НЕПОТРЕБНА УЗБУНА

 

Лажна узбуна коју су подигли војни пензионери, обилато испраћена у медијима, направила је проблеме свим пензионерима, који су сатима чекали у редовима, како би поднели захтев ПИО Фонду за повраћај неисплаћеног новца, до истека некаквог рока, некаквог последњег дана.

 

Протеклих месец дана били смо сведоци велике узбуне и комешања међу пензионерима у читавој Србији. Све је изазвано информацијом коју су медијима пласирали војни пензионери, да је последњи дан септембра уједно и последњи дан за покретање тужбе против ПИО Фонда за повраћај новца.

Конкретно, ради се о пероду од 2014. до 2018. године, када су пензионери примали своје пензије на основу Закона о привременом уређивању начина исплате пензија. У том периоду, на основу примене тог "привременог" неуставног закона, влада Србије остала је дужна пензионерима више од 800 милиона евра, главног дуга и око 400 милиона евра камате, што укупног износи милијарду и двеста милиона евра.

Није то никаква тајна. Сви у Србији то знају. И пензионери и влада и ПИО Фонд. У свим контактима  представника пензионерских организација и представника Владе Србије, разговара се и о томе, како тај проблем решити.

Док се проблем не реши, у протеклом периоду велики број пензионера, више десетина хиљада, а можда и више од сто хиљада пензионера,  покренуло је неку врсту судског спора против ПИО Фонда. Једни су покренули управни спор, како би доказали да је тај "привремени" закон неуставан, а други су покренули парничне спорове пред редовним судовима, тражећи одмах накнаду штете.

И једни и други завршили су пред Уставним судом, који је почетком 2019. године, у медијима објавио да више неће да се бави пензионерским питањем из те области.

Пре тога, наша организација подносила је два пута Уставном суду иницијативу за оцену уставности поменутог закона. Први пут је иницијатива одбијена са образложењем да у држави нема новца, па је неоправдано и тражити било шта од државе. На другу иницијативу Уставни суд никад није одговорио.

Више пута смо подносили ургенције, организовали протесте, ургирали преко медија, организовали Округле столове са најстручнијим људима у земљи.

Одговора од Уставног суда није било.

Због ћутања Уставног суда и прекорачења свих рокова, адвокати који су интензивно радили на решавању тог питања, окренули су се Међународном суду правде у Стразбуру.

Ситуација је таква, да је Суд у Стразбуру прихватио неке од захтева који су поднети у име пензионера и узео их у разматрање.

Упутио је Влади Србије захтев да  им се достави тачна цифра колико је Влада Србије дужна пензионерима, као и да им се достави стручна процена, да ли је умањење пензија морало да буде у толиком износу, или је могло да буде мање.

Подсећамо вас да је из Владе стално понављано да су пензије умањене 10 одсто, што у самој суштини није било тачно. Пензије су умањене 10 одсто на читаву масу новца који се користи за исплаћивање пензија, а пензије су умањиване степенасто од 5 до 25 одсто.

Такође, из Владе је пласирана кроз медије вест да су се пензионери добровољно одрекли дела својих пензија, како би помогли својој држави да изађе из финансијске кризе. Без обзира што пензионери нису ничим допринели тој кризи, него лоше недомаћинско пословање на нивоу државе, као и лоповске приватизације којима је Србија обиловала, пензионери се никад неће одрећи својих на основу закона зарађених пензија.

И где смо данас?

Чекамо решење Суда у Стразбуру, или одлуку Владе Србије, да пензионерима врати оно што је њихово и што им је својом одлуком и одлуком Скупштине одузела.

Став свих пензионерских организација је јединствен: Каква год да буде одлука донета у Стразбуру, или каква год буде одлука Владе Србије, она мора да важи за све пензионере у Србији. Нема везе ко је тужио и ко није тужио. За све мора да важи исти третман. Ако се врати новац једном пензионеру, мора да се врати свим пензионерима.

Шта није било у реду у информацијама које смо у медијима читали последњих месец дана? Управо то да право на повраћај новца имају само они који су тужили.

А зашто смо уопште тужили?

Тужили смо да бисмо Влади  и Скупштини Србије показали да смо незадовољни начином на који поступају са пензионерима, да им покажемо да ништа нисмо добровољно дали, већ да су нам отели, да им кажемо да им то никада нећемо опростити и да ћемо их терати до краја. А ако ми резултат свог рада не будемо дочекали,  задужићемо наше синове, кћери и унучад, да наставе тамо где смо ми заустављени.

Зато смо тужили.

Значи, никакви рокови 30. септембра нису прошли.

Ко хоће да тужи ПИО Фонд, може то да уради и у наредним месецима, и идуће године, итд.

Неодговорно је било, да у јеку пандемије, када је било и по седам, осам хиљада заражених, било ко позива пензионере, да се масовно крећу користећи градски превоз, да чекају више сати збијени у редовима, како би предали захтев за повраћај новца ПИО Фонду, или попуњавали пуномоћја адвокатима.

Стварно, НЕОДГОВОРНО!

Ако је и од војних пензионера, који су иначе познати по томе да имају смисла за организацију, ипак је превише.

 

Љубиша Бабић,

генерални секретар УСПС