ПЕНЗИОНЕРИ - ЈУЧЕ, ДАНАС, СУТРА

 

Швајцарска формула - сигуран пут у сиромаштво

"Сит гладном не верује" изрека стара више векова, а толико актуелна и данас

Предизборне кампање су иза нас. Обећавало се све и свашта. Шта ће бити остварено - видећемо. Избори су, углавном, завршени. У догледно време биће формирани и органи власти. А пензионери, њих 1.600.000 грађана Србије, ћуте и трпе.

Докле, не зна се.

Надају се неком бољем и правичнијем односу власти према њима. Ко од њих то дочека.

Знало се и почетком године, да усклађивање пензија од 5,5 одсто, колико им припада по швајцарској формули, неће бити ни довољно, ни реално, нити правично. Знало се да тај износ неће покрити повећање трошкова  живота. На све захтеве који су упућивани Влади и одговорним министарствима за разговор на ту тему - одговор је био: сачекајте, није време.

Пре почетка предизборне кампање формирана је и Комисија за праћење примене прописа у вези са пензионерима и пензијама, коју чине представници пензионерских организација, ПИО Фонда и Министарства за рад, запошљавање итд. Чланови су се састали једном, на оснивачком састанку и никад више. А било је иницијатива од УСПС синдиката пензионера за састајање и разматрање проблема на које се жале пензионери.

Сви су одговори били - сачекајте, није време.

Људи могу и да сачекају, али време не чека. Време нам из године у годину доноси стање да су пензионери сваке године све сиромашнији. Да им куповна моћ опада и да је она цифра од 700.000 пензионера који живе у сиромаштву, одавно превазиђена. Мада истраживања нису вршена, сигурно је да данас имамо читав милион пензионера и старих особа који су у тешком сиромаштву у Србији. Ништа није помогла помоћ по 50, 100 или 200 евра. То многима само продужава агонију, мало одлаже време смрти.

Сачекајте, није време. Како то грозно звучи, данас, некоме ко нема парче сувог хлеба, да утоли глад, или ко нема ништа да да својој деци.

Пројектована инфлација од 5 - 6 посто, одавно је прешла све пројектоване границе. Нарочито ако се узме у обзир да пензионери углавном купују храну и лекове. Ни авионе, ни камионе, аутомобиле. Само храну и лекове.

А знате колико су поскупели храна и лекови. Трка са ценама која је почела још у децембру прошле године, па бесомучно настављена почетком године, за пензионере је редовне месечне трошкове увећала за 50 процената. То је инфлација за пензионере. Изгледа да степен инфлације не меримо на исти начин. Једно је државни метар, а друго је наш метар.

И сад главно питање: Како да преживи милион људи, који су већ у дубоком сиромаштву. Милион пензионера прима пензију мању од просечне - мање од 30.000 динара. Бар пола милиона је негде на 15 - 17.000  динара.

Сачекајте - није сад време.

Ово је однос државе према својим грађанима. Према онима који спадају у групу најугроженијих, који већином имају бар две хроничне болести. Којима треба туђа нега и помоћ. Којима треба здрава храна и обавезна прописана терапија.

Знамо сви да је власт дужна пензионерима милион евра, зато што је четири године исплаћивала умањене пензије. Али власт је дужна да људима обезбеди живот достојан човека. Дужна је да према људима покаже не лажну бригу коју видимо на телевизији, већ праву бригу доброг домаћина према свим члановима свог домаћинства.

Знамо да постоје велике разлике између социјализма и капитализма.

Ипак, знамо и да постоји "капитализам са људским ликом".

Основа и једног и другог друштвеног уређења јесте да - човек човеку буде човек. Наравно и да власт човеку буде човек.

А не да власт човеку буде - вук.

Како год гледали, време је истекло. Ако смо од вукова нападнути - и ми ћемо се у вукове претворити, кажу многи. Једноставно, то је природни закон опстанка. Пензионери Србије нису овце за шишање.

Љубиша Бабић

генерални секретар Удружења

синдиката пензионера Србије