допринели уништавању предузећа и масовном губику посла.

Одговорни треба да буду судски процесуирани и кажњени а имовина враћена. Тражимо поништење приватизација које су извршене на незаконит начин капиталом стеченим криминалом.Тражимо поништење приватизације и у случајевима када нису испуњени услови из уговора према радницима и држави и када је обустављена производња. На тај начин могу се обезбедити додатна средства за ново запошљавање.

- Нови закон о раду требао је према обећањима да поспеши запошљавање. То се нажалост се није десило а радницима су ускраћена многа права, јер је донет по диктату капитала и страног фактора.

Због тога тражимо да се овај Закон повуче и донесе нов Закон о раду уз ваљан социјални дијалог.

- Стратегија запослености мора бити дугорочна обавеза Владе,са прецизним програмима и роковима реализације. У том смислу требало би иновирати раније донету стратегију запошљавања.

Инвестиције и привредни развој решавају и проблеме незапослености. Но с обзиром на велики број незаполсених и даљи прилив оних који траже запослење потребно је у економској политици применити и стратегију инвестирања у радно интезивне делатности, али које неће бити противне захтевима економске рентабилности и технолошког напретка.

С обзиром да је незапосленост основни узрочник сиромаштва и беде, креирање нових радних места мора бити у центру нове економске политике и развојни циљ свих привредних субјеката.

- Неприхватљиво је да у Србији сива економија и рад на црно учествује са више од 30% у БДП. Радници који раде на црно изложени су суровој експлоатацији ускраћена су им сва социјална права, изложени су нехуманим условима рада, страху од губитка посла итд.

Само неодговорна држава може дозволити толики обим нелегалног рада а да не посегне за опште познатим економским мерама којима се спречава.

       - Потребно је реафирмисати све познате мере које су код нас коришћене у ранијем периоду, а користе се у многим државама у циљу повећања запослености.

Поред тога треба урадити и иновативне мере прилагођене нашим условима и специфичностима.

Мере активне политике запошљавања подразумевају пре свега:                 

подстицање активности незапослених да сами трагају за послом;

побољшање квалитета (радне снаге) доквалификације,преквалификације,

професионалне орјентације и друго;

            програме самозапошљавања и отварања нових фирми и развојем малих предузећа у оквиру мале привреде;

            давање субвенција послодавцима за отварање нових радних места;

            смањење фискалног оптерећења пре свега онима који запошљавају нове раднике.

Обезбеђењем услова за стицање приправничког стажа, обуке на радном месту, и реализацијом програма за спречавање „одлива мозгова“, допринеће  већем запошљавању.

            Многе од ових мера су и раније предузимане и давале су добре резултате, али су данас напуштене или сведене на минимум.

           Држава  уколико жели да поспеши запошљавање мора за активне мере запошљавања  издвајати далеко већа средства него што то чини. Фискалном политиком и политиком дохотка терет економских тешкоћа мора се равномерно распоређивати на све слојеве друштва, сразмерно њиховој економској моћи уопште па и у циљу повећања запослености.                                                                            

            У условима енормне незапослености коју имамо, треба изучити могућност и

изнаћи решење за отварање тзв. Јавних радова.

            Социјално предузетништво је потенцијални модел за решавање великог броја незапослених пре свега хендикепираних лица. Различите су правне форме социјалних предузећа као и облици социјалне тржишне економије и финансирања. Треба користити узоре и искуства развијених европских земаља као и наша из тз. Десових предузећа и заштитних радионица, које смо углавном напустили, приватизовали, што значи уништили.

            - Стварање услова за запошљавање младих на селу, изузетно је важан задатак. На тај начин би се олакшао и учинио сношљивим и положај старих људи на селу, смањио би се број самохраних пензионера, и сиромаштво и зауставио одлив становништва из села у град.

            То се може остварити програмима развоја села, миграционом политиком а пре свега развојем земљорадничког задругарства.

            Нажалост задругарство смо потпуно запоставили иако је наша земља још у 19. веку са неколико других земаља Европе била пионир у стварању земљорадничких

задруга. Задруге су углавном приватизоване и уништене као и многи пољопривредни комбинати.

            Најхитније се мора кренути са обновом земљорадничког задругарства, формирањем малих прерађивачких капацитета, хладњаче и сл. и спречити даља експлоатација сељака од стране накупаца и обезбедити њихова сигурност у производњи и пласману своје робе.

 

8.ПОРЕСКА ПОЛИТИКА

 

            Начела наше пореске политике треба да буде да они који имају више, више и доприносе финансирању јавне потрошње.

            Такав модел сматрамо социјално правичним и економско ефикасним јер ће обезбедити праведнију редистрибуцију бруто домаћег производа и бити у функцији грађана и привредног развоја.

            Пореске олакшице као инструмент фискалне политике треба да буду у функцији раста производње и запослености и заштите грађана са најнижим доходцима.      

Мора се обезбедити ефикасна наплата пореза и доприноса a избегавање плаћања строго санкционисати.

Ако се залажемо да пореско оптерећење буде сразмерно снази пореског обвезника, онда морамо имати правичне и егзактна мерила за утврђивање могућности пореских обвезника. Због тога се Синдикат пензионера одавно залаже за успостављање имовинске карте сваког грађанина и сваке фирме. Држава као и други органи и институције већ располажу бројним подацима о грађанима па би било релативно лако укрштањем тих података доћи до имовинске карте. Питање је само политичке воље хоћемо ли да сазнамо и да евидентирамо имовину сваког грађанина и сваке фирме.

            На основу имовинске карте лако се може утврдити и социјална карта за поједине категорије, која би била основа за вођење социјалне политике.

С обзиром да се залажемо за правичну социјалну редистрибуцију у време економске кризе, сматрамо да је оправдано да се за најшире слојеве становништва поготову угрожене омогуће значајне пореске олакшице.

            Нажалост у 2015.год. дошло је до супротног понашања овим ставовима. Органи власти у локалним самоуправама енормним повећањем пореза на имовину извршили су додатни удар на стандард грађана а поготову на пензионере. Уз прошлогодишње смањење пензија поскупљење цене струје, грејања, пијаце и др. тај удар је постао неподношљив за велики број грађана.

             С обзиром да су пензинери најчешће носиоци станарског права на становима у којима живе њихова деца и унуци тај удар је за њих не одржив и нехумам.             

У оквиру пореских олакшица залажемо се да се код опорезивања промета ПДВ-ом, уведе ослобађајућа (нулта стопа) пореза на промет појединачних производа као што су (беби опрема,школски уџбеници и прибор,медицинска помагала,хлеб и млеко и сл.).

            Кључно питање српске привреде у овом тренутку је где да нађемо новац који би смо инвестирали у опоравак и раст и запошљавање. Превенција пореских малверзација и избегавање плаћања пореза и доприноса, даје одговор на ово питање. Ефикасан и праведан порески систем допринеће отклањању не праведних изузећа у плаћању пореза ,ширење пореске основице и преусмеравање политике опорезивања из области рада ка области потрошње.

            Наравно треба предузимати низ додатних мера да би смо обновили српску привреду свим расположивим средствима:

            смањењем јавне потрошње;

            одузимањем незаконито стечене имовине;

            стимулативним мерама државе за инвестициона улагања капитала наших и страних компанија и грађана, а посебно оних из дијаспоре ;

            оснивањем посебних кредитних фондова односно развојне банке Србије, за коју је не схватљиво да досада није основана итд,итд.

            Такође морамо уводити стимулативне мере за успешне привреднике који шире своје производне капацитете,повећавају производњу и повећавају запосленост.

             

9. ОБРАЗОВАЊЕ,ЗНАЊЕ И КУЛТУРА СУ УСЛОВИ ЕКОНОМСКОГ И ДУХОВНОГ РАЗВОЈА

Бесплатно квалитетно образовање је основно људско право и начело хумане политике, најважнија претпоставка свеукупног развоја и друштва и сваке личности понаособ и зато је унапређивање ове делатности један од основних наших циљева.

Пензионери су животно заинтересовани за квалитетан систем образовања у функцији општег напретка, а посебно повећаног запошљавања јер су њихова деца и  унуци школују или су у великом броју незапослени, у трагању за послом.

Синдикат пензинера ће се систематски залагати за развој перманентног, доживотног образовања као услова да се одговори на стално и брзо мењајуће захтеве рада и техничко-технолошког развоја  и на увек актуелну потребу да се унапређује начин живота у свим аспектима и код  свих старосних категорија, да се богати животни смисао и виталност посебно неопходан у кризним временима.

Улагање у образовање је најбољи и најисплативија инвестиција у 21. веку и за појединце и за читаво друштво.  Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године, усвојена 2012. године - свеобухватна, модерна, усаглашена са Стратегијом „Европа 2020“ - добра је основа за повећање квалитета нашег образовног система.

 

Подржавамо овај докуманат и инсистираћемо на његовом доследном спровођењу.

Синдикат пензионера наглашава да образовање треба усклађивати са потребама рада, како би се обезбедило брже запошљавање младих, без или са што мање доквалификација и преквалификација.

Сматрамо да треба донети Закон о приправничком стажу и обезбедити да млади  стекну основно искуство и боље услове за запошљавање. Са тим циљем, користећи и искуства неких других земаља али и наша ранија искуства, неопходно је  обавезати преузећа,  како приватна тако и државна, да годишње запосле одређени број приправника на одређено време и да их оспособе за рад из своје делатности.

Минимални износ средстава за ову сврху треба да обезбеди Национална служба за запошљавање и послодавац, јер ће им приправници доприносити  стварању дохотка и повећању квалитета услуга.

Инсистирамо да се донесе и посебан програм за заустављање тзв одлива мозгова, односно масовног одласка високо образованих кадрова, стручњака разних проифила из Србије у друге земље, као и да се врате и ревитализују програми финсирања приправничког стажа за обдарене и таленте, студената са просечном оценом изнад 8 – до доктората.  Тиме би се стало на пут видној неодговорности по овом питању која нас већ скупо кошта и имамо ненадокнадиве штете од тог немара.

Синдикат пензионера се залаже да се свим пензионерима и старијим лицима која су за то заинтересована омогући стицање основне информатичке писмености и нових знања  из других области. На тај начин, поред осталог, чувамо ментално здравље и интелектуални радно-продуктивни капацитет сваког појединца. Ове услуге треба да буду бесплатне или уз минималну надокнаду.

Користећи своје велико и драгоцено професионално искуство чланови Синдиката пензионера, бивши просветни радници различитих профила и нивоа образовања, биће креаотори иницијатива и акција на остваривању овог дела програма.

***

Потребна је већа материјална и друштвена подршка унапређењу културе у нашој земљи. Посебну пажњу посветити институцијама културе од националног значај које су због материјаланих тешкоћа, а посебно кадровске небриге, дошле у незавидан положај и озбиљно смањиле своје вредносне досеге и утицаје.

Обогаћивање културе у свим својим стваралачким и репродуктивним видовима, у индивидуалном и колективним  прегнућу, као начин живота и рада, неизоставни је свакодневни задатак и Синдиката пензионера. У сарадњи са другим чиниоцима у друштву, покретаће се и реализовати поједине културне акције где ће, с обзиром на своја искуства,  предњачити пензионери који су  раније већ радили и деловали на овом плану.

Ствараће се услови за разноврсно културно-уметничко исказивање људи у трећој доби: од ликовне и вајарске до музичке и књижевне уметности, за осмишљавање и учешће на мултимедијалним програмима. Добри примери неких културних установа као и неких телевизијских програма и серијала, указују на непресушност могућности и широку прихваћеност оваквих подухвата.

Посебна брига ће се исказивати на заштити наше културне баштине, трајних културних добара и вредности као духовних темаља нашег друштвене заједнице. 

 

Подстицаћемо драгоцену праксу донаторства, задужбинарства, солидарности и добровољног рада у овој области спајајући искуство старијих и енергију младих, разноврсна комплементарна знања и могућности.

Подржаваћемо позитивну праксу да се старим лицима омогући бесплатно учлањавање у библиотеке  и стварање услова за ширу доступност књиге у свим срединама - отварање нових библиотека и тзв. покретних библиотека у мање доступним местима.

Подржаваћемо и јавно за пример истицати позитивну праксу културних установа у давању попуста пензионерима и старим лицима за позоришне представе,

концерте и сл. као и на непосредној помоћи путем добровољног учешћа истакнутих уметника у манифестацијама наших удружења и клубова.

У свакој прилици Синдикат пензионера залагаће се за примерене законске мере против ширења шунда у култури, лажних вредности, набујалог неукуса и баналности који се попут епидемије шири по нашим медијима, што оставља погубне последице на васпитање младих генерација и моралну основу  друштва.

 

10.УСПОСТАВЉАЊЕ СОЦИЈАЛНОГ СТАНОВАЊА

 

            Сви запослени радници у Србији издвајали су средства за организовану изградњу станова, путем пореза и доприноса. Велики број радника отишао је у пензију или је остао без посла, а да није решио стамбено питање. Престанком последњег издвајања доприноса за солидарну изградњу станова, престала је последња шанса да  запослени реше стамбено питање.

            На последњем конкурсу за расподелу 1000 станова солидарности у Београду за један стан конкурисало је 30 запослени који су  у то време имали преко 20 година стажа. У Београду 2002.год. са преко 30 година  радног стажа, без решеног стамбеног питања било је више од 15.000 радника. Они су сада у пензији или су остали без посла, а остали су и без стана. Сви они издвајали су средства за решавање стамбеног питања 30-40 година.

            У осталим градовима Србије ситуација у области становања је слична или гора.

            Узимајући у обзир овако велики број бивших радника а сада пензионера који су остали без стана, намеће се потреба и обавеза Удружења синдиката пензионера да се озбиљније ангажује на решавању овог битног питања пензионера.

            У програму наше активности једна од важнијих тачака биће разматрање питања у области становања, кроз једину могућност у овом времену, успостављања нових инструмената социјалног становања.

 

**************

Снабдевање основним животним потребама

 

Организација Синдиката пензионера ће преко својих организација на терену према својим материјалним и организационим могућностима настојати и организовати снабдевање пензионера и старијих лица основним животним намирницама и другим потребама за домаћинство,под повољним ван тржишним условима.Ради тога улагаћемо напоре и оствариваћемо сарадњу са произвођачким и трговинским организацијама, настојећи да се за пензионере добију што већи попусти и за што већи број артикала. Са организацијом“Покрет за заштиту потрошача“ настојаћемо да стари људи као купци максимално буду заштићени као потрошачи.

 

 

11. ОДМОР, ОПОРАВАК, ЛЕЧЕЊЕ И ТУРИСТИЧКА ПУТОВАЊА 

 

            Синдикат пензионера Србије сматра да се у свим областима друштвено економског живота може утицати на квалитет живота пензионера и старијих људи. То се подједнако односи и на потребе за одмором, опоравком и путовањима старих људи које директно утичу на квалитет њиховог живота. Природан процес старења се деловањем у овим областима може успорити и код људи развити осећај сигурности не само у материјалном већ и у сваком другом погледу. Ако се при лечењу одмору и рекреацији као и свакодневном дружењу испољи пажња; када се развије осећај солидарности и узајамности и створи укупна атмосвера у којој нема дискриминације и одбачености, тада је живот старих људи подношљивији и достојанственији.

            Чињеница да је бројност популације старих у Србији велика, појачава одговорност свих друштвених чинилаца да се, најпре по основу доприноса ових људи у изгтрадњи и стварању материјалних добара ангажајују на активирању друштвених и материјалних ресурса ради задовољавања њихових животних потреба, увек полазећи од њиховог здравсвтеног и материјалног стања и социјалног положаја.

            Пензионери и стари људи заслужили су да под најповољнијим условима користе лечење и опоравак у бањама, приступ и прегледе у здравственим установама. Да равноправно са запосленима у колективима у којима су радили користе одмаралишта и друге туристичке и спортске објекте за одмор и рекреацију.

            Синдикат ће подржавати и развијати интезивне међусобне контакте и дружења пензионера са садржајима који ће задовољити потребе различитих интересовања, водећи рачуна о њиховом материјалном и социјалном положају.

            Сагласно основним циљевима Синдиката пензионера о побољшању животних услова утврђене су смернице активности у областима здравства, рекреације, одмора и опоравка, туристичких излета и снабдевања:

            1. у области здравства поред активности унапређења здравствене заштите и превентивних заштитних мера за стара и инвалидна лица, Синдикат пензионера ће непосредно и стално бринути да своје здравствене потребе стари људи остварују у бањама и РХ центрима, по за њих, повољним условима. Србија има велике потенцијале за остваривање здравствених услуга првенствено у бањама као и у бројним планинским центрима.

            2.рекреативне потребе старих људи могуће је задовољавати у бројним спортским објектима и рекреативним центрима , на планинским дестинацијама и бројним селима Србије, која имају примерене садржаје боравка и прилагођену  њима туристичку понуду.

            3.туристичка путовања и излети су вишеструко значајан вид активности, са утицајем на расположење и позитивну атмосверу међу људима, на ширење видика и жеље за променом, што доприноси квалитету њиховог живота.У том циљу програмираће се путовања у смеру културно-историјских догађања, споменичког наслеђа, путеви историје и духовности, а посебно садржајно разрадити боравак у природи и посете селима, салашима, Еко и Етно комплексима и другим дестинацијама за које искажу интересовање пензионери и старе особе.

           

12.НЕГОВАЊЕ И ЧУВАЊЕ ТРАДИЦИЈА РАДНИЧКО СИНДИКАЛНОГ                        ПОКРЕТА И СИНДИКАЛНЕ БОРБЕ

 

            Синдикат пензионера ће посветити дужну пажњу неговању и чувању традиције радничко-синдикалног покрета и синдикалне борбе.                                                  

Настојаће да се редовно обележавају значајни јубилеји предузећа, фирми и организација синдиката,чувају историски споменици и обележја радничког покрета а где су уништени или оскрнављени, захтеваће њихову обнову.

            Посебно ће настојати да се достојно обележавају датуми од ширег друштвеног и међународног значаја као што је Први мај –Међународни празник рада и др.           

Стараће се о прикупљању и чувању историске документационе грађе о прошлости и садашњости радничког и синдикалног покрета у Србији, заједно са одговарајућим организацијама,историјским архивима,институтима и културним институцијама.

            Супротстављаће се прекрајању историје и омаловажавању борбе радничке класе за своја права и достигнућа која је том борбом остварила.

            Не можемо дозволити неутемељено и злонамерно интерпретирање самоуправног социјалистичког система у бившој Југославији.

            То се чини у намери и са циљем да се оправда наопаки и сурови пљачкашки капитализам уведен 90.година прошлог а посебно почетком овог века, или из незнања и површног познавања стварности периода радничког самоуправљања.                    

            Није истина да је друштвена својина била “алајбегова слама“. Радници су о њој бринули као о својој сопственој. Доминантан број фирми је пословао на тржишно економским принципима. Није све време било диригованог државно планског развоја привреде, већ усмеравања на самоуправним приципима. Није тачно да је запостављен технолошки развој већ је захваљујући сопственим кадровским потенцијалом развијена пре свега индустрија а и цела привреда, разуме се и уз коришћење страних искустава.

            Тај систем није био диктаторски, већ је обезбедио социјалну правду уз пораст БДП-а до самог врха лествице земаља света.

            Такав систем је био уважаван и у свету.

 

 

 13. АКТИВНОСТИ СИНДИКАТА ПЕНЗИОНЕРА У ОБЛАСТИ

                                               МЕЂУНАРОДНЕ     САРАДЊЕ

 

       Наставиће се и проширити  започета билатерална сарадња са Синдикатом Пензионера Италије (СПИ); у оквиру које су биле три посете ( једна са наше и две са италијанске стране). Ново формирани кружок за сарадњу са Италијом програмираће будуће активности.Такође и кружоци коју ће се формирати (у оквиру Секције за међународну сарадњу ) за размену искустава и међусобне посете са синдикалним пензионерским организацијама из земаља које су  изразиле интересе за то и заједничке пројекте ,пре свега, из суседних земаља из Европске Уније (Мађарска, Румунија, Хрватска) као  Француске, Белгије, Грчке и других земаља на њихову и нашу иницијативу. Успоставићемо сарадњу са пензионерима Руске федерације.

            Ствараће се услови да се одржи и учини традиционалном регионална сарадња путем регионалних конференција синдиката пензионера.

Преласком из посматрачког статуса  из 2013.године у пуноправно   чланство  Европске асоцијације пензионера и старијих лица ФЕРПА једногласно изгласано  у 2015.години ,као  и учешћем на 7 конгресу ФЕРПЕ у Будимпешти, створени су услови за још свестраније и плодотворније остваривање сарадње са овом најрепрезентативнијом синдикалном пензионерском организацијом која је давала пуну подршку активностиманашег синдиката. Суштинска и безрезервна солидарност се је највише и најконкретније испољила у два писма подршке Бруна Константинија ,ранијег генералног секретара ФЕРПЕ и две посете Карле Кантоне, садашње генералне секретарке ФЕРПЕ, као  и посетом  Франсоаз Вагнер, председнице Комитета Жена ФЕРПЕ  приликом формирања секције жена СПС. Генерални секретар Ферпе упутио је писмо  председнику наше Владе и изразио пуну подршку нашој борби против смањења пензија.

 

            Досадашње позитивно искуство у међународној сарадњи су подстрек да се програмска опредељења у овој области  још динамичније и потпуније остварују, у оној мери у којој је то највише могуће,имајући у виду и одређена ограничења, пре свега,финансијске природе.

 

14. СОЦИЈАЛНИ ДИЈАЛОГ

 

            Успостављање и унапређење социјалног дијалога као основе европског социјалног модела једно је од стратешких питања Синдиката пензионера Србије.

            Социјални дијалог, у земљама Европске Уније већ деценијама уназад потвђује своју снагу у пракси, смисао и оправданост у односу на друге механизме доношења релевантних политичких и других одлука.

            Синдикат пензионера Србије, изражава велика очекивања од успостављања и функционисања механизма социјалног дијалога.

У наредном периоду настојаће да успостави што бољу комуникацију и сарадњу са Владом Републике Србије, надлежним министарствима и другим државним органима, надлежним за положај пензионера као и са другим владиним и невладиним организацијама и политичким странкама.

            Социјални дијалог мора да се успостави и води на свим нивоима друштвеног организовања, од нивоа локалне самоуправе до ниво Владе.

            Синдикат пензионера Србије као колективни члан СССС, самостално и кроз рад њихових органа и тела

            - ангажоваће се на превазилажењу препрека и застоја и утемељењу истинског социјалног дијалога;

            - инсистираће на унапређењу рада Социјално-економског савета Републике Србије, као места преговарања и усаглашавања ставова о свим питањима која се односе на материјални и социјални положај запослених, али и бивших запослених;

            -одлучно ће се супроставити пракси доношења закона који се односе на пензионере као и других аката по хитној процедури и без јавне расправе, уз инсистирање да овакви закони морају проћи усаглашавање, уз поштовање аргументованих ставова социјалних партнера, као и оних на које се закони непосредно односе.

 

15. ОРГАНИЗАЦИОНО УСТРОЈСТВО

 

            Синдикат пензионера организује формира организације синдиката на нивоу РС, на нивоу покрајина, града Београда, региона, градова, општина и предузећа са циљем да на својој територији реализују задатке из овог програма.

            На свим нивоима организовање, органи и организације су самосталне и слободне у избору активности, начину и методу рада, приоритету ангажовања и др. у складу са овим Програмом и Статутом синдиката пензионера, што утвђују својим правилима о раду и начину организовања.

            Настојаћемо да примарна организациона ћелија наше организације буде основна организација при предузећу. Уколико предузеће више не постоји, пензионери могу основати своју основну организацију под називом бившег предузећа. Таквих случајева имамо у неким срединама.

            Организовање на нивоу предузећа омогућава очувању континуитета са бившом радном средином, остваривању контаката са колегама и колегиницама из радног периода, евоцирању успомена из заједничког живота и рада и већем ангажовању у друштвеном ијавном животу. Велики број пензионера жели да помогне својој бившој фирми и стоје на располагању новом руководству.

 

            На том нивоу људи се међу собом добро познају и благовремено могу да се ангажују и пруже помоћ сваком коме је потребна.

            У Србији постоји велики број Удружења појединих предузећа њихових асоцијација или грана делатности . Њихов садржај начин рада и њихови циљеви су идентични или скоро идентични са нашим циљевима. Због тога их неформално можемо сматрати делом наше организације. Потребно је са њима успоставити сталан контакт, објашњавати наше програмска опредељења и предложити им да приступе синдикату пензионера као колективни чланови.                                                            

            Такође у Србији постоји велики број клубова пензионера под ингеренцијом герентолошких центара и геронтолошких друштава. Са тим клубовима морамо бити у сталнојвези и што пре успоставити сарадњу.

            Нашим Статутом је предвиђено и формирање секција синдиката пензионера на свим нивоима организовања . Секције се формирају као облик деловања у посебним областима друштвеног живота пензионера и за поједина специфична питања. Њихов задатак је да окупљају стручне кадрове, добре познаваоце проблема из одређених области, да прате и изучавају проблеме из тих области и предлажу решења.

На тај начин ћемо укључити у нашу организацију што већи број научних, стручних и јавних радника посебно заинтересованих за поједина питања и обезбедити да наша активност и са тог становишта буде утемељена.

            С обзиром да Синдикат пензионера у својим редовима окупља све пензионере и старија лица, без обзира на њихову ранију синдикалну  партиску,националну или верску припадност,уколико који прихватају програм Синдиката пензионера и Статут, сматрамо непотребним формирањем посебних удружења пензионера појединих странака или синдиката пензионера. То би значило расипање снаге и  пензионерске популације и слабљење наше борбе и наше моћи, што је заправо циљ појединих политичких и других структура, као што су то успели урадити са синдикатом запослених радника.

 

16. СИНДИКАЛНА СЦЕНА СРБИЈЕ

 

Синдикат пензионера Србије, у који су учлањени пензионисани радници који су некада припадали различитим синдикалним централама - животно је заинтересован за јачање синдикалне сцене у Србији, која се, нажалост, из године у годину, све више цепа и диференцира. Уз јак синдикат запослених пензионерска популација ће лакше остваривати своје циљеве. Нa те, али и на многе друге проблеме које се односе на синдикате, УСПС је указао још у октобру 2013. године када је организовао округли сто "Синдикати данас - шта и како даље". Закључци са ове трибине актуелни су и данас, можда чак и актуелнији него у време одржавања овог округлог стола, јер се положај запослених, а самим тим и синдиката све више компликује.

Подељеност синдиката, њихови међусобни спорови и сукоби лако могу водити стању немоћи синдиката и запослених. Синдикат пензионера Србије сматра да је нужан заједнички наступ синдикалних централа у областима попут радног законодавства, заштите основних синдикалних права и радних и животних услова бивших запослених радника - пензионера чиме се не доводи у питање програмска и акциона различитост синдиката (ако таква уопште и постоји).

Стратегија послодаваца се и садржи у томе да се различитим тактикама (диференцирањем положаја и пружањем парцијалних уступака "кооперативним" синдикатима), ограничи и поткопа аутономија и подстакну сукоби између (и унутар) синдиката.

Синдикат пензионера Србије сматра да синдикати морају сачувати критичку дистанцу према послодавцима, партијама и влади уколико желе да очувају минимум јединства и основне интересе запослених.

 

Заједнички наступ синдиката у Србији неопходан је, пре свега, у заштити материјалног положаја, радних услова и основних синдикалних слобода и права. Демократизација радног законодавства и захтев за ефикасном социјалном политиком циљеви су око којих је могућа сарадња свих синдиката. Солидарност и сарадња у одбрани основних интереса јачаће преговарачку моћ синдиката, а да при том не доводе у питање самосталност сваког од њих.

Тиме се стварају услови да, након почетног периода плурализације праћеног растућим сукобима и настојањем да се критиком конкурентске централе идентификује и додатно ојача своја позиција и придобије чланство - у односима синдиката треба да превладају методе консултовања, усаглашавања и координације деловања.

Успон неолибералне доктрине довео је у питање бројне тековине синдикалне борбе: за пуну запосленост, за радну сигурност и социјалне функције државе. Присталице неолиберализма атакују на синдикате и залажу се за редукцију колективних права запослених укључујући у то и право на колективно преговарање. Механизми и институције равноправног социјалног дијалога између послодаваца, синдиката и представника власти тиме су заљуљани из темеља.

Уствари, тачније би било рећи да правог социјалног дијалога нити има, нити га је било, а да ли ће га бити у блиској или даљој будућности зависиће од више фактора, пре свега од спремности свих синдикалних централа да забораве, или одложе у страну, своја минорна трвења и разлике и обједине снагу у борби за права како запослених, тако и незапослених, али и пензионера.

Ускоро ће бити изузетно важно да синдикати саберу расуту радничку и друштвену енергију како би били још јачи, толико јаки да могу нове власнике предузећа натерати да поштују европске стандарде. Синдикати морају показивати и демонстрирати своју снагу, како би натерали социјалне партнере да са њима преговарају.

Дакле, свима је постало јасно да се свет рада мора договарати, споразумевати и уједињавати инсистирајући на оним питањима око којих се може пронаћи заједнички интерес. Реално је очекивати да ће промене система у које смо као друштво загазили, мењати свест радника приморавајући и синдикате да се промене.

            Међусиндикална сарадња мора имати перспективу. И сада се може видети да у ставовима различитих синдиката у многим предузећима нема битних разлика у вези питања која су од значаја за раднике тог предузећа. У таквим околностима настаје природан савез између синдиката у односу према послодавцима и политичкој власти.

Удружење синдиката пензионера Србије сматра да би за запослене и њихову снагу у односу на послодавце било најбоље да се синдикати уједине и због тога ће се у разговорима са представницима синдикалних централа залагати за остваривање ове идеје, али, док се то не догоди (а догодиће се када то можда постане касно) нужно је да синдикална сцена Србије настави окретању ка још већем споразумевању и заједништву. Синдикалне централе нису и не смеју бити непријатељи, јер су оне партнери на истом задатку.

 

 

17.НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ЦИЉЕВА И ЗАДАТАКА СИНДИКАТА ПЕНЗИОНЕРА СРБИЈЕ

 

            Синдикат пензионера Србије ће своју улогу и своје циљеве и задатке остваривати на демократски начин и демократским средствима. Инсистираћемо превасходно на успостављању социјалног дијалога са свим актерима који доносе одлуке од значаја за пензионере и старија лица, на свим нивоима од органа локалне самоуправе до Владе РС.

 

            Синдикат пензионера Србије ће своју активност усмеравати и водити на следећи начин:

·         Покретањем иницијатива и давањем предлога надлежним органима и организацијама за остваривање циљева наведених у овом програму

·         Инсистирањем на непосредном учешћу у раду тих органа и организација, када се расправља и одлучује о питањима од интереса за пензионере

·         Организовањем конференција, округлих столова, саветовање и других скупова, по појединим питањима.                                                                                        

·         Синдикат пензионера свестрано ће сарађивати са СССС као њихов колективни члан и са одборима струковних синдиката у остваривању својих цињева и задатака. Узајамно ћемо сарађивати и учествовати у активностима од обостраног интереса, укуључујући учешће у јавним манифестацијама и протестима.

СССС ће пружати логистичку подршку нашем синдикату и правну помоћ пензионерима на подручијима где је иста организована, као и друге погодности и услуге под истим условима као и за своје чланове.

·         Организовањем конференција за медије, анимирањем јавности и стварањем јавног мнења за решавање појединих проблема

·         Објављивањем пригодних публикација, коментара, колумни, дописа и новинских чланака у одговарајућим часописима, дневним и периодичним издањима, самостално или у сарадњи са њиховим редакцијама, из домена активности нашег синдиката

·         Сарадњом одговарајућих стручних институција, института и других, ради сачињавања потребних анализа и давања стручних мишљења и предлога о начину решавања одређених питања

·         Остваривање сарадње са појединим трговинским, угоститељским, туристичким, саобраћајним и другим предузећима и организацијама, као и са бањско-климатским лечилиштима и рехабилитационим центрима и др., а ради обезбеђивања њихових услуга под повољним и нетржишним условима.

·         Сарадњом са појединим фирмама и другим организацијама и органима, које би донаторством и на друге начине могле материјално помоћи

·         Сарадњом са Герентолошким друштвом Србије

·         Сарадњом са другим социјално хуманитарним организацијама и органима.

·         Сарадњом са секцијом младих и секцијом жена при СССС

·         Организованим изражавањем јавног протеста, самостално или у сарадњи са синдикатима, када су угрожени интереси пензионера и запослених радника, у складу са законом

·         Сарадњом са Савезом пензионера Србије и другим струковним удружењима пензионера и њиховим асоцијацијама

·         Сарадњом са сличним организацијама у Европи и свету.

·         Удруживањем или колективним приступањем другим сличним организацијама у земљи и иностранству у циљу успешнијег остваривања наших интереса

·         Сарадњом са политичким партијама и странкама само на питањима и у домену њихове борбе за права пензионера и за успостављање новог пензионо-инвалидског система осигурања

·         Сарадња са невладиним организацијама на питањима од интереса за пензионерску популацију и старија лица

·         Поред уобичајеног начина информисања свог чланства кроз активности у општинским одборима и осталим организацијама,јавним трибинама и др. Синдикат пензионера Србије делује и путем друштвених мрежа,свог интернет сајта и информатора.Овим путем чланство и шира јавност у могућности је да се дневно упознаје са активностима и деловањем наше организације.

 

На основу осведоченог ангажовања политичких странака на питањима, из овог Програма Синдикат пензионера Србије има право да у изборној активности позове своје чланове да се опредељују за такву  политичку опцију која ће допринети реализацији циљева из овог Програма.