Милорад Вујасиновић у Пули

Милорад Вујасиновић

председник Удружења синдиката пензионера Србије

Пула, 29. новембар 2013.

 

 

          Поштоване колеге, желим да вас поздравим у име недавно основаног Удружења синдиката пензионера Србије и да истовремено изразим своје велико задовољство што смо позвани на ову Међународну конференцију синдиката умировљеника.

 

          У свом обраћању желим да вас информишем:

1. Какву реформу пензионог система у Србији предлаже ММФ, 

2. Какве ће, по нама, бити последице те реформе, и

3. Који су основни циљеви Савеза самосталних синдиката Србије и Удружења синдиката пензионера Србије, у вези са предстојећом реформом система пензионог и инвалидског осигурања

 

И

 

          Међународни монетарни фонд, чија је делегација недавно била у Србији, понудио је нашој влади своје виђење могуће реформе ПИО фонда.

          У тој реформи, колико смо ми успели да се информишемо преко медија, највећа новина је изједначавање старосне границе за одлазак у пензију жена и мушкараца – на 65 година. Садашња старосна граница за жене је 60 година.

          Предложено је, такође, да се минимална старосна граница за оба пола повећа са 58 на 60 година, тако што би се 2024-2027. годишње повећавала за по пола године. Повећање законске старосне границе за одлазак у пензију на 67 година за мушкарце и жене постигло би се 2023-2026. године, годишњим повећањем за још пола године. 

          ММФ-ов предлог реформе пензијског система предвиђа и увођење пенала за превремени одлазак у пензију. За сваку годину ранијег одласка у пензију пензија би се умањивала за шест одсто. Истовремено, каснији одлазак у пензију – за сваку годину доносио би одговарајући проценат повећања. За сада није прецизирано колико. 

          Предлагачи сматрају да би комбинација изједначавања старосне границе одласка у пензију жена и мушкараца и увођење пенала донела највеће уштеде. 

          Став је стручњака из ММФ-а да је наш садашњи пензиони систем неодржив. По њима, циљано смањивање учешћа пензија са садашњих 13 на 10 одсто у бруто домаћем производу могло би се достићи тек 2027. године. Истовремено, просечна пензија би пала са законских 60 на 43,3 одсто просечне плате.  

          У том случају, садашња индексација пензија, односно њихово повећавање за проценат раста потрошачких цена – плус реалан раст БДП-а, под условом да је већи од четири одсто годишње – примењивала би се само до 2022. године. После те године пензије би се равнале према кретању номиналних зарада. 

 

ИИ

 

          Србија је 2003. године, реформисала пензијски систем и то по узору на немачки модел. Али, наша привреда је толико девастирана да не може да издржава не само пензијски већ ни било који други систем.

          Србија ће се, дакле, до краја зиме суочити са још једном реформом пензијског система. Питање је, међутим, како реализовати тај процес који би већину актуелних и будућих пензионера могао да доведе до просјачког штапа.

          Јер, управо то ће се догодити уколико буде прихваћен предлог Међународног монетарног фонда којим је, као што рекох, предвиђено изједначавање старосне границе за одлазак у пензију жена и мушкараца на 65 година (сада је та граница за жене 60 година), а нарочито ако износ просечне пензије падне са садашњих 60 на 43,3 одсто просечне зараде, за шта се залажу предлагачи.       Рачуница базирана на податку да је просечна плата око 45.000 динара показује да би у том случају просек пензија био око 16.000 динара, што је знатно испод социјалног минимума који у овом тренутку износи 21.000 динара. И минимална старосна граница подигла би се са 58 на 60 година, тако што би се у периоду од 2024. до 2027. годишње повећавала за по пола године. Уколико би предлог ММФ-а био прихваћен, то би значило да би се превремени одлазак у пензију кажњавао плаћањем пенала, односно за сваку годину ранијег пензионисања пензија би се умањивала за шест одсто. Насупрот томе, каснији одлазак био би стимулисан за који проценат вишом пензијом.

          Стручњаци ММФ-а процењују, такође, да би се циљ који подразумева смањивање учешће пензија у бруто домаћем производу са садашњих 13 на 10 одсто могао достићи тек 2027. године. Садашња индексација пензија, односно њихово повећавање за проценат раста потрошачких цена, плус реалан раст БДП-а, под условом да је већи од четири одсто годишње, примењивала би се до 2022. године, а потом би се пензије усклађивале са кретањем номиналних зарада.

          Скептици, међу којима је и наш Синдикат пензионера, упозоравају да ће, уколико примања пензионера ни током 2014. и 2015. године не буду пратила реалан раст цена на мало, а изостане осетнији раст БДП, пензије по инерцији падати. У прилог томе иде и податак да је почетком 2012. просечна пензија износила 64,7 одсто просечне зараде, да би крајем те године пала на 59 одсто, а сада је просечна пензија на нивоу од око 50 одсто просека зарада.

          Чињеница је да се није домаћински газдовало пензијским и инвалидским фондом, о чему сведочи и податак да се чак 49 одсто недостајућих средстава обезбеђује из државне касе. Структурне реформе фонда су, дакле, хитно неопходне, између осталог и због тога што се преко система пензијског осигурања, са 60 милијарди динара, финансира здравствено осигурање пензионера. Ту ставку би требало издвојити из пензијског фонда, баш као што би требало изместити и војне осигуранике којих сада има око 10.000 (у бившој СФРЈ било их је око 150.000) и који у Фонд уплаћују пет милијарди, а користе 23 милијарде динара. Слична је ситуација и са пољопривредницима који уплаћују две, а примају 24 милијарде динара. Према томе неопходно је очистити фонд, јер то је једини начин да онај ко уплаћује новац и располаже тим средствима.

          Ако би се пензијски фонд „очистио“ од таквих давања, чији износ премашује 106 милијарди динара, онда би се проценат недостајућих средстава свео на 23 одсто. Добро би дошао и финансијски допинг од око 400 милијарди динара, колико држава дугује фонду на име повезивања стажа. Да не говорим о погубним последицама законске одредбе да после три године застарева обавеза послодавца да уплати доприносе за запослене која би огроман број потенцијалних пензионера могла да доведе у непријатну ситуацију да се суоче са рупама у стажу.

          Такође веома важан, сегмент реформе пензијског система који се односи на огромну имовину специјалних болница, рехабилитационих центара, домова за стара лица, бањских лечилишта која је, практично без динара надокнаде, отуђена од пензијског фонда. Охрабрује податак да је од тридесетак спорова, шест решено тако што су специјалне болнице враћене и воде се као имовина фонда. Трећи, не мање важан, реформски корак подразумева да се утврди укупна вредност имовине Фонда ПИО, а потом да се створе услови да се докапитализује. Неки аналитичари предлажу да се издаци за пензије постепено изместе из буџета тиме што би се Фонд ПИО трансформисао у неку врсту инвестиционог фонда. Осим тога, Фонд ПИО би могао да рачуна и на средства од градске ренте, као новог пореског инструмента, којим би се увела и надокнада за заузимање простора, а не само површине. Предуслов за то је да ПИО фонд опорави, односно да се докапитализује јер „да би се инвестирало, мора да се створи вишак средстава. То значи да би фонд требало учинити самосталним тако што ће сам стварати средства која ће касније улагати. И још нешто. Фонду ПИО требало би омогућити да управља акцијама приватизованих предузећа које су сада само фиктивно у његовом власништву, а заправо њима управља Акцијски фонд. То подразумева измене Закона о приватизацији, затим Закон о бесплатним акцијама као и Закона о јавним предузећима.

          За наше услове није прихватљиво да просек пензија буде 43 одсто просечне плате. То је могуће у развијеном земљама где је просек плата око 1.700 евра и више од тога. Неприхватљиво је и подизање границе на 65 година за пензионисање жена, јер жене у Србији живе и раде у знатно лошијим условима у односу на њихове колегинице у другим државама са знатно вишим стандардом. И, што је посебно важно, то неће донети велике уштеде.

          Да би овакви системи нормално функционисали, неопходно је да на једног пензионера долази бар 2,5 запослених. Према проценама Светске банке, тај однос је још ригиднији - 1:3 у корист запослених, што је у нашим условима немогућа мисија јер ми немамо довољно становника у старосној доби од 20 до 65 година. Рачуница је једноставна: ако је у Србији евидентирано око 1,7 милиона пензионера, то би значило да би број запослених требало да премаши пет милиона, што није реално имајући у виду укупан број од око 6,5 милиона становника. Према томе проблем је, с једне стране, демографски и ту се ништа у наредних педесетак година не може променити. Али проблем који би могао да се реши у краћем временском року јесте обнављање привреде и ту стручњаци из иностранства, нарочито они који заговарају подршку ММФ-а, који, узгред, ниједну државу није извео на пут привредног раста, не могу много да помогну.

          Ипак, у пензијском систему неке ствари треба кориговати. Почевши од пензионисања са бенефицираним радним стажом, преко искорењивања корупције и криминала, до смањивања сиве економије која је сада на нивоу од 30 до 40 одсто домаћег производа, док се у развијеним земљама креће од 10 до 15 одсто. У Србији са око 6,5 милиона становника у којој се број сиромашних и гладних креће између 600.000 и милион, јасно је да се економска политика не може базирати на смањењу потрошње, већ напротив, на инвестирању и подизању нивоа потрошње.

          И мада предлог ММФ-а о пооштравању услова за одлазак у пензију још није званично обелодањен, очекује се да ће влада, већ у ускоро понудити коначну верзију реформе пензијско-инвалидског осигурања. По нама је неосновано тражити смањење учешћа просечне пензије која је сада испод 200 евра, јер би то могло да угрози егзистенцију више од милион пензионера. Стручњацима ММФ-а замерамо и то што превиђају чињеницу, да у Србији није заживео други и трећи стуб пензијског осигурања, и да су средства која су у току свог радног стажа уплаћивали у Фонд ПИО, пензионерима једини залог који им гарантује да ће примати зарађену пензију. Разлога који указују на то да је садашњи пензијски систем неодржив, рачунајући и онај да на 1,2 запослена долази по један пензионер, има на претек.

          Ситуација је утолико алармантнија ако се зна да би, чак и да се запосли свих милион људи који се налазе на евиденцији Националне службе за запошљавање, то било мање од два запослена на једног пензионера. Било како било, овај врућ кромпир је у рукама владе. Питање је само да ли је актуелна власт спремна да се одмах суочи с тим проблемом или ће га, под изговором да је 2027, када би старосну границу за одлазак у пензију требало изједначити, гурнути под тепих не желећи да иритира највеће гласачко тело.

 

ИИИ

 

          И на крају, да сумирам:

          Основни циљеви Савеза самосталних синдиката Србије и Удружења синдиката пензионера, у вези са реформом система пензионог и инвалидског осигурања, су следећи:

· ефикаснија контрола уплаћивања доприноса за обавезно пензионо и инвалидско осигурање;

· успостава адекватних механизама контроле ради смањења неформалне економије;

· стварање Централног регистра компанија које су обавезне плаћати доприносе;

· одговарајуће измене и допуне Закона о пензионом и инвалидском осигурању, с циљем заштите права запослених који испуњавају услове за одлазак у пензију од последица деловања оних послодаваца који не плаћају доприносе за пензионо и инвалидско осигурање;

· идентификовање власништва над бањским центрима и центрима за рехабилитацију, те омогућавање фондовима пензионог и инвалидског осигурања да управљају средствима и имовином;

· повратак дела прихода добијених употребом и приватизацијом објеката који су изграђени средствима из Фонда пензионо инвалидског осигурања;

· индексација пензија два пута годишње у складу са променама вредности потрошачке корпе и просечне зараде у претходних шест месеци, у процентима који представљају износ 50% повећања или смањења вредности потрошачке корпе и 50% повећања или смањења зараде (тзв. “Швајцарска формула”);

· увођење заштитне одредбе односно ванредне индексације пензија у случају да просечна пензија износи мање од 60% просечне зараде у Републици;

· увођење заштитне одредбе односно ванредна индексација најнижих пензија у случају да су оне ниже од 25% просечне зараде у Републици.